На Цвијетну недјељу одржане Друге Дабарске спортске игре

И ове године на велики православи празник – Цвети у недјељу 1. априла окупили су се мјештани села Дабар код Санског Моста на обновљеној традицији свом саборовању и спортским играма. Прошле године 2017. обновили су ову манифестацију која је стара више десетина година, а прекинута 1995. године и избјеглиштвом. Село Дабар сигурно једно од површински највећих села у бившој Југославији није као некад али тај дан је бар био близу тога. Из свих крајева сјатили су се Дабрани а многи од њих и данас имају обновљене своје куће у Дабру, да са својим пријатељима обиљеже Цвети баш онако како су то радили и прије рата. И није фалило ништа, иако је киша пријетила читаву ноћ и недељно јутро, упорност, љубав према завичају ништа није могло спријечити да се не окупе у великом броју и све буде пуно радости, игара, пјесме и весеља. Послије богослужења у цркви светог Марка која ту стоји око 150 година и окупља Дабране кренули су са својим спортским надметањима.

Како и народна традиција налаже у Крајини као нигдје људи су се од вајкада вољели надметати у свакој прилици. То нам је рекоше дух од давнина, ратнички, јуначки па и дан данас волимо видјети ко је јачи само сад у надвлачењу конопца, камена с рамена, надвлачењу штапом. За најмлађе ту је и трчање у врећи а свима у складу са модерним временом организован је турнир у фудбалу. Дабар је одувијек важио за устанички и јуначки. Немјерљив је допринос који су дали у свим ратовима за слободу свог народа. Организатори су се потрудили да својим гостима покажу све то и у то име су почели са обновом Парохијског дома код цркве Светог Марка а који је некад био и стара школа у Дабру. У њему би се по обнови која иде својим током нашло много шта везано за историју овог мјеста и људе који су много тога дали за наш народ.

Ове године у односу на прошлу годину смо проширили и број такмичења и екипа. Такође још једну традицију смо обновили а то је да смо у суботу вече уочи игара одржали игранку у просторијама нове школе. На тај начин хтјели смо да вратимо мало и тај дио весеља којег се многи радо сјећају рекоше нам организатори. Успијели смо и надамо се идуће године да ће нас бити још више.

Ове године ту су са нама наши Дабрани и пријатељи из Старе Пазове, Житишта, Београда, Бања Луке, Приједора итд. Сви они су данас овде своји на своме били они Дабрани или наши пријатељи, задовољни и срећни што се овако лијеп обичај не гаси . Као што видите и дјеце је много што нас посебно радује. Рекоше нам у разговору Жељко Ољача и Горан Црномарковић који су изнијели највећи дио организације.

Све ово биљежила је и екипа Радио телевизије Републике Српске која је за ову прилику снимила и једну већу репортажу о Дабру и Дабранима.

Дабар је познат по много чему, не само по томе што је важио за највеће село већ и по пјесми, људима, великим биткама за слобуду, устанцима, причама, легендама . Данас напола пусто али још увијек земља је наша и чека свој народ да се врати, да обиђу родну груду да запјевају и да никад не забораве ово мјесто.

И прелијепа бијела црква светог Марка обновљена стоји на једном брежуљку као изникла, ту је кажу више од вијека, призива и окупља.

Свештеник Ален Марић захвалио се свима на доласку и доброј организацији и позвао народ да и у будуће још више и чешће се окупљају и да се сви стари обичаји не смију заборавити већ са љубављу и божијим благословом и у будуће да се обнављамо и састајемо.

Побједник игара није био битан, једном рјечју побједници су сви. Организатор је спремио пехаре, медаље и захвалнице али и они који су добили и они што нису били су радосни . Такмичење на спортском терену је било жестоко као и увијек, али овај пут у другом плану јер просто сви су побједили.

Настављено је тако до касно у ноћ заједничким ручком а вриједне домаћице су за ту прилику направиле и огромну торту у облику спортског терена на којој је писало “друге дабарске спортске игре “. Дођите опет рекоше нам . Нас убрзо очекује прослава крсне славе храма свети Марко , 8. маја. Па онда и велики сабор за Госпојину у августу. Тако да Дабар живи и још увијек се неда злу времену, долазимо сваке године све више нас. Рекоше нам весели дабрани.

Како су своје госте са пјесмом дочекали тако су их са пјесмом и испратили.

Бранислав Мартић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк