У Задужбини Доситеја Обрадовића свечано постављена изложба фотографија Доситеј и српско Плавно 1769–2019. мр Милорада С. Кураице

Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци


У оквиру Доситејевих дана који су отворени 8. априла и трајаће до 16. априла, отворена је изложба фотографија под називом Доситеј и српско Плавно 1769–2019, мр Милорада С. Кураице  9.4.2019. године у просторијама Задужбине Доситеј Обрадовић у Београду. Изложба је посвећена Доситејевом боравку у селу Плавно поред Книна у Далмацији.

 

Доситеј Обрадовић – просветитељ и реформатор


Димитрије Обрадовић је рођен 1739. године у Чакову у Банату. Замонашио се 1758. у Хопову и добио монашко име Доситеј. Одатле је отишао у Далмацију гдје је три године провео као учитељ да би потом кренуо у Европу и свијет. У тим земљама је учио, писао и подучавао друге. Говорио је једанаест језика. За филозофску основу свог програма узео је просветитељски рационализам, везујући га са практичним потребема свог народа.

На вијест о Првом српском устанку, ступио је у везу са Карађорђем и 1807. дошао у Београд  да помогне обнову српске државе. У знак подршке устаницима написао је пјесму Востани Сербие.

Доситеј је 1808. отворио  Велику школу, будући Универзитет, а потом 1810. и Богословију. Као члан Правитељствујушчег совјета, био је први министар просвјете у Србији 1811, приближио је Србију Европи и свијету и усмјерио је ка новим културним и цивилизацијским тековинама.

Умро је 1811. у Београду и сахрањен је у порти Саборне цркве.

 

Мирјана Драгаш: Чувамо српску традицију


Управница задужбине Мирјана Драгаш нам је рекла да је задужбина основана 2004. године са циљем да сарађујући са младима, нашим људима у дијаспори, професорима из иностранства повезујемо и чувамо српску традицију.

Утемељивач задужбине је Хемофарм а.д. из Вршца који је откупио родну кућу Доситеја Обрадовића у Чакову код Темишвара и поклонио је задужбини. Поред Хемофарма оснивачи Задужбине су и Матица српска из Новог Сада, Институт за књижевност и уметност и Културно-просветна заједница из Београда. Бројне су активности Задужбине, организује научне скупове, трибине, округле столове, књижевне салоне, културно умјетничке програме, такмичење дјеце и младих у формама у којима је Доситеј писао.

– За свој рад задужбина је за ових 15 година примила разна признања као што су Светосавска нарада Министарства просвете, Вукова награда Културно просветне заједнице Србије и Грамата Патријарха Павла – рекла нам је Мирјана Драгаш.

 

Мр Милорад С. Кураица: Доситеју Обрадовићу пуно дугује српска култура


Мр Милорад С. Кураица, публициста и културни радник, аутор изложбе, је ову поставку изложио и у Архиву у Новом Саду. Приредио је 126 фотографија, димензија 40×60, али због недостатка простора само су најзначајније изложене у Задужбини Доситеја Обрадовића. Мр Милорад С. Кураица је аутор  књиге Народне пјесме из Книнске крајине (папирнато и електронско издање), збирке еротских народних пјесама Крајишки црвен бан и књиге Доситеј у Далмацији.

– Доситеј је за многе, па и за мене велики изазов. Сигуран сам да за њега имамо сви подједнаки осјећај дивљења, због његовог знања и образовања, због његовог родољубља и несебичног пријатељства према људима, због његове несагледиве духовне и умјетничке енергије и просвјетитељске мисије – рекао је мр Милорад С. Кураица.

Кураица је напоменуо да поред Карађорђа Доситеј је први духовни градитељ и културни организатор Србије. Доситеј Обрадовић је феномен никада до краја истражен.

– Иако свјестан да је ријетко ко достојан Доситејеве величине, ипак сам сакупиo храбрости да  покушам обновити и сачувати сјећање на нашег великана, који свој просвјетитељски и књижевни рад започиње, 15. априла 1761. године баш у нашој, српској Далмацији. Далмација је колијевка Доситејевог књижевног рада. A колико сам то што је било планирано успјешно урадио, показаће вријеме и долазеће генерације. Како Свети Сава каже: „Гдје ја стадох ти продужи”.

Аутор изложбе је увјерен да ће будуће генерације доћи до нових чињеница које ће у цијелости освијетлити бесмртно дјело Доситеја Обрадовића.

– Управо прије 250 година златном ногом великан и бесмртник Доситеј ступиo je на ужарено тло нашег Плавна. О том свом историјском доласку на тромеђу Босне, Лике и Далмације најумнији Србин 18. вијека је записао:

„Кад сам се вратио из Азије мале и Греције дођем у Далмацију за учити где децу. Изаберем неко планинско, около предивни и широки долина, сасвим пристојно место зовемо Плавно. Ту се остановим и скупим доста дечице. В шкољје моје суштеј при церкви свјатога великомученика Георгија победоносца, менти во јермонсјех Хоповски”.

– Доситеју Обрадовићу пуно дугује српска култура у цјелини, али му се српски народ у Далмацији приклања са посебном захвалношћу. Управо из тог разлога са покушајем да се његов лик и дјело трајно не изгубе у времену овдашњем, далматинског српског народа, јесте организовано ово дружење и изложба у спомен Доситејевом путу кроз Далмацију и посебно кроз моје родно Плавно – рекао је мр Милорад С. Кураица.

 

Душан Иванић: Доситеј је међу личностима које не застаријевају


На изложби је говорио и проф. др Душан Иванић. Прије свега се осврнуо на важност задужбина.

– Задужбине обнављају везу између савремености и прошлости, оне су главна институција културе сјећања – рекао је Иванић и додао колико је важан Доситеј Обрадовић за нашу културу.

– Доситеј је међу личностима које не застаријевају, све оно што је он поручивао својим савременицима у 18. вијеку, актуелно је и данас. Статус народног језика, статус толеранција, култура дијалога, васпитање, образовање, повjерење у здрав разум. И Доситејево стално упозорење да човjек може мислити о свему –  рекао је др Душан Иванић.

Иванић је рекао да је на Доситеја боравак у Далмацији оставио снажак утисак. И у многим приликама је спомињао Далмацију и Далматинце.

– Доситеј је наводио многе врлине Далматинаца, али Далматинци немојте да се уобразите, можда сте се у међувремену искварили – нашалио се Иванић.

 

Завичајно удружење Далмација Суботица


Велику подршку током његовог рада Милораду С. Кураици пружа и Завичајно удружење Далмација Суботица чији је члан, а они су срећни што у својим редовима имају човјека који неуморно ради на очувању српског језика и културе. О раду Удружења смо разговарали са Татјаном Вукша Мандић, замјеником предсједника Управног одбора Удружења.

– Радимо на очувању обичаја и традиције Срба из Далмације. Наше највеће активности су да се не забораве наше народне игре. Сарађујемо са културно-умјетничким друштвима који су често на нашим манифестацијама, организујемо завичајне вечери, разне књижевне вечери наших писаца Далматинаца, али и свих осталих – рекла нам је Татјана и додала да на свим манифестацијама се може чути пјесма, сами мушки и женски гласови који имају тзв. гроктање, то је начин извођења пјесме у Далмацији.

– Правимо турнире у бришкули и трешети (картарашке игре), имали смо турнире у балотању, ишли смо у посјете манастирима, као што је Крка, били смо на сусрету у Жегару у Далмацији – рекла нам је Мирјана и напоменула како једна група људи стално има активности и стално нешто ново прави да би се дошло до резултата, да не би наша традиција дошла до заборава рекла је Татјана Вукша Мандић.

Мр Милорад С. Кураица се захвалио свима који су помогли да ова изложба као дио пројекта Плавно – Доситеј – Братска кућа угледа свјетлост дана, а то су : Душан Ђурић човјек са највећом донацијом појединца до сада, постухмно се захвалио проф. др Браниславу Брани Димитријевићу на помоћи око изградње дома Доситеј Обрадовић у Плавну и проф.  др Спасоју Крунићу који је израдио идејни пројекат тог дома.

– Посебну жртву је поднијела моја сестра Анђа Кураица, помажући овај пројекат, али и моје шездесетогодишње ћерање са књигама. За сваки мој корак у овом часном и захтјевном послу она је била моја морална и материјална подршка – завршио је своје обраћање Милорад С. Кураица.

Ову поставку ће моћи видјети и Зрењанинци и то у Народном музеју, Суботићева 1, Зрењанин, 25.4.2019. у 19 часова. Послије Зрењанина слиједи 8.6.2019. Суботица, а у плану је и Будимпешта, Темишвар и Братислава – Модра да би дио изложбе био трајно постављен приликом отварања Братске куће поред цркве Светог Георгија у Плавну за Спасовдан.

– Братска кућа је кућа у којој је Доситеј живио и мојим прецима дао основе писмености, у Братској кући је написао и Ижицу. Добио сам благослов од његовог преосвештенства епископа далматинског Никодима Косовића да моја поставка буде трајно постављена у поменутој кући – рекао нам је мр Милорад С. Кураица и додао како очекују да Република Србија стане иза тог пројекта.

Пројекат за уређење урадили су дипл. инж. грађ. Рамона Верешбарањи,  дипл. инж. арх. Александар Петров, дипл. инж. грађ. Бранислав Ћопић и дипл. инж. електр. Момчило Стојсављевић.

Тoком изложбе двије пјесме из Плавна и Книнске крајине и двије пјесме грокталице су отпјевали Рајко Лалић, Илија Грубор и Милош Савић из Српске Тромеђе, Доситејеву бесједу на отварању Велике школе 31.8.1808.  говорио је Бошко Бошков глумац  Дјечјег позоришта из Суботице, двије пјесме посвећене Доситеју прочитала је Софија Гердијан, и то једну од Јованке Савић Вукановић из Подгорице Доситеј Обрадовић по други пут у Плавну и једну своју ауторску.

На изложби је присуствовао генерал Мирко Бјелановић, предсједник Удружења пензионера Хрватске  Јован Каблар,предсједник ДИЦ Веритас Саво Штрбац, народни посланик и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта и Милојко Будимир генерални секретар Удружења Срба из Хрватске.

Милорад С. Кураица је подијелио и плакете,  проф. др Спасоју Крунићу, покојном проф. Браниславу Брани Димитријевићу, чију је плакету примила супруга, Душану Ђурићу, Милици Амановић ( Милорадова разредница) и проф. др Милораду М. Кураици, проф. др Душану Иванићу и Мирјани Драгаш.

На самом крају мр Милорад С. Кураица је апеловао на све да помогну изградњу Братске куће.

– Као и сваки други објекат – тако и нашу Братску кућу потребно је одржавати, како споља, тако и изнутра, како би на достојан начин очували нашу вјеру и љубав према Христу, Цркви, српском роду, нашем Плавну и најумнијем Србину 18. вијека – Доситеју Обрадовићу, и како се никад не бисмо постидјели пред другима да кажемо: ко смо, шта смо и гдје припадамо. Стога молимо и позивамо све, како појединце тако и институције да, према својим могућностима, материјално помогну уређење наше Братске куће – рекао је мр Милорад С. Кураица којег можете контактирати на мејл plavnomilorad@gmail.com и  mkuraica@eunet.rs

Новинар Српског кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк