Окупили се Мркоњићани на 41. завичајној вечери у Београду
У Дому војске Србије у ресторану Војне установе Дедиње је 29. марта одржано 41. Вече Мркоњићана. Они су једно од најстаријих завичајних удружења у Београду и Србији. Успјели су да одрже континуитет у врло турбулентним временима.
Поред општине Мркоњић Град ово вече су помогли Миле Каурин, Драган Стојичић и браћа Станић.
Сваке године ово дивно вече увеличају гости из завичаја, из Мркоњић Града. Посебну радост и задовољство присутних изазвали су чланови КУД-а Петар Први Карађорђевић Мркоњић.
Од гостију присутни су били и начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић, замјеник начелника Општине Мркоњић Град Горан Милановић, потпредсједник Скупштине општине Мркоњић Град Блашко Каурин народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, в.д. директора Урбанистичког завода Београда Драгана Бибер, начелник Одјељења за привреду и финансије Младен Тодоровић, начелница Одјељења за општу управу и друштвене дјелатности Мркоњић Града Дијана Еремија, начелниица Одјељења за инспекцијске послове Славица Бојанић, савјетник у Електроривреди Републике Српске Миленко Милекић, крајишка пјесникиња и предсједница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић, као и предсједници и представници више завичајних удружења.
Присутан је био и дугогодишњи предсједник Удружења Мркоњићана Жарко Гајић.
Предсједник Удружења Мркоњићана Славко Самарџија каже да је њихово удружење наставило једну од највећих традиција, а то је дружење које је настало још 1897. године .
– Тај Привредник који је формиран и школовао преко 33.000 наших дјечака и дјевојчица. Наше удружење је насљедник тих дјечака и дјевојчица. Рекао је Самарџија и замолио их све за минут ћутања за све који су их напустили.
Свештеник протојереј Драган Видовић који служи у Храму Светог великомученика Георгија на Чукарици донедавно је био свештеник у Мркоњић Граду.
– Требају млади људи да се укључе у рад Удружења и помогну Славку и осталим старијим члановима који су годинама организовали скуп Мркоњићана. У протеклих годину дана њих неколико се активирало и помогло у тежњама да подмладимо ово удружење и дамо му додатну димензију да кроз наша дружења промовишемо културу, историју Мркоњић Града. Да се подсјетимо свих наших суграђана који су уградили себе у Мркоњић Град и Републику Српску и Србију и да сваки пут ово дружење има и културни-научни и духовни садржај – рекао је Видовић и набројао људе који су помажу, а то су замјеник начелника Општине Мркоњић Град Горан Милановић, начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић, Душан Тегелтија и Драгана Бибер.
Драгана Бибер вршилац дужности директора Урбанистичког завода Београда каже да сарађује и са Мркоњић Градом и са Бањалуком и Републиком Српском.
– Србија је помогла Мркоњић Граду око пројекта средњошколског центра и око других пројеката. Као архитекта и као неко поријеклом из Републике Српске настојим да помогнем свим људима оданде и нашој цркви – рекла је Биберова и навела да сви који имају проблем, а у њеном је домену нека буду слободни и јаве јој се.
Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић наводи да му је велика част бити на овој вечери на којој присуствује први пут.
– Хвала свима који су у протеклих четрдесет и једну годину узели учешће у организацији. Сигурно су се сусретали са бројним потешкоћама, али су сачували континуитет. Слажем се да Удружењу треба свјежа крв, неке млађе генерације које ће преузети одговорност и организовати ове вечери. Што се тиче нас из Мркоњић Града, поносни смо на ово Удружење. Сви сте добродошли код нас. Потрудили смо се да организујемо низ манифестација који чувају наше обичаје, поготово током љета.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта наглашава да је најважнији национални интерес јединство српског народа, а посебно национално, културно и духовно јединство без обзира на постојеће границе.
– Чувајмо српски језик и ћирилицу, славимо славу и окупљајмо се око наше цркве. Морамо да његујемо сјећање на наше страдале сународнике и у злогласној НДХ и у деведестим годинама прошлог вијека. Мркоњићани су по злу запамтили 1995. годину, масовне злочине и протјеривање са вјековних огњишта, систематско и планско паљење, пљачкање и уништавање имовине. Нажалост, нико за тај злочин није одговарао.
Линта каже да општина Мркоњић Град није добила новчану накнаду за уништену имовину. Ипак, правда се показала у чињеници да је по Дејтону Мркоњић остао и остаће дио Републике Српске.
– Као предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик залажем се за још већу и значајнију помоћ Србије Републици Српској, али и нашим малобројним Србима у Федерацији БиХ. Сматрам да би Србија требала да оснује једну посебну државну институцију – Канцеларију за Србе у региону са озбиљним буџетом, озбиљним и одговорним људима који би плански и системски радили на обнови инфраструктуре, отварању радних мјеста у региону и на заштити наше српске имовине.
Кум вечери Драган Вођевић је добио икону Белог анђела, а наредни кум је Душан Тегелтија. Славко Самарџија се захвалио кумовина што помажу да се ово вече одржи.
Ранка Срдић Милић је казивала стихове своје пјесме посвећене Мркоњићанима под називом 9. јануар и најавила Вече Мркоњићана у Новом Саду које планирају да организују на јесен.
КУД Петар Први Карађорђевић Мркоњић постоји 34 године. Мирјана Брешо је умјетнички руководилац КУД- а већ трећу годину. Прије ње је била учитељица Милица Грмаш која је водила КУД од давне 1992. године. Имају четири селекције (млађу, средњу, сениоре и ветеране) и женску пјевачку групу.
Ово културно-умјетничко друштво нема проблема са чланством, у шали кажу да их имају и превише. Вјежбају у кино сали у склопу Општине.
Колико Мркоњићани воле фолклор говори и чињеница да немају проблема са првом поставом, што често буде случај. Мркоњићани фолклор не напуштају ни када се запосле, оду на факултете, труде се да што чешће дођу на пробе и редовно долазе на наступе.
– Годишњи концерт организујемо за Дан повратка општине Мркоњић Град 4. фебруара који је установљен као дан сјећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послије петомјесечног прогнаништва, Мркоњићани вратили на своја огњишта. Прошле године смо имали 35 наступа. Путујемо како по другим градовима у Републици Српској, тако и по региону. Драго ми је што смо први пут вечерас овдје. Дјеца су презадовољна – рекла је Бркљачева и навела да сутрадан воде дјецу у обилазак Београда.
Милан Тодоровић водио је програм. И ове вечeри су многи се вратили кући са наградама које су могли да освоје на томболи.
Госте су забављали Милоје Бубања и Милица Крсмановић, хармонику је свирао Ненад Станковић и клавијатуре Дејан Балошевић.
Сјећање на Ђоку Стојичића и Радослава Граића у Удружењу књижевника Србије
У Удружењу књижевника Србије, у Француској 7, 29. марта одржано је предавањ о два изузетна човјека из Мркоњић Града Ђоки Стојчићу и Радославу Граићу. О њима је говорио генерални секретатар Културно-просвјетне заједнице Србије Живорад Жика Ајдачић.
Ђоко Штојичић рођен је у Медни. Био је српски књижевник и публициста, министар и амбасадор Савезне Републике Југославије. Једно вријеме је био уредник листа „Студент“. Након тога је постављен за секретара УКСК Београдског универзитета, потом постаје предсједник ЦК Савеза омладине Србије, а након тога директор Републичког завода за међународну научну, просвјетну, културну и техничку сарадњу. Од 24. јануара 1988. до 30. априла 1989. је био главни и одговорни уредник листа „НИН“. Био је и уредник општеобразовног програма Телевизије Београд. У периоду од 10. фебруара 1993. до 18. марта 1994. је био министар културе Републике Србије. Од 1994. до 2001. је био амбасадор Савезне Републике Југославије у Чешкој Републици.
Објавио је 17 књига поезије, 7 књига избора поезије, 6 књига студија, есеја, чланака и полемика, 3 путописа, 2 књиге прозе и 2 драме.
Преминуо је у Београду послије краће болести у 86. години живота и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Са Ђоком сам се дружио 50 година када је био у Централном комитету омладине Југославије. Био је изузетан човјек који је имао широк опус умјетничког стваралаштва . Добио је многобројна и највећа признања, награђиван је и у Русији, Италији… Са њим сам био на једном фестивалу у Русији, гдје је Ђока био члан жирија. Том приликом нас је примио Путин. Ђоко Стојичић остаће наша легенда. Легенда Мркоњић Града, легенда Србије, па чак и СФРЈ. Имао је посебну харизму рекао је Ајдачић.
Такође, Ајдачић је говорио и о Радославу Граићу, пјевачу, композитору и бившем уреднику Телевизије Београд. Генерације су стасавале уз пјесме које је стварао Радослав Граић. Од тада настају пјесме за сва времена: Долетеће бели голуб, Имала сам другарицу, Крчмарице још вина наточи, Жубор вода жуборила и многе друге, а пјесма Мито бекријо коју је прославила Василија Радојчић, постала је толико популарна да и данас многи мисле да је изворна пјесма. Добитник је многобројних награда и признања за вокално извођење и за композиторски рад међу којима су: Златна медаља за заслуге 2020. године, Естрадно музичка награда Србије за животно дело (2017), Златни мелос – награда за животно дело, Сабор народне музике Србије…
Радослав Граић је био прије свега изузетан човјек, скроман, благе нарави, који је сигурно оплеменио сваког у својој близини.
– О Радославу Граићу никада од никог ко га је познавао нисам чуо било какав ружан коментар. Сви су о њему имали изузетно мишљење. Био је диван човјек, а његов таленат наслиједио је и његов син Владимир такође вишеструко награђиван. Његова композиција Молитва побједила је на Евровизији у извођењу Марије Шерифовић.
Текст и фото: Драгана Бокун
