Обиљежено 80 година од дана устанка у Хрватској и БиХ

Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије и Удружење избеглица из Републике Хрватске у сарадњи са удружењима 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије и Удружењем крајишких бораца данас је обиљежило 80 година од 27. јула 1941. односно Дана устанка у Хрватској и БиХ.

Дан устанка народа Хрватске се слави у спомен на оружану побуну против усташких злочина над Србима у Лици који је започео нападом на жандармерију у Србу 27. 7. 1941. Радило се о масовном устанку герилских јединица и народа котара Доњег Лапца покренутог од стране Комунистичке партије Хрватске. Почетак тог устанка се славио од 1945. до 1990. као републички празник – Дан устанка народа Хрватске, а обиљежава се и данас прославом Дана устанка народа Лике, у Србу.

На самом почетку присутне је поздравио Вељко Жигић и овом приликом представио двије брошуре – приручника.

– „7. јул Дан устанка у Србији“ ову брошуру сам приредио да се коначно стави тачка на то ко и зашто је дигао устанак у Србији. И „Београд – Град хероја“ гдје је представљен Београд, историја града, занимљивости, знаменита мјеста, људи и споменици. У овој брошури су наведени сви споменици који се могу обићи у Београду.

О самом устанку говорила је предсједница Удружења Марија Обрадовић.

Организатори овог скупа су се захвалили Комесаријату за избјеглице и миграције Р. Србије, Секретаријату за социјалну заштиту Градске управе Града Београда, и ГО Земун који су суфинансирали реализацију штампе и издавање наведених публикација.

Такође, представљене су и три збирке пјесама Милке Ј. Шолаја. Завичајне пјесме су сабране у збирци Суза из камена, дјечије у збирци Ја сам се родила сама и љубавне Мислим да руке су твоје.

Волим кад завија вјетар

Волим кад завија вјетар

Када ми косу мрси,

Мислим да рук су твоје…

Улази у сваку пру

Ко на узбурканом мору,

усне се румено боје.

Носи све пред собом

мелодију чаробну пјева,

у уху мом се чује…

Не боји се ни зиме ни мрака,

ни разбјешњеле олује.

Односи птице а југ

он чува моје снове,

донесе и твој глас

чујем како ме зове.

Сваку ноћ километре гази

од сјевера до југа,

поздраве свуда носи…

осјетим пољубац твој

кад слети ко лахор благ

у рашчупаној коси.

Буђења с тобом су лијепа

кад шарке на прозору цвиле…

Кад однесеш мој сан

и донесеш нови дан.

 

Ја сам се родила сама

Није ме родио тата

мене је родила мама,

ма не, ја ипак мислим

да сам се родила сама

 

У мамином трбуху

сам била и лијепе

снове снила,

чекала да кренем свој лет

у неки нови свијет.

 

Дошао је тренутак

мама је нагло стала,

забољело је јако,

увијек то почима тако.

 

Та жгољавица мала

изашла је сама,

само је девет мјесеци

у трбуху носила мама.

 

Сад размислите мало

да ли ме родила мама,

или сам стварн ја,

родила се сама.

 

Суза из камена

И камена излила се суза,

својим болом разбила је стијену…

Очи виде али не вјерују

откуд сада сузе у камену.

Болно јеца каменита гора,

Зашто сузе свуда по њој теку.

Дал је љубав јача од камена,

Да направи у камену ријеку.

Стихове је читала и Мирјана Лалић.

Текст и фото: Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар