Одржан округли сто „Стваралаштво Ненада Грујичића“: Несвакидашња каријера и стваралачка судбина
На „Пролећним Бранковим данима 2023“, на „Светски дан поезије“, у славној Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, одржан је Округли сто „Стваралаштво Ненада Грујичића“ поводом 50 година од објављивања прве песме, 45 година од штампања првог издања песничког првенца „Матерњи језик“ и 40. година од Грујичићевог доласка у Бранково коло и сарадње са Карловачком гимназијом.
Учеснике Округлог стола поздравио је директор Карловачке гимназије Бранко Стојков пожеливши успешан рад књижевним научницима , критичарима и песницима који су истраживали богато стваралаштво Ненада Грујичића и написали радове о његовој поезији, прози, драми, есејима и критикама, полемикама, доприносу српској народној баштини, антологичарском раду, стваралаштву за децу, књижевноисторијском промишљању дела Бранка Радичевића и културном посленику Ненаду Грујичићу. Водитељи Округлог стола „Стваралаштво Ненада Грујичића“ били су Растко Лончар (уредник) и Слађана Миленковић.
Округли сто је протекао у изузетно надахнутој и озбиљној атмосфери разноврсних излагања, са видљивим узбуђењем, жељом и вољом за рад учесника овог скупа, који су били свесни изазовног задатка и креативне прилике у несвакидашњем амбијенту чувене Карловачке гимназије старе 232 године – за 35 година старије од Матице српске, 48 година од Прве српске читаонице у Иригу и 68 година од Српског народног позоришта. По завршетку свих излагања, дискусија учесника додала је жив печат догађају који је био симбиоза разних погледа на чудесно богате елементе једне несвакидашње каријере и стваралачке судбине.
Обраћајући се учесницима на крају скупа, Ненад Грујичић је захвалио свима на стваралачком узбуђењу које су донели у Сремске Карловце, а потом га умножили и њему и себи самима на Округлом столу што је обележавао и четрдесету годишњицу од његовог доласка на чело Бранковог кола, на реткој привилегији која му је дата да у истом дану буде и домаћин и гост у вавилонској Спомен-библиотеци Карловачке гимназије коју је засновао и уредио Павле Марковић Адамов, професор најстарије српске гимназије, оснивач и уредник чувеног листа Бранково коло у Сремским Карловцима (1895 – 1914), чије традиције наставља данашње Бранково коло. Адамов је био и кључни човек у акцији другог покушаја преноса 1883. године земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово.
На крају речи захвалносту учесницима Округлог стола, Ненад Грујичић је изнео једну готово невероватну „ситницу“ – да у тих четрдесет година, као спиритус мовенс Бранковог кола, никад као песник није наступио на Стражилову, на Свечаном отварању или Затварању, или на било ком програму Бранковога кола, никад његово песничко и списатељско име није се нашло у каталогу Бранковог кола, никад у Карловачкој гимназији није промовисао неку своју нову песничку књигу (а било их је много за ове четири деценије). На Бранковом колу наступио је само једном, четири лета пре доласка у Бранково коло, далеке 1979. године, када је на Стражилову као сасвим млад поета примио награду „Печат вароши сремскокарловачке“.
По окончању Округлог стола, Грујичић је повео све учеснике на протоколарни ручак у стару кафану „Четири лава“ са карловачким тамбурашима који су госте дочекали култном песмом „Бранкова жеља“ Јована Јовановића Змаја, написаној далеке 1877. године приликом првог покушаја преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово.
Бранково коло
