На данашњи дан основано је Српско привредно друштво Привредник
Чувени Јован Цвијић о Српском привредном друштву Привредник
На данашњи дан, 23. септембра 1897. године, у Загребу је на иницијативу Владимира Матијевића основано Српско привредно друштво Привредник.
Готово прије читавог једног стољећа, када је Привредник обиљежавао 25. годишњицу од оснивања, говор о Привреднику је тим поводом одржао чувени Јован Цвијић, један је од најзначајнијих знанственика с ових простора, антрополог, социогеограф и први свестрани истраживач Балканског полуотока. На свечаности у Београду, гдје је у том тренутку било сједиште Привредника, Цвијић је говорио о значају и раду тадашњег Привредника. Говор је објављен у Српском књижевном гласнику, једном од најзначајнијих српских књижевних часописа, који је покренуо и уређивао Богдан Поповић, а након њега и Павле Поповић, Јован Скерлић, Слободан Јовановић,… У часопису су објављивани проза и поезија домаћих писаца, пријеводи страних дела, као и чланци из области друштвених знаности, књижевности и умјетности. Само неки од аутора чија су дјела овдје објављивана били су Иво Андрић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Симо Матавуљ, Растко Петровић, Исидора Секулић, Стеван Сремац, Бора Станковић, Милош Црњански, Алекса Шантић и други.
Познате су ријечи Јована Цвијића које је изговорио на свечаности у Београду говорећи о успјеху и вриједности Привредниковог рада: „Варошку средњу класу, које још није било ни за Немањића, и коју није могла да створи ни та династија, богата државним талентима, изгледа да ће је данас створити Привредник, и зато нам је данас та установа најпотребнија!“
У наставку преносимо чланак који је објављен у Календару СПКД Просвјете 1. јануара 1924. године, у којем се наводе дијелови овог Цвијићевог говора преузети из Српског књижевног гласника.
Двадесетпетогодишњица „Привредника“
У месецу септембру 1923. год. прославило је друштво »Привредник« двадесетпетогодишњицу свога рада у Београду. На свечаности, где су узели учешћа многобројни пријателји и питомци »Привредникови«, говорио је о значају и раду овога друштва Господин Јован Цвијић, Председник Академије Наука. Доносимо кратак извод из тога говора, који је објавио »Српски Књижевни Гласник« (књ. X. бр. 2): »Има дакле један још доволјно неизрађен и слаб део у нашој друштвеној пирамиди: малобројни грађански ред; а осим тога је он, у неким нашим землјама, недоволјно заступлјен правим народним елементом. Тај друштвени и национални факт уочило је друштво »Привредник« у Загребу, и пре двадесет и пет година дало се на посао да ту оскудицу попуни. најпре у колико се тиче Срба у Хрватксој. Јер је Срба у то време као грађанског елемента по варошима Хрватске било врло мало. »Привредник« је желео да њихов број повећа и да их болје спреми за економску борбу; нарочито су лјуди из тога друштва приметили да најлукративнија варошка занимања нису у рукама народних лјуди. Осим тога су тим помагали народу привредно сиромашннх крајева, а где свет знатно прираста. Доцније су почели проширивати такав рад и на друге землје где живи наш народ, и наставили све до Великог Рата. Узимајући под своје окрилје децу од дванаест година, они су успели, поред свих познатих врло тешких прилика, да солидно спреме за грађански живот око 13.000 лјуди за ових двадесет и пет година. Кад ме је Г. Матијевић, готово пре двадесет година, приликом једног проласка кроз Загреб, увео у »Привредник« и показао организацију и цео рад на дизању нових лјуди, био сам изненађен строго изведеним планом организације. Почевши од дванаесте године, »Привредник« прати своје питомце кроз живот, и ови знају да у »Привреднику« имају најпоузданијег пријателја. Колико је то утеха и нада била за онај део српскога народа, за сваког и најмањег човека, кад је сазнао да неко о њему води и сталну бригу! Колико то ојача снагу и свест оваког појединца! А познато је, и данас се на овоме скупу јасно види, каквих је одличних лјуди изишло из организације »Привредника« у многим нашим крајевима, нарочито у Хрватској. То се не би могло извршити без велике лјубави према народу свих сарадника »Привредника«, али осим тога и без велике вредноће и особитог смисла за организацију. То су показали ови дубоко родолјубиви и мудри лјуди, као ретко ко у нашој држави. »Привредник« не чини само управа, већ сви његови питомци. То је нека врста врло демократског, али затвореног удружења, са лепим и солидним традицијама, и националним и друштвеним: сви чланови се воле, цене, и узајамно помажу. И сваки члан шири те традиције и честите начине рада у својој околини, и тим друштво чини неизмерну корист српском народу и нашем целокупном економском развитку. Ја сам уверен да млађи „Привредникови“ питомци не само неће изостати иза старијих, већ ће се трудити да их претекну, а после овога сјајног збора, наша публика и јавност ће с највећим интересовањем и симпатијама пратити њихов рад.
Преузето са: banija.rs
