АКТУЕЛНО:

Нова нада за породице цивилних жртава рата

Започела је предаја захтева по новом Закону о цивилним жртвама рата током деведесетих година прошлога века.

Крајем новембра 2021. године започело је подношење захтева на остваривање права за примену Закона о цивилним жртвама рата. У изради овог закона, као и правилника за провођење закона кроз јавна саветовања учествовале су и српске институције из Хрватске међу којима и Српско народно веће.

Велики број жртава и њихових сродника, ни 26 година након завршетка рата није успео да оствари нити један вид надокнаде због претрпљених губитака, чиме су нарочито погођене жртве српске националности.

– Српско народно веће је, као уосталом и све друге институције са српским предзнаком, учествовало првенствено кроз јавно саветовање приликом доношења Закона. Након што смо добили прву верзију закона, чланови правног тима СНВ-а и других институција, у сарадњи са клубом заступника СДСС-а, инсистирали су да се одређене законске одредбе измене. С обзиром на то да након јавног саветовања добар део примедби како СНВ-а, тако и других институција, није прихваћен, одржан је читав низ састанака са представницима надлежног министарства и одређене сугестије као такве су прихваћене. Закон је ступио на снагу и постојао је одређени рок да се донесу подзаконски прописи како то већ обично и буде код доношења закона – појашњава водитељ канцеларије Српског народног већа Јован Влаовић улогу српских институција у Хрватској у изради и провођењу овог закона.

Најважније у свему овоме је, тврди Влаовић, један од Правилника у којем се налазе обрасци за подношење захтева за остваривање права по овом закону. Два најважнија обрасца су образац 2 за признавање посебног додатка према Закону о цивилним страдалницима из Домовинског рата и образац 4 о остваривању права инвалида цивилних жртава рата.

За сада поднесено тридесетак захтева

Према Влаовићевим речима, до сада су он и колегиница Милена Чалић Јелић поднели око 30 оваквих захтева што се тиче Српског народног већа.

– Није одређен рок до ког се ови захтеви могу подносити тако да их очекујемо и у надолазећем периоду. Још увек контактирамо људе чије податке имамо, а у нашој су бази. Првенствено ту мислим на чланове удружења „Против заборава“. Добар део људи је већ поднео захтеве, с обзиром на то да је тај поступак доста другачији у односу на друге управне поступке јер сад постоји обавеза државних тела да по службеној дужности прикупљају документа. На пример, кад је особа нестала, брачни друг који подноси захтев мора понети само копију личних карти и решење Општинског суда о проглашењу нестале особе умрлом. Све друге документе који су потребни, од смртног листа, венчаног листа и тако даље, по службеној дужности прикупља надлежно одељење жупаније и због тога, колико год је то добар пут, толико је истовремено и спор. Због тромости државног система очекује се да ће сваки тај поступак трајати минимално три месеца – наводи Јован Влаовић предности и мане подношења захтева.

Проблем представља и податак да су особе које подносе захтеве, углавном супружници страдалих који су у правилу старије животне доби, али зато постоје и предности јер, како смо већ навели, документацију прикупљају органи по службеној дужности.

– Добар део наших људи, из различитих разлога, што субјективних, што објективних нема више у поседу документе који су им потребни за подношење захтева. СНВ и Удружење „Против заборава“ и даље стоје на располагању кроз сва правна одељења, а у Вуковару то обављамо колега Александар Прибичевић и ја, у координацији са Заједничким већем општина. Очекујем да ће у одређеном тренутку престати подношење тих захтева јер ће људи исцрпити то право које имају. Оно што је можда занимљиво за напоменути је да код одређених људи постоји страх и да они, без обзира што остварују све претпоставке прописане законом, и даље не желе да поднесу захтеве јер се боје реакције, нарочито особе које су имале лоша искуства са судским споровима који су негативно завршили. Неки од њих и данас сносе финансијске последице због тога у смислу оврха због парничних трошкова – наводи водитељ канцеларије Српског народног већа Јован Влаовић.

Саборска заступница Ања Шимпрага тражила одлуку да се отпишу судска дуговања цивилним жртвама рата

О проблему негативног искуства са судским споровима и оврха због парничних трошкова причало се и у Сабору крајем новембра прошле године, када је СДСС-ова заступница Ања Шимпрага поставила питање о овоме Министру управе и правосуђа Ивану Маленици и притом се заложила да Влада донесе Одлуку о отпису таквих трошкова.

Министар је у свом одговору оставио отвореном евентуалну могућност промене већ постојеће одлуке. Напоменула је Шимпрага да је Уредба за отпис дуга због лошег материјалног стања уско написана и да многи не задовољавају критеријуме те су покренути многи овршни поступци над њиховом покретном и непокретном имовином.

– Свих ових година изостала је политичка воља да се реши ово питање. Надам се да смо на трагу решавања како би цивилне жртве рата добиле сатисфакцију – закључила је тада у свом излагању саборским заступницима Ања Шимпрага.

Влаовић наводи да је очекивао да ће до сада бити поднесено више захтева за остваривање права на примену Закона о цивилним жртвама рата, али како каже, људима морају објашњавати како је ово управни поступак, а не судски јер судски може да постане једино ако се по негативном решењу пише тужба Управном суду чиме би се покренуо управни спор.

– Овде су доста „карте огољене“ и самим доношењем закона је јасно дефинисано ко на то има право. За сада није било позитивних одговора на захтеве. С обзиром на то да је покренуто од 11. месеца, очекујемо прве одговоре јер је након ступања Закона на снагу требало да прође одређено време како би се донели правилници као подзаконски прописи из којих ће произлазити обрасци. Оно шта смо уочили као проблем је да рецимо кад би неко из, на пример Аустралије, ко има право да поднесе захтев то хтео да уради, не може доћи до обрасца јер поједина жупанијска одељења која су надлежна нису те обрасце објавила на својим страницама. У теорији би неко из Аустралије требало да дође овде, испуни образац и преда. Обрасци су доста једноставни, али истовремено не остављају доста простора да се неке ствари дефинишу и појасне – закључује Влаовић.

Сви правилници као подзаконски акти овог закона су донесени у заданом року, а правници из српских институција у Хрватској очекују да се кроз две недеље до месец дана добију први одговори на поднесене захтеве, а након тога ће обавестити заинтересоване о даљњим поступцима.

Извор: срби.HR

Нема коментара

Напишите коментар