Одржано Славонско вече у Интер Холивуду у Београду

Славонијо увијек си нам весела

Удружење Славонија у срцу је организовала 6.4.2019. године 6. Славонско вече. Већ око 19 часова гости су пристизали, а на подијуму их је дочекала пјесма и игра чланова Изворне групе Славонија у срцу. Презентовали су славонске игре, славонску пјесму и ношњу уз пратњу оркестра Звуци завичаја.

Прије 6 година основано је Удружење Славонија у срцу ради остваривања задатака његовања и чувања од заборава културних вриједности Славоније.

Основни циљеви Удружења су заштита народних обичаја славонских Срба, српске народне ношње, пјесама, игара, ручних радова и да код УНЕСКА региструје све то као нематеријално наслијеђе славонских Срба. Окупљање Славонаца, њихових потомака и пријатеља, сакупљање умјетничких дјела, прикупљање различите писане грађе о Славонији и Србима, организовање другарских сусрета, културно-забавних приредби и учествовање на манифестацијама које његују изворне вриједности Срба у Србији и расејању.

Домаћини су поздравили госте Миодрага Линту предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Милу Шапића предсједника Коалиције прогнаних и избјеглих Срба, Крсту Жарковића предсједника Удружења Срба протјераних из Западне Славоније, Мирослава Ковјанића предсједника Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, Петра Шаулу предсједника Завичајног удружења Кордунаша, госте из Славоније Милана Зеца, Јелену и Драгану из Окучана, Милену Богатић из Слатине.

Никола Ивановића из највећег славонског града по духовности Пакраца био је оправдано одсутан, али је послао писмо поздрава. У писму је поручио да високо цијени труд да се сачува славонска ношња, обичаји и пјесма.

„Ми у завичају опредијељени смо за даљу мукотрпну борбу да сачувамо свој језички, културни, вјерски и национални идентитет. Никада нас мање није било на овим подручјима. Покушавамо да кроз изградњу својих институција у виши ниво јединства сачувамо српство и православље на овим подручјима. У Пакрацу и Липику радимо са преко стотину дјеце, за дјецу је организована школа на српском језику и писму као и православни вјеронаук”. Ивановић је позвао Славонце из Србије да дођу у Славонију, у Пакрац, за Малу Госпојину или неком другом приликом. Да дођу као вид подршке својим земљацима, али и да се друже, попричају, запјевају и заплешу. „У нади да нећете заборавити завичај, наша села и градове, наше цркве и споменике, наша гробља све вас срдачно поздрављам”, поручио је Никола Ивановић предсједник Вијећа српске заједнице Града Пакраца и замјеник градоначелнице Града Пакраца.

Предсједник Удружења Миодраг Жарковић био је видно задовољан препуном салом, и гостима који не силазе са подијума. И ове године је успио да окупи Славонце, и пријатеље Славонаца, а и да угости земљаке из завичаја Славоније и Републике Српске. Сви заједно су уживали и предивној вечери.

– Славонци су увијек највеселији. И када би на овом подијуму било још мјеста, сви би играли. Оно што желим да поручим је да позивам нашу младост да се прикључи раду Удружења, ми старимо, на млађима остаје да чувају традицију Славонаца – рекао је Миодраг Жарковић.

Разговарали смо са Миленом Богатић Шалер гошћом из Слатине која је чланица Српског културног друштва Просвјета Слатина која је прочитала и своје двије пјесме.

– У нашем друштву има и Хрвата који плешу са нама. За Петровдан су нам била оба свештеника из Католичке цркве. Одмах нам је свима лакше када смо повезани. Обиљежавамо и Светосавску академију. Оно што још желим да нагласим је да у Слатини наше друштво има аутохтоне ношње, сваки члан има своју. Моја је од баке, дио сам дорадила сама, сукњу сам са свилом везла – рекла нам је Милена и додала како ужива у Славонској вечери, у пјесми и плесу, срела је много познатих лица, и упознала неке Славонце које до сада није познавала.

– Надам се да ће заживјети Српски културни центар у Слатини. Отац Драган Гаћеша је велики ентузијаста и држи нас све на окупу – рекла је Милена.

Поред Милене, у Београд су стигли и Милан Зец, Драгана Ражокрак и Јелена Зјалић Јеленче из Окучана. Прво смо разговарали са Јеленом о животу у њеном селу Гређани.

– Код нас у Гређанима има доста повратника. Недавно је обновљена црква Света Петка, СНВ је помогло у обнови, на челу са Стојаном Скопљаком, као и Општина Стара Градишка. Доста се људи одазвало да помогне, па смо организовали радну акцију – рекла нам је Јелена и додала да се припрема за Фестивал етно музике који ће се одржати на Новом Београду.

Милан Зец нам је рекао да радо посјећују Славонске вечери, одлазе и у Бањалуку, труде се да се повежу са Славонцима свуда расељеним. Милан је најавио и Јеленину нову пјесму Када Славонка љуби.

Пријатељ Славонаца је и народни посланик и предсједник Одобра за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, који је био гост овог веселог скупа.

– Славонци и други Крајишници наставили су у Србији и широм свијета тешку борбу за опстанак, да обезбједе егзистенцију себи и својим породицама, али притом нису заборавили ко су, шта су, одакле су, нису заборавили своје претке, своје поријекло, своје обичаје и традицију – рекао је Миодраг Линта и додао да мисли да је вријеме да Србија почне да води једну политику активне заштите протјераних Срба, других оштећених грађана и свих прекодринских Срба – рекао је Миодраг Линта.

Миодраг Линта је нагласио да Србија мора да пошаље јасну поруку Хрватској да је неприхватљиво да се све више хапсе наши људи на основу потјерница. Србија мора да оснује једну канцеларију која ће да брани Крајишнике који су лажно осумњичени и оптужени од стране Хрватске. Линта се затим осврнуо на рад Тужилаштва за ратне злочине и рекао како оно мора коначно да почне да покреће истраге и подиже оптужнице против свих оних припадника хрватских војних, паравојних и полицијских снага који су починили злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима. Србија мора коначно да призна стаж свим борцима за читаво трајање рата у двоструком трајању и да оснује посебну државну институцију која ће се активно борити за српску имовину, отета стечена и друга права.

Присутним гостима се обратио и Крста Жарковић предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније који је рекао да је његово Удружење у процесу изградње споменика за све страдале Србе у протеклом рату 1991–1995.

– Списак страдалих, како цивилних жртава, тако и учесника у оружаном сукобу имамо. Споменик ће бити подигнут недалеко од моста у Градишци, код Моста спаса – рекао је Крста Жарковић и замолио све да провјере на списку да ли су уписани њихови страдали, или они за које знају да су страдали.

Крста Жарковић је напоменуо да се споменик отвара 1. маја 2020. Тако да сви који желе провјерити списак то могу учинити до Нове године у Удружењу Славонија у срцу у Београду, и у Удружењу Срба протјераних из Западне Славоније у Бањалуци.

Весеље је трајало до раних јутарњих часова, Славонцима омиљен Ђорђе Мачак ређао је нумеру за нумером, на сваком кораку су се могли видјети срдачни поздрави и топли загрљаји.

ФОТО 8

Поред Милене Богатић, своје стихове је читала и Рада Петровић.

Спонзори: Агропапук Брацо Богатић, Трофеј комерц Миодраг Жарковић, ресторан Јовање Јован Лукић, Спортска опрема Naai Предраг Дмитровић, оркестар Црни бисери и Ђорђе Мачак, Аутоцентар Вучковић Стара Пазова Горан Вучковић, Ауто центар Туто Предраг Милкајловић, Хотел Авенија Рума Слободан Бобо Кесер.

Удружење Славонија у срцу, односно предсједник Миодраг Жарковић је додијелио захвалнице предсједнику Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодрагу Линти, Предрагу Дмитровићу, директору Спортске опреме Naai, Браци Богатићу – Агро Папук и Крсти Жарковићу из Бањалуке.