Одржан 3. Меморијални турнир у бућању „Агбаба Томислав – Тене“

ЕКИПА РСК НАЈБОЉА

На Новом Београду, уочи Видовдана, одржан је традиционални турнир у бућању посвећен, прије непуне четири године, трагично преминулом, једном од оснивача и првом предсједнику БК „Булин-22“, Томиславу Агбаби. Ова повезница слова и броја није случајна, јер се „булином“ у његовој родној Лици назива прва бачена бућа (балота), а „22“ представља број истоименог новобеоградског блока. Идеја је била да се овај популарни древни спорт са подручја Лике и Далмације, не само представи релативно млађим становницима овог краја, смјештеног преко пута Сава центра, већ да и они узму активно учешће у раду клуба, како организационо, тако и на самом борилишту.

Изграђене су и двије стазе, а поред њих никле су и клупе са столовима са неизбјежним шаховским таблама. Тиме су, осим уживања у бућарским вјештинама, углавном овдашњи пензионери, али и други становници блока, могли да одиграју и партију шаха или карата. Неријетко са њима су и бућачи упражњавали наведене активности, а редовно су ту остајали, уз пригодно освјежење и окрепљење, након окупљања. Крајишници су задржали своје обичаје из родног краја који ниси „тешко“ пали ни „бетонцима“ из Блока 22 и они су се врло брзо навикли на њих.

Нажалост, судбина је хтјела да због трагичних околности Томислав више не буде физички присутан на овим теренима. Плијенио је његов смисао за хумор и приче којима је забављао своје саиграче и нове познанике и оне се и данас са сјетом препричавају. Клуб је наставио да ради. Избором новог предсједника клуба Раде Кончара, покривене су клупе и столови лименим надстрешницама, а једна од првих  акивности је била да се у част његовог претходника организује меморијални турнир. На првом турниру, присуствовала је и његова најближа родбина из Србије, Хрватске, Словеније и Мађарске. Ове године, због обавеза нису били у могућности доћи што не значи да неће наредне.

Његови саиграчи и пријатељи из Грачаца и Блока 22, су се и овог пута одазвали и било их је из свих сфера друштва у коме се Томислав кретао. Од угоститеља, академских сликара, банкара, књижевника, новинара до привредника и занатлија. Укупно шест екипа појавило се на бућалишту које је за ову прилику изванредно припремио  Душан Пуача, некадашњи истакнути куглач  Црвене Звезде, Партизана и репрезентације Југосавије, чиме су створени идеални услови за игру и за дружење.

Прва утакмица је могла да почне. На старту, најстарија екипа „Станички ветерани“, супроставила се нешто млађим такмацима који су у складу са својим занимањем дали тиму име „Угоститељи“. Предвођени Драганом Ћелићем, власником билијар клуба „Pool“ у Земуну, Мијодрагом Стојсављевићем Пекаром, који је овај занат пекао у свим виђенијим београдским угоститељским објектима, а на данашњи турнир стигао из Врњачке Бање гдје успјешно руководи тамошњим хотелом “Tonanti“. Трећи члан екипе Жеган Шеки Бувац (три у један) нема ништа мањи стаж у угоститељству од двојице прво наведених, само га је он сакупио са друге стране шанка.

Ветерани по годинама, али бућачком искуству, предвођени браћом Николом и Ђусом Пјевачем, уз добру асистенцију Илије Маричића, који је на подручју Грачаца важио и за једног од најбољих бацача камена с рамена, боље су ушли у овај сусрет. Међутим, угоститељи се нису лако предавали и у једном тренутку је резултат био 9:9. Скоро до краја меча је било неизвјесно, али у финишу, на искуство, ветерани су сасвим заслужено остварили први позитиван скор на турниру резултатом 21-17.

Након овог кренуо је и други меч. Екипа РСК – Грачац предвођена Миланом Контићем – Пиштом, најбољим играчем са недавно одржаног меморијалног турнира „Милан Судар-Мишо“, изврсним пуцачем Мирославом Чубрилом – Цвајем и солидним ваљачем  Жељком Ђекићем – Каблом, истакла је кандидатуру за освајање трофеја.

Недовољно искусни „Бетонци 22“, екипа  сачињена од домаћина из Блока 22, играла је у саставу Душан Пуача,  Радомир Роки Марић и млади Иван Иванковић. Поред великог труда ипак нису могли и да пруже јачи отпор, тако да је овај сусрет завршен релативно брзо, побједом првоименованих коначним резултатом 21-11.

У паузи они најмлађи покушали су да „покажу“ своје умијеће, али су брзо одустали. За њих је бућа још увијек претешка. Занимљиво је било и то да су поједине сегменте турнира испратили и случајни пролазници привучени, мало повицима који  су неизбјежни у овом спорту, а више добрим потезима, нарочито пуцачким којих је било доста на овом турниру.

У првом полуфиналном мечу РСК је дочекала јаку екипу  „Млин Дукић“ која је носила име ликовне колоније одржане прије короне у Грачацу и чији се наставак очекује у догледном времену. Предвођени Петром Драгићевићем – Путином власником надалеко чувене печењаре „Велебит“ на новосадском путу, Јовицом Тинтором  директором фирме „Decobet“ и Радом Кончаром предсједником клуба. Дерби у најави, играју и јединица и двојка. Тако је и почело, па су одличним ближењем „млинари“ два пута освојили по пет поена и наговјестили изненађење вођством од 10:5.

Међутим, РСК је смогла снаге да се врати у игру. Тимском игром стигли су да изједначе, поведу и да то вођство задрже до краја. У неколико наврата противници су пристизали, али даље од 21:17 нису могли. РСК је први финалиста. Чекају побједнике из меча „Станички ветерани“ – „Умјетници“. Умјетници, екипа сачињена од академских сликара Здравка Мирчете – Здраве, Николе Марчете и Зорана Чалије – Чарлија показала је завидно знање и у овој вјештини. Уосталом имају лаку руку, а Здраве Далматинац од малих ногу држао је бућу у рукама. Добро су почели и борили се све вријеме, али ветерани и овога пута не дозвољавају изненађење и завршавају овај меч побједом 21:18.

На крају о трофеју одлучују двије екипе које су до тада навише и показале. Поново добар почетак „ветерана“, Ђуса Пјевач и Илија Маричић добро ближе, али одлично им парира Милан Контић. Како се партија кретала ка крају, можда и због мањка снаге и кондиције, ветерани су посустали. Било како било, екипа РСК је и овај меч добила 21:16 и тиме заслужено освојила овогодишњи меморијални турнир.

Прије додјеле диплома и пригодне закуске, одиграно је више егзибиционих мечева, пошто није игран меч за треће мјесто. У првом „Момци из Грачаца“ предвођени арамбашом народног вишебоја Гораном Миљушем, Пеђом Обрадовићем, који је из Лике, са закашњењем, стигао на ово дружење и Јовицом Тинтором, лако савладала још увијек недовољно искусне „бетонце“ из Блока 22.

Убједљива побједа подигла је адреналин Грачанима. Што би Личани рекли порасли су им апетити, па су „изазвали“ побједнике турнира да по сандук пива, јер џабе се у Грачацу никад није грало, одмјере и са њима снаге. Оно што су они урадили домаћинима из блока, екипа РСК је урадила њима. Пошто није била званична утакмица резултате објавити нећемо, али ће их учесници запамтити сигурно.

Ускоро је слиједила и додјела диплома за освојена три прва мјеста, учешће на турниру и заслужнима за његову организацију. Након тога из „ Велебита“ је стигла млада јањетина и захваљујући Јоји куварици свијеж испечен „крув испод пеке“. Пријало је и што Личани кажу, још остало домаћинима за вечеру. Засладило се личким уштипцима и кугловом, а залило вином и пивом.

Нови, четврти по реду, меморијални турнир „Томислав Агбаба-Тене“ заказан је за наредну годину у исто вријеме на истом мјесту.

 

 

Текст: Ж. ЂЕКИЋ   

Фото: П. ОБРАДОВИЋ