vrlicka 1

На Ади Циганлији у Београду одржано прво Вече Врличке Крајине

Вече Врличке Крајине, прво од грађанског рата у Храватској, одржано је у суботу 11. фебруара у ресторану Језеро на београдској Ади гдjе се окупило више од 500 оних који су поријеклом из слиједећих мјеста Врличке крајине: Врликa, Цетина, Цивљанe, Косоре, Маовицe, Подосојe, Отишић, Гарјак,Лактац, Кољанe и Кукар. Такође, међу присутним гостима било је земљака из мјеста Бителић, Униште, Дабар и Засиок који припадају Цетинској крајини, из мјеста Штиково, Kричке и Баљци (Дрнишки крај), из Кистања, али и земљака који су дошли из САД. Присутни су уживали уз ојкаче и поезију туговања за завичајем. Огромном салом грмило је: Састала се Далмација с Ликом, па се не да покорити ником. У врличку народну ношњу били су обучени четири момка и четири дјевојке.

Након што су аутори и водитељи програма Слободанка Боба Росић и Дејан Рнић пригодним бесједама поздравили присутне госте Вече је отворила Жељка Маљковић која је рецитовала емотивну пјесму коју је написала њена мајка Драгиња инспирисана одлуком да се организује Вече Врличке Крајине.

Предсједник Организационог одбора Вукашин Бабић је на почетку свог излагања изразио своје задовољство великим бројем присутних земљака и затим поздравио свештенике тј. оца Милана Кадијевића, садашњег пароха у Врлици, оца Михајла Арнаута који је рођен у Врлици и стално с поносом истиче своје поријекло, као и оца Споменка Грујића, пароха цркве Рођења Пресвете Богородице у Батајници, у чијој парохији можда данас живи највише Врличана.  Он се захвалио свим члановима Организационог одбора на утрошеном времену и труду да се овај скуп организује на високом нивоу а посебно члановима Жарку Бачковићу и Ђоки Баришићу који су штампали улазнице без надокнаде. Он се, такође, захвалио за допринос да дружење буде успјешно браћи Милану и Сави Цвитковац, водитељима Слободанки Боби Росић и Дејану Рнићу и оцу Споменку који је омогућио коришћење Парохијског дома у Батајници. Смисао вечери била је и акција за скупљање новца за наставак обновe цркве Светог Николе у Врлици, односно уградња металних спиралних степеница која воде од приземља до звоникa намjесто старих, дотрајалих, дрвених степеница. Бабић je истакао да је за обнову цркве прикупљено више од 5.000 евра.

Бабић је, између осталог, рекао – Када смо формирали Организациони одбор овог скупа рекли смо да је то одбор за једнократну употребу и да му мандат дан иза ове вечери. Међутим, стекао сам утисак да се морамо боље организовати и да би било добро да овај Одбор остане још мало активан и да се реорганизује уласком млађих људи а ми старији да будемо подршка с циљем да се формира и региструје удружење са називом Врличка Крајина, Цетинска Крајина или слично. У сваком случају добро је да смо организовани јер је група увијек јача од појединца и у добру и у злу, а тако организовани лакше можемо помоћи и нашем родном крају да би сачували оно што требамо и можемо.

Oстали чланови Организацизациног одбора коју су помогли да се Вече Врличке Крајине успјешно организује су: Драган Бабић, Неђо Балаћ, Драган Петковић, Никола Маљковић, Петар Арамбашић, Миленко Крунић, Раденко Радиша, Милош Кречак, Никола Шкрбић, Јован Вученовић, Илија Миљковић, Никола Марјановић, Драган Арнаут, Милан (Миле) Арнаут, Петар Маријан, Славко Бјелобрк, Илија Зеленовић, Драган Павловић, Васо Шарац и Момчило Драгић.

Предсједник Организационог одбора Вукашин Бабић је, у име Српског културног друштва „Зора“ Kнин-Београд, додијелио награде најмађем и најстаријем члану удружења „Чувари Христовог гроба“. Најмађи члан Чувара Дејан Медић је добио на поклон слику „Санчо Панса на магарцу“ сликара Душана Рајшића из Госпића сада стално настањеном у Лазаревцу. Најстарији присутни Чувар Марко Кречак, који је истовремено био и најстарији учесник на вечери, добио je на поклон књигу „Крушна мрва“ аутора Илије Смиљанића из Далматинског Косова.

Након тога водитељи Слободанка Боба Росић и Дејан Рнић су одржали слово о Врличко-Цетинској Крајини из времена деведесетх година прошлог вијека.

– Чињенице које ми не износимо у јавност, и којима не одговарамо онима који нас и даље разарају јесу да је године 1991 на подручју од Цивљана до Бителића или Отишића до Цивљана живело преко 4000 Срба, по подацима са којима располажемо преузетих са сајта државног завода за статистику Републике Хрватске о попису становништа 1991- тај број је тачније био 4044. Године 2011, број Срба је износио 137, данас нас има упола мање и од тог броја….. Можемо ли приупитати како је могуће да су Срби наших села, пресудом Жупанијског суда у Сплиту 1997 г, затим три године касније и потврдом Врховног суда Републике Хрватске осуђени на четири стотине седамдесет и једну (471) годину затвора…. Уколико је неко од мог српског рода починио злочин, нека му се и суди, нека одговара за своје злодело, и пред судом и пред Богом. Али, да ли је закон једнак за све? Без обзира на веру и нацију? Јер у већини случајева нашем куму, брату и комшији суђење би било без доказа, без одбране, без права по свим оквирима међународног права на фер и поштено суђење. Судском пресудом осуђене су наше комшије, рођаци и кумови, који су данас одбачени и на потпуној маргини друштва…

Пристуни су са пажњом послушали бесjеду оца Mилана Кадијевића који служи у парохији Врлика која обухвата Врличку и Цетинску крајину. Oтац Милан је рекао – Без коријена смо нико и ништа. Без коријена не можемо се ни писати као народ. Шта ћеш пренијети свом дјетету, ако не оно што су теби твоји преци предавали. Кад су многи од нас заборавили Бога, бог нас није заборавио. Сачувао је свој народ, није дао да се истријеби. Наши непријатељи су прво прегазили братство, а онда ударили на јединство. Обновићемо огњишта, обновићемо живот тамо -. Присутнима се обратио и отац Михајло Арнаут.

Предсједник Друштвa „Чувари Христовог гроба“ Драган Павловић говорио је о активностима организације са сjедиштем у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Батајници и о самом обичају. Oн је истакао да је чување Христовог гроба древни обичај који је у хришћанском свијету забиљежен само у Јерусалиму и Врлици. Црква Светог Николе у Врлици, у којој су православци обичавали чување Христовог гроба, подигнута је 1618. године. Према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година.  Срби из Врлике обновили су обичај десет година након егзодуса у Батајници 2005. године, а од 2013. године у и старом крају. Чување Христовог гроба је Одлуком Националног комитета за нематеријално културно насљеђе од 18. јуна 2012. године уписано на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Србије на приједлог Друштва.  Наредни циљ jeсте да се у Регистар Свјетске културне баштине УНЕСКО-а уврсти обичај Чување Христовог гроба за шта је елаборат урадила Слободанка Боба Росић који је презентован у Етнографском музеју у Београду 2013. године. Удружење „Чувари Христовог гроба“ је у претходном периоду присуствовало разним црквено-свјетовним манифестацијама (сахрана чланова краљевске породице Карађорђевић, посјета Хиландару, одлазак у Јасеновац и сл.).

У службеном дијелу програма наступили су још пјесникиња Боса Патак-Перић која је рецитовала пјесму о Цетини; женска пјевачка група „Српски гласови“ чији је члан Јована Зукановић која је поријеклом из села Цивљане; пјевачка група Драгане Томић; гуслар Никола Мојсиловић (ропство Стојана Јанковића); Сандра Зечевић, рођена Ратић из САД, која је рецитовала поздравне стихове из дијапсоре; диплари Петар Шарац из Цивљана и Mилан Рнић из Отишића, женска пјевачка група КУД „Извор“ из Цетине, Дјечи црквени хор „Острог“ из Нових Бановаца и пјевачка групa „Плитвице“ из Београда под водством Николе Ђапића. У наставку вечери присутни су наставили са дружењем уз пјевачке групе „Коријени“ и „Тромеђа“.

Драган Башовић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар