Одржана редовна и свечана сједница Скупштине Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије

У Сали Дома РВИ Београда, 1. фебруара 2020. године Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије је одржало Редовну радну сједницу Скупштине удружења и свечану сједницу Удружења, поводом обиљежавања 76. јубиларне годишњице формирања 35. Личке ударне дивизије, која је формирана 30.01.1944. године.

Преко 100 присутних чланова удружења и гостију, након завршетка Радне сједнице Скупштине и Свечане сједнице удружења, наставило се са дружењем и евоцирањем успомена из родног краја и завичаја, уз скромно послужење.

Марија Обрадовић је прије свега поздравила борце, Милу Маљковића, Младена Богуновића и представника 8. Кордунашке дивизије Пану Павловића. Затим, представника Републичког СУБНОР-а Душанку Лукић, госте из СУБНОР-а Апатин, предсједника СУБНОР-а Савски венац Зденка Дупланчића, представника 7. Банијске дивизије Николу Радића.

Удружење је припремило и Информатор са свим реализованим активностима у 2019, као и Планом и Програмом рада за 2020. годину.

На сједници се говорило о извјештају о раду за 2019. годину, извјештају о финансијском пословању за 2019. годину, План и Програм рада и активности Удружења за 2020. годину, и допуна два члана Управног одбора Удружења. Умјесто борца покојног Милана Шашића именовали су Рајка Андрића, такође умјесто Милке Шолаја изабрали су Дражена Растовца за члана Управног одбора. Исто тако умјесто Љубице Вучинић члана Надзорног одбора изабрана је Мирјана Лалић.

 

Извјештај о раду је поднијела предсједница Удружења Марија Обрадовић. Удружење је реализовало 120 активности, уз учешће преко 2.000 корисника.

– Реализовали смо укупно 14 путовања, посјетили смо Адашевце, Дрвар, Лику и Јадовно, Космај, Иришки венац, Лика и Срб, Плужине, Текериш, Ваљево, Крагујевац, Апатин, Батина, Бездан, Сомбор, Лазаревац, Вранић…

План и Програм за 2020. годину је изложио Вељко Жигић који је напоменуо да за ову годину планирају да путују у Хрватску, Републику Српску, Федерацију БиХ и Црну Гору. Укупно ће реализовати 78 активности, 17 у Србији и 6 ван граница земље.

– Обићи ћемо преко 80 спомен-обиљежја, најмање 40 стратишта. Одржаћемо 6 свечаних сједница.

Присутне је и поздравио предсједник СУБНОР-а Апатин Стево Драча  навео да је 6. Личка једина ратна дивизија која је добила звање пролетерска.

– Мислим да нам је заједнички задатак да ми потомци настојимо да будемо пролетери у његовању традиција и цивилизацијских вриједности народноослободилачке антифашистичке борбе.

Испред ЗУ Ћиро Личка Калдрма Дрвар обратио се Жељко Бурсаћ и изразио жаљење за многи преминулим борцима 6. Личке пролетерске дивизије.

– Жао ми је што овдје нема Рајка Кесића, Миодрага Линте, Милана Деснице, Сретена Родића, Илије Бурсаћа, Ђоке Грубјешића, Раде Дубајића које поздрављам овом приликом и остале које нисам споменуо, а подржавају Лички вишебој у Лици. И ове године ћемо се потрудити да се Вишебој одржи.

75 година поводом формирања 35. Личке ударне дивизије

Вељко Жигић је прочитао пригодни реферат у коме наводи да је антифашизам није политичко или идеолошко увјерење већ дубоко људско опредијљење за мир и слободу, а против мржње и расизма.

– Највећа тековина антифашистичке борбе је побједа у Другом светском рату.

35. Личка ударна дивизија НОВЈформирана је 30. јануара1944. године наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. При формирању, у њен састав су ушле Прва и Друга бригада Оперативног штаба за Лику. У њеном саставу налазили су се још и Лички партизански одред, батаљон Плави Јадран и Артиљеријски дивизион.

При формирању је имала 2.662 борца. Била је у саставу Једанаестог хрватског корпуса НОВЈ.

У фебруару и марту 1944. дивизија је изводила мање нападе у рејону Оточца. Оштре борбе против усташа и Нијемаца водила је код Рамљана, Широке Куле и Гостоваче. Дијелови дивизије су 22. априла одбили напад дијелова 846. пука њемачке 392. легионарске дивизије и 19. усташке бојне код Бабиног Потока, од 26. априла до 2. маја водили жестоке борбе на простору Црна Власт, Врховине и Залужница, 5. маја разбили 35. усташку бојну и ослободили Рамљане.Концентричним нападом из Госпића, Перушића, Врховина, Бихаћа, Лапца и осталих места према Крбавском пољу, непријатељ је привремено овладао слободном територијом Лике и опустошио ју. Јединице 35. и 8. Дивизије, 20. мајапоновно заузеле Крбавско поље и Кореницу. У тим је борбама око 200 рањеника и преко 12.000 цивила спашено пребацивањем на Велебит.

У међувремену, 15. јуна 1944. године извршена је реорганизација дивизије. Њена 2. бригада је расформирана, а у саставу дивизије ушле су 3. бригада 13. дивизије и 3. бригада 19. дивизије, као њене Друга односно Трећа бригада. Батаљон Плави Јадранизашао је из 35. дивизије. Дивизија је тада имала 3.438 бораца.

Око 6.000 непријатељских војника (Нијемци, усташе и четници) отпочели су 8. августа напад на 35. дивизију и дијелове 8. дивизије на Крбавском пољу. Водећи тешке борбе, непријатељске снаге прошле су кроз цијелу слободну територију Лике.

19. децембра заједно са дијеловима 13. дивизије НОВЈ су код Грачаца уништиле њемачки здружени одред јачине од око 1.400 војника, ослободиле то мјесто и нанијеле непријатељу губитке од 260 погинулих, 45 рањених и 826 заробљених. За тај је успjех 35. дивизија била похваљена 14. децембра 1944. од Врховног команданта НОВ и ПОЈ, Јосипа Броза Тита. Наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске од 20. децембра1944. дивизија је проглашена ударном.

Заједно са јединицама 8. дивизије 16. марта послије тродневних борби ослободиле су Селиште, Чатрњу и Смољанац , одбациле њемачке снаге у правцу Личког Петровог Села и нанијеле им губитке од 87 погинулих, 125 рањених и 43 заробљена. Од 20. до 28. марта 35. дивизија учествовала је у борбама за ослобођење Бихаћа.

Непосредно послије тога, расформирана је 2. априла 1945. године. Њена Прва бригада преименована је у Прву самосталну личку бригаду, а борцима 2. и 3. ударне бригаде попуњене су јединице 13. приморско-горанске дивизије и 11. корпуса ЈА

Током свечане сједнице настипили су МПГ Ћиро Личка Калдрма – Дрвар, којима се придружила и женска пјевачка група, а Мирјана Лалић је прочитала стихове једне пјесме.

Текст и фото: Драгана Бокун