АКТУЕЛНО:

Обровац – град без стадиона који је живио за фудбал

Ногометни клуб Зрмања је основан 1926. године. Ногомет се играо на ливади испред тадашње општинске управе. Прву утакмицу у бијелим дресовима су одиграли 5. септембра 1926. Овај велики догађај за Обровац су организовала два пријатеља један Хрват и један Србин, Анте Фестини и Божидар Миодраг.

И данас се чува плакат који је најављивао овај сусрет, а осмислио га је Божидар Миодраг.

У то вријеме су се играле пријатељске утакмице, против сусједних клубова из Бенковца, Новиграда, Поседарја, Грачаца.

Чуче: Слободан Баџа, Душан Олуић, Мирко Стопа, Дамир Десница и Миливој Пршо Стоје: Ивица Бановил (капитен), Мустафа Хаџић (голман), Бранко Павасовић, Мирослав Баџа, Бранко Баџа, Александар Гак

НК Зрмања постаје НК Јадрал и 1971. године улазе у Далматинску зону

Обровчани се 1967. године укључују у задарску лигу нерегистрованих клубова, да би се сезоне 1968/1969. године регистровали као НК Јадрал по Далматинском руднику боксита који се у то вријеме звао Јадрал. У сезони 1970/1971. су имали запажену улогу и постигли велики успјех, односно највећи успјех у историји клуба освајањем првог мјеста у лиги, и уласком у Далматинску зону која је представљала трећи ранг такмичења у СФРЈ.

У Далматинској зони те године су поред Јадрала играли и Велебит из Бенковца, НК Задар, Динара из Книна, Неретва Метковић…

И поред великог успјеха клуб се гаси 1972.

Након одигране једне сезоне у Далматинској зони и испадања у нижи ранг – Међуопштинску лигу (Обровац, Бенковац, Задар и Биоград), Јадрал игра јесенски дио сезоне и гаси се активност клуба 1972, али ногомет се и даље воли и игра на малоногометним турнирима.

На десној обали Зрмање била је ледина на којој су играли, а сада је на том мјесту Дом културе и зграда Градског вијећа. Ту се играло већином преко љета, јер чим дође јесен и почну падати кише, Зрмања се излије и није се могло играти. Тада су као домаћини играли у неким другим мјестима.

Душан Олуић и Рајко Комазец

НК Зрмања, послије имена Јадрал постаје Рудар 1986.

1986. године основали су НК Рудар. Главни иницијатор и оснивач је покојни Душан Баџа и Душан Олуић са којим смо разговарали о историји клуба, и Обровцу као граду фудбала.

– Ногомет се у Обровцу стално играо, од првих почетака 1926. године, па до данас. Могу одговорно да кажем да нисмо гледали ко је шта по националности и по томе одређивали ко ће да игра – рекао је Олуић и показао нам фотографију гдје је он био тренер тима са 7 Хрвата и 4 Србина, 1988. или 1989. године.

Тих година почиње да се гради игралиште, које је сада у функцији у Обровцу. Како Олуић каже 90 посто игралишта је направљено прије рата и за вријеме Крајине.

– Уз Зрмању смо морали насути тврди материјал. Односно подигнути ниво 2,5 метра. Направили смо дренажу и све што је потребно. Хрвати, када смо ми 1995. године протјерани из Обровца, завршили су то игралиште и све заслуге приписали себи. Они су урадили око 15  посто укупног посла и да није било Срба, не би га направили никада. Отворили су игралиште 2006. године.

Из свега наведеног могли смо закључити да се у Обровцу ногомет играо и волио, али се опет намеће питање како је толико времена требало да прође па да се изгради терен. Годинама су Обровчани позајмљивали игралишта од Поседарја, Бенковца и Грачаца што нам је потврдио и један од најбољих играча Рудара Рајко Комазец.

– Тада смо имали творницу глинице, и јесте необично да код нас ради тако један велики гигант, а да се не направи игралиште. У то вријеме у бившој Југославији ријетко која општина је била, а да нема терен – рекао је Комазец.

Душан Олуић се надовезао на његове ријечи и рекао да се површински творница простирала скоро као читав Обровац.

–  Људи који су водили творницу нису били из Обровца, осим једног Мирослава Комазеца. Тако да они нису имали слуха за ногомет у Обровцу. Могао се направити терен са трибинама, што је био случај у цијелој Хрватској.

Највећи ривали још док се клуб звао Зрмања је био НК Вал из Новиграда.

– На плакату који је штампан за утакмицу Зрмања – Вал може се видјети да се те 1926, године чак наплаћивала улазница за овај сусрет. У званичном такмичењу Јадрала у међуопштинској лиги велики ривали су били Златна лука из Сукошана, Горан из Бибиња, Смоковић.

ЧУЧЕ: Рајко Вуканац, Дамир Марић, Небојша Шкорић, Далибор Граовац, Момчило Радмановић, Станко Врцељ, Милорад Деспот. СТОЈЕ: Момчило Бојовић (економ), Душан Олуић (тренер), Живко Јованчевић, Мирослав Цебара, Слободан Лончар, Ненад Предојевић, Младен Брајовић, Душко Алавања, Душан Јокић (текнико)

Сусрета са Смоковићем присјетио се и Рајко Комазец звани Брацо када је на првој званичној утакмици Рудара 1986. дао гол Смоковићу.

Крајишка лига

Сезону пред рат, одигране су утакмице до марта 1991. године.

У периоду рата, односно од 1992. до 1995. играла се Крајишка лига. Лига је била много јака, играла је Динара из Книна, Велебит из Бенковца, Буковица из Кистања, као и лички клубови.

– У Крајишкој лиги смо побиједили 1992. Динару из Книна. Тада смо имали пун аутобус публике. Комазец је крајем утакмице дао гол у саме рашље са 20 метара, прави гол за тв шпице – рекао је Олуић који је и сам допринио овој побједи као тренер и неко ко је селектовао побједнички тим.

Чуче: Небојша Радека, Јозо Маркановић, Анте Јуревић, Давор Кланац, Миленко Секулић Стоје: Душан Олуић, Рајко Комазец (капитен), Александар Олуић, Дан Вркљан, Жељко Вукас, Рончевић Ивица, Младен Брајновић

 

У Обровцу су поникли многи успјешни ногометаши

У Обровцу су поникли многи успјешни ногометаши Антун Колаго Феранте који је касније играо за Хајдук, био репрезентативац Краљевине СХС, Дамир Десница један од најбољих играча и репрезентативац који је био и првак Европе са младом репрезентацијом. Миладин Пршо ( Дадо) чији је отац из Обровца, а мајка Личанка из околине Грачаца, обоје Срби, затим Лука Модрић који је три пута проглашаван за играча Хрватске, Ивица Блажановић, Дамир Марић,  Небојша Радека, Рајко Комазец који је био и најбољи стријелац, на једној утакмици је дао чак 9 голова.

Поред свих поменутих играча напоменули су да је најбољи играч Обровца свих времена Миливој Пршо звани Цинк. Играо је за НК Ријека, када је тренер био Мирослав Блажевић. На десном крилу Пршо, а Дамир Десница на лијевом крилу. Миливој Пршо је био талентован, али ипак није успио у каријери.

Отац и стриц Луке Модрића Стипе и Жељко су такође играли фудбал у Обровцу.

Имали су и златну селекцију јуниора који су освајали прва мјеста, а већина би играла за први тим послије.

Публика је пратила свој клуб, када су путовали на неке даље дестинације понијело би се и печено јагње, па се знало догодити да играчи остану гладни јер је публика појела јагње током утакмице.

Многи играчи су били из околних села, и по 20 километара далеко што је отежавало доласке на тренинге и утакмице. Послије посла журили би на тренинг или утакмицу, увече се касно враћали кући, и опет сутра на посао.

Сјећају се и одласка у Риђицу и Станишић, Душан Олуић као предсједник Извршног вијећа је организовао тај пут.

– То су биле припреме, а ја бих обављао службене разговоре са предсједником општине Сомбор. Прије тога смо ишли 1988. или 1989. године у Козарску Дубицу.

Чуче: Јозо Маркановић, Жељко Модрић, Дамир Марић, Ратко Продановић, Рајко Вуканац Стоје: тренер Душан Баџа, Жељко Глушац, Ивица Блажановић, Милан Јуревић, Ђорђе Вечерина, голман Вишић, Бранко Пуповац (капитен)

Данас многи млади имају проблем са ауторитетом, а по ријечима наших саговорника у вријеме Зрмање и Јадрала као тренер би се наметнула особа са највише ауторитета неко ко је поштован од стране играча.

– Први тренер који је доведен и којег је изабрала управа клуба, јер је имао искуства је Славица из Задра. Тада смо били у Далматинској лиги, до тада је екипу водио Ратко Швоња из Голубића, а некада Душан Баџа који је основао Рудар који је био одличан тренер – рекао је Олуић.

Душан Олуић је прво водио млађе категорије од 1986. до 1988. Након чега је преузео први тим и био тренер до 1994. године.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Фото: приватна архива Душан Олуић

Нема коментара

Напишите коментар