Одржан 47. традиционални Сусрет Козарчана

У ресторану Орашац 7. јуна 2025. одржан је 47. традиционални Сусрет Козарчана, поштовалаца и пријатеља козарачке епопеје и легендарне Козаре. Овогодишњи домаћин је Град Градишка, који се побринуо да заједно са Удружењем Козарчана организује предивно вече на понос свих Козарчана. Ово је година када се обиљежава 80. годишњица побједе над фашизмом и 83. годишњица Козарачке битке.

Удружење Козарчана је специфично и по томе што није локалног карактера, него обухвата територију четири града: Бањалука, Приједор, Градишка и Лакташи и три општине Козарска Дубица, Костајница и Нови Град. По броју становника и територији вјероватно је то пола Републике Српске. Традиција овог удружења је дуга 47 година. Сваке године други град или општина су домаћини овог сусрета, када имају прилику и да представе своје специфичности.

Планина Козара која се налази у југозападном дијелу Републике Српске је симбол страдања народа тог подручја прије свега цивила – жена, дјеце и стараца.

У име града Београда и општине Раковица скуп је поздравила предсједница Скупштине општине Ксенија Миланковић истакавши да јој је посебно задовољство што су се Козарчани окупили на територији општине Раковица, и пожељела свима угодно вече.

Бројне госте из Републике Српске, Београда и цијеле Србије поздравио је предсједник Извршног одбора Удружења Раде Каралић и отворио 47. сусрет Козарчана. Поздравио је прије свега делегације свих градова и општина Републике Српске, све госте из Београда и Србије, а посебно истакао велику улогу Града Градишке, домаћина овогодишњег сусрета, односно градоначелника Зорана Аџића без чије личне помоћи и његових сарадника овај сусрет, ни по броју учесника, ни по садржају не би изгледао величанствено као што изгледа вечерас.

– Велики број Козарчана у Другом свјетском рату, а посебно приликом ослобађања Београда дао је велики допринос. Посебно бих истакао директно учешће Пете козарачке ударне бригаде, 11. и 13. крајишке бригаде у борби за ослобођење Београда. Поднијеле су огроман број жртава да би ми данас живјели у лијепом Београду, у слободи. Београд и Београђани су се нашим прецима одужили за херојски чин и давање живота на прави начин – подизањем споменика на Авали, на улазу у Шупљу стену који је посвећен Петој козарачкој бригади. Посебно смо поносни што је Београд дио Авалске шуме прогласио Шумом Пете козарачке бригаде. Такође, на Гробљу ослободилаца Београда постоји споменик 11. и 13. крајишкој бригади. Поред тога Београд је подигао споменик у Земуну за неколико хиљада жртава фашиста и усташа, чији највећи број су чинили старци, жене и нејач. Осјећам се поносним што сам потомак тих хероја, између осталог директан потомак народног хероја Бошка Каралића, а Козара је дала 47 народних хероја који су проглашени послије Битке на Козари. Истичем да је једна улица у елитном дијелу Београда, на Дедињу, названа по легендарном народном хероју и вођи устанка, којим се данас поносе и млади и стари поријеклом са Козаре – др Младену Стојановићу.

Каралић је свима пожелио да се лијепо проведу и да им овај сусрет остане у вјечном памћењу, а будућем домаћину општини Козарска Дубица да организује заједно са Удружењем Козарчана 48. Сусрет Козарчана који ће бити организован на највишем нивоу као и ово дружење вечерас.

Kaралић је на крају свог излагања упознао присутне да је поренуо три иницијативе, односно обратиће се институцијама Србије како би им дали локацију на којем би они саградили објекат по угледу на типичну козарачку кућу. To би било не само мјесто њиховог окупљања, него свих грађана Београда који су поријеклом са Козаре.

Такође, упутио би иницијативу у Републици Србији и Републици Српској да се Удружење Козарчана, с обзиром на значај и улогу, прогласи удружењем од посебног друштвеног интереса како у Републици Српској, тако и у Србији. И трећа иницијатива би била да предсједници Републике Српске и Србије у свој програм заједничког обиљежавања значајних историјских догађаја српског народа уврсте и Сусрет Козарчана, што је изазвало громогласан аплауз од присутних гостију.

Затим је уручио повељу Удружења Козарчана градоначелнику Градишке Зорану Аџићу, а захвалницу начелнику општине Козарска Дубица Игору Савковићу коју је у његово име примила шефица кабинета Ирена Кнежевић.

Градоначелник Градишке Зоран Аџић истакао је да се осјећа поносно и задовољно што је домаћин традиционалних Сусрета Козарчана у Београду, манифестације која његује обичаје, културу и историју.

– Потрудили смо се да представимо културну баштину Козаре. Дрина није граница, она спаја Србе са једне и друге стране. Желимо да размијенимо искуства и склопимо нова пријатељства и успоставимо сарадњу, да младим генерацијама пренесемо специфичности Козаре, упознамо их са козарачком епопејом и слободарским духом српског народа. Треба да чувамо и његујемо Козару, али и Републику Српску која је гарант нашег опстанка на овим просторима – рекао је Аџић.

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш изразио је захвалност што је Градишка наставила традицију и прихватила се улоге домаћина Сусрета Козарчана.

– Потомци славних Козарчана који су ослобађали Београд баштине традицију и везу са Козаром, са својoм колијевком, одакле су њихови преци дошли у Београд. За све нас из Републике Српске веома је важно да су Срби јединствен народ, посебно они који су рођени у Србији, а вуку коријене из Републике Српске, а ово сабрање то и доказује – рекао је Врањеш.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је Срни да у раду Представништва посебно мјесто заузима подршка програмима завичајних удружења, прије свега, због очувања културе, традиције и идентитета српског народа.

– Козара и Поткозарје заузимају посебно мјесто у нашој историји. Козарчани су дали велики допринос опстанку нашег народа на овом простору, велики број њих је страдао у Другом свјетском рату, али и у претходном периоду када су се борили за опстанак на том подручју и за опстанак српског народа у БиХ – рекао је Цицовић.

На Сусретима Козарчана представљена је ношња козарачког краја, а тим поводом теолог и историчар Дарио Дринић рекао је да су Козарчани утемељени у историјском предању Београда.

– Управо су 1944. године наши козарски опанци у садејству са великом руском армијом ослободили овај град. Ми се са великом љубављу односимо према том граду, долазимо му и доносимо дашак душе, срца и народне традиције и показујемо да нисмо кадри само војевати већ и оплемењавати простор нашим стваралаштвом. Представљањем ревије поткозарских ношњи порађамо знање запретено у дубини душе – рекао је Дринић, а преноси званични сајт Града Градишке, и додао је да је српски народ Козаре и Поткозарја показао да је поносан и велики народ, да умије стварати и опстати.

Извршни одбор Удружења Козарчана донио је одлуку да постхумно додијели високо признање, златку значку Удружења бившем градоначелнику Николи Крагуљу, коју је предсједник Скупштине удружења Рајко Срдић, уручио Крагуљевом блиском рођаку.