Обиљежено 80 година од дана устанка у Хрватској и БиХ
Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије и Удружење избеглица из Републике Хрватске у сарадњи са удружењима 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије и Удружењем крајишких бораца данас је обиљежило 80 година од 27. јула 1941. односно Дана устанка у Хрватској и БиХ.
Дан устанка народа Хрватске се слави у спомен на оружану побуну против усташких злочина над Србима у Лици који је започео нападом на жандармерију у Србу 27. 7. 1941. Радило се о масовном устанку герилских јединица и народа котара Доњег Лапца покренутог од стране Комунистичке партије Хрватске. Почетак тог устанка се славио од 1945. до 1990. као републички празник – Дан устанка народа Хрватске, а обиљежава се и данас прославом Дана устанка народа Лике, у Србу.
На самом почетку присутне је поздравио Вељко Жигић и овом приликом представио двије брошуре – приручника.
– „7. јул Дан устанка у Србији“ ову брошуру сам приредио да се коначно стави тачка на то ко и зашто је дигао устанак у Србији. И „Београд – Град хероја“ гдје је представљен Београд, историја града, занимљивости, знаменита мјеста, људи и споменици. У овој брошури су наведени сви споменици који се могу обићи у Београду.
О самом устанку говорила је предсједница Удружења Марија Обрадовић.
Организатори овог скупа су се захвалили Комесаријату за избјеглице и миграције Р. Србије, Секретаријату за социјалну заштиту Градске управе Града Београда, и ГО Земун који су суфинансирали реализацију штампе и издавање наведених публикација.
Такође, представљене су и три збирке пјесама Милке Ј. Шолаја. Завичајне пјесме су сабране у збирци Суза из камена, дјечије у збирци Ја сам се родила сама и љубавне Мислим да руке су твоје.
Волим кад завија вјетар
Волим кад завија вјетар
Када ми косу мрси,
Мислим да рук су твоје…
Улази у сваку пру
Ко на узбурканом мору,
усне се румено боје.
Носи све пред собом
мелодију чаробну пјева,
у уху мом се чује…
Не боји се ни зиме ни мрака,
ни разбјешњеле олује.
Односи птице а југ
он чува моје снове,
донесе и твој глас
чујем како ме зове.
Сваку ноћ километре гази
од сјевера до југа,
поздраве свуда носи…
осјетим пољубац твој
кад слети ко лахор благ
у рашчупаној коси.
Буђења с тобом су лијепа
кад шарке на прозору цвиле…
Кад однесеш мој сан
и донесеш нови дан.
Ја сам се родила сама
Није ме родио тата
мене је родила мама,
ма не, ја ипак мислим
да сам се родила сама
У мамином трбуху
сам била и лијепе
снове снила,
чекала да кренем свој лет
у неки нови свијет.
Дошао је тренутак
мама је нагло стала,
забољело је јако,
увијек то почима тако.
Та жгољавица мала
изашла је сама,
само је девет мјесеци
у трбуху носила мама.
Сад размислите мало
да ли ме родила мама,
или сам стварн ја,
родила се сама.
Суза из камена
И камена излила се суза,
својим болом разбила је стијену…
Очи виде али не вјерују
откуд сада сузе у камену.
Болно јеца каменита гора,
Зашто сузе свуда по њој теку.
Дал је љубав јача од камена,
Да направи у камену ријеку.
Стихове је читала и Мирјана Лалић.
Текст и фото: Драгана Бокун