АКТУЕЛНО:

Миодраг Линта је примио, у Народној скупштини, групу грађана из општине Сомбор и разговарао са њима о економском напретку

ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗ НУДИ ОПСТАНАК И ПРОСПЕРИТЕТ

Представници грађана Сомбора упознали су Миодрага Линту са одлуком о покретању иницијативе за отварање малограничног прелаза Станишић–Каћмар, коју су донијеле Мјесна заједница Станишић и мађарска општина Каћмар, 2018. године. Ове двије локалне самоуправе су још 2017. године потписале Споразум о сарадњи који осим институционалне обухвата сарадњу удружења и привредних друштава Станишића и Каћмара. Мјесна заједница Станишић је ту одлуку упутила Граду Сомбору, који је требало по процедури да је прослиједи надлежном Министарству унутрашњих послова Србије. Градска управа Сомбора то до одржавања овог састанка, средином новембра, није урадила и тиме је зауставила даљу реализацију пројекта – отварања граничног прелаза.

Миодраг Линта, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, у уводној ријечи, захвалио се на повјерењу које су грађани Сомбора исказали према Народној скупштини и овом Одбору, и истакао да ће учинити све што је у његовој моћи да помогне у рјешавању проблема који су грађани изнијели.

 

ЗАСТОЈ У ГРАДСКОЈ УПРАВИ СОМБОРА

На пријему се захвалио Владе Огар и у неколико кратких реченица обавјестио Линту о разлозима доласка групе грађана из општине Сомбор на овај састанак. У насељу Станишић, смјештеном на самој граници са Мађарском,  живи 3906 пунољетних становника у 1631 домаћинству. Углавном је насељено колонизираним Србима из Далмације, мада ту има и старосједилаца Срба, Хрвата, Мађара и других националности.

Огар је предложио да иницијатива за отварање малограничног прелаза Станишић (Србија)-Каћмар (Мађарска) треба да буде основна тема овог састанка. Затим је замолио предсједавајућег, да опширнији извјештај о учињеном до сада и наредним корацима, предочи  Петар Мојзеш, грађанин Станишића, са двојним држављанством, који има добре контакте са сусједном општином Каћмар, а у Мађарској посједује своје привредне субјекте.

Мојзеш је навео да се отварање овог прелаза заснива на студији Владе Србије донесеној још 2015. године. Тада је ступљено у контакте са срезом Бачалмаш у Мађарској и општином Каћмар, тако да је већ 2017. године потписан споразум сарадње између Каћмара и Станишића. По ријечима Мојзеша, овај споразум се темељи на институционалној и привредној сарадњи, а депонован је у МЗ Станишић.

„Тај споразум је отворио врата на заштити природних и људских права и повезивања привредних инфраструктурних пројеката између Станишића и Каћмара на основу студије донесене још 2015.  године. То се односи на програме улагања и физичко повезивање заједница Србије и Мађарске донесене на државним нивоима. По тој студији је предвиђено отварање међуграничног прелаза. Постоји грађевински пројекат, носилац активности и из којих фондова је предвиђено његово финансирање. Овај прелаз обезбјеђује једну другачију слику равоја двије пограничне регије и делегација среза Бачалмаша била је у Сомбору и о томе 2017. године разговарала са представницима градске управе. Након тога, МЗ Станишић и општина Каћмар, припремиле су одлуку о потписивању иницијативе за отварање граничног прелаза. Споразум је потписан у фебруару мјесецу 2018.  године и МЗ Станишић је донијела одлуку на скупштини о покретању иницијативе за отварање граничног прелаза. МЗ Станишић је ту одлуку упутила градској управи Сомбора, марта 2018. године, али Градска управа Сомбор ту одлуку није прослиједила надлежном Министарству унутрашњих послова Србије. Нажалост, то ни до данас није прослијеђено“, закључио је Петар Мојзеш.

У разговор се укључила и др Веселина Пелагић, предсједница НВО „Фондација за развој домаћинства“ чији је муж рођени Станишићанин. Пелагићева је навела да је са овим проблемом упознала и представнике покрајинских власти који су је упутили на градоначелницу Сомбора. Написан је опет допис градоначелници Сомбора са питањем због чега је у застоју ова иницијатива и због чега одлука није прослијеђена надлежном министарству Владе Србије, истакла је др Пелагић.

„Лично сам телефоном звала кабинет градоначелнице и поново нисмо добили било какав одговор и до дан данас је ситуација иста. Желим да истакнем да су представници градске власти, још на састанку у Станишићу и каснијим разговорима, ту одлуку подржали, али тренутно по томе ништа није предузето“, истакла је др Пелагић, и навела да је поново о томе извјестила покрајинске власти, сматрајући да је процедура испоштована и да за сада све стоји на Граду Сомбору.

У СТАНИШИЋУ ТРЕНУТНО НЕМА ЖИВОТА

Укључјући се поново у дискусију, Петар Мојзеш је рекао да је овим стопиран састанак државних власти Србије и Мађарске како би могли да на највишем нивоу предузму даље кораке.„Оно што посебно желим да истакнем је да је у наше активности највише укључена дијаспора. Само у Бечу, самих Станишићанаца има више од 100. Они желе да се врате и то представља први и основни живи капитал. Кочењем овог пројекта поједини већ губе стрпљење, док су неки од њих почели да купују куће у околини Беча. Основни проблем је у томе, што је изјавио и градоначелник Каћмара, што ми у Граду Сомбору немамо заинтересованог партнера. Из Мађарске долазе људи да купују наше производе од ракије до ајвара и то све иде на црно. Мађари то купују због квалитета производа, нажалост, ми то у Србији не препознајемо. Зато још једном желим да истакнем да овај пројекат обезбјеђује економски опстанак наших заједница и будући просперитет овог дијела Војводине“, закључио је Мојзеш додајући да је, у најмању руку, чудно да се у пограничном простору Европске уније његов завичај гаси.

У свој тој причи и мађарска страна има свој интерес, јер ни њихова села нису развијена у овој пограничној регији, као, на примјер, у централном дијелу Мађарске, надопунила је Мојзеша др Веселина Пелагић. Додала је да је њихова идеја припрема стратешког документа на основу којег би та повезаност и комуникација била на што вишем нивоу.

Зорка Бербер, чланица делегације из Станишића, такође је подржала овај пројекат. Замолила је Миодрага Линту да ако постоји могућност, да и он из свог дјелокруга рада, покуша да утиче како би се поспјешила ова иницијатива и да коначно дође до неког рјешења проблема које траје безмало двије године.

Иако живи у Београду, Петар Опачић, родом из Станишића, такође је присуствовао овом састанку и упознат је са проблемима о којима се водила расправа. Сматра да би градска власт Сомбора требало да реагује и да прослиједи одлуку надлежном мнистарству, а зашто то до сада није урадила ни њему није јасно. Истакао је да редовно одлази у Станишић и оно што он види, како је навео, је то да у овом тренуку тамо нема живота.

Миломир Икач живи у Станишићу и слаже се Опачићем да тренутно у Станишићу влада апатија. Релативно добро живи пет, шест пољопривредника који имају веће површине земље док малих пољопривредника више нема. Они запосле по два човјека, али то је изузетно мало у односу на тренутни број људи у Станишићу, иако и он сваке године опада.

У сличном тону говорила је и Драгица Ковачевић, подржавајћи претходне говорнике. Слаже се да би требало, као што је навела др Пелагић, побољшати сарадњу са Мађарима јер од тога би сигурно и српска страна имала користи.

 

НИ О ДРУГИМ МЈЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА СЕ НЕ ВОДИ ДОВОЉНО РАЧУНА

Мирко Бјелић је рекао да није само проблем у Станишићу, да и остале Мјесне заједнице имају проблеме, као на примјер његова у Кљајићеву.

Истакао је да им се укидају локални службеници, да се буџет за Мјесне заједнице доноси у Сомбору и да све ово води ка смањивању становништва у сеоским средина. “Посљедњи је тренутак да се ово покуша исправити, у супротном села ће нам тотално опустити. Такође, када се државно земљиште издаје у закуп, одређени дио новца требало би да се врати Мјесној заједници. Нажалост, од тога нема ништа”, констатује Бјелић.

Слободан Михајловић је такође подржао идеју о отварању граничног прелаза, а изнио је, како је рекао, први пут у јавности, пројекат о градњи етно села у његовом Кљајићеву. Кљајићево је насељено Кордунашима и сеоска слава му је Велика Госпојина, на којој многи из разумљивих разлога не могу да присуствују. Ово етно село било би посвећено Светом Николи, слави која се на Кордуну највише славила, а то би могао бити дан када би се највећи број Кордунаша окупљао у Кљајећеву, сматра Михајловић.

Михајловић је говорио и о проблемима са којима се сусрећу борачка организација, али и остала удружења у овом селу. Упркос свему она још увијек егзистирају, а као успомену на овај сусрет, Михајловић је Миодрагу Линти предао плакету Удружења бораца ратова 1991-1999. године – Осма кордунашка ударна дивизија.

Дарко Пајић, предсједник борачке организације из Чонапље исто се пожалио на тежак положај ове организације. Осам мјесеци смо се борили да добијемо просторију, а да нема спонзора тешко бисмо егзистирали. Ми смо у Чонапљи повезали свих десет удружења која дјелују,  рекао је Пајић. Навео је да Чонопља има само двије аутобуске линије до центра општине Сомбора, а да до Новог Сада немају ни једну. Што се прелаза тиче ми ту идеју у потпуности подржавамо и сматрамо да би од његовог отварања читав крај имао корист, тврди Дарко Пајић.

Закључујући састанак са представницима грађана Сомбора, Миодраг Линта се сложио о важности реализације овог пројекта, јер би отварањем граничног прелаза и директним повезивањем са централном Европом и Европском унијом, оживјеле Мјесне заједнице у овом српском пограничном простору (Станишић, Кљајићево и Чонопља), а тиме би се и мотивисали млади људи да остану у наведеним селима.

Саговорници су се сложили да је битно да се у наредном периоду поново контактира управа Града Сомбора, како би се наставила неопходна процедура, а народни посланик Миодраг Линта је навео да ће у оквиру својих могућности и надлежности дати свој допринос што скоријој реализацији пројекта отварања граничног прелаза Станишић (Србија)-Каћмар (Мађарска).

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар