Грајф обећао Кустурици да ће му бити савјетник на филму о Јасеновцу
Један од најпознатијих истраживача Холокауста Гидеон Грајф обећао је славном српском и свјетском режисеру Емиру Кустурици да ће бити савјетник на његовом филму „Јасеновац – балкански Аушвиц“.
Он је рекао да ће у том филму бити и прича о рабину Исаку Даниелу Данону, који је заклан у Јасеновцу, заједно са Вукашином Мандрапом, који је проглашен за новомученика јасеновачког, а који је искасапљен у Јасновцу 1943. године, /након што је рекао усташки који га је клао: „Само ти, дијете, ради свој посао“.
Грајф додаје да ће у фокусу овог филма бити судбина двије свјетски познате породице, Тесла и Херцл, те напомиње да је у Јасеновцу свирепо убијено 14 чланова породице Тесла и 13 чланова породице Херцл.
– Надам се да ће бити снимљено још много филмова о Јасеновцу и да ће ускоро бити реализован и пројекат познатог хрватског редитеља Лордана Зафрановића и Иве Голдштајна из Јеврејске заједнице у Загребу – рекао је Грајф.
Он је подсјетио да је Свјетски јеврејски конгрес обратио Влади Хрватске са апелом да забрани порицање усташких злочина, те оцијенио да се ревизија историје не може вршити и да се Јасеновац заиста догодио, као и Аушвиц.
– Стога морамо уложити све напоре да документујемо злочине које су починили њемачки нацисти и хрватске усташе. Филм, као и књижевност, може свијету донијети истину…Требало би да снимамо онолико филмова колико је потребно да се Јасеновац и Аушвиц никада не понове – рекао је Грајф за „Политику“.
Грајф је истакао да не сумња да је Мајк Беренбаум, директор Института „Зиги Циринг“ са Америчког јеврејског универзитета, гдје је радио као професор јеврејских студија, направио солидно истраживање, како би био савјетник за тако деликатну тему као што је филм „Дара из Јасеновца“ Предрага Гаге Антонијевића.
Он је навео да усташке методе мучења и убијања можда данас изгледају као „измишљене приче“ или „научна фантастика“, које чак ни Алфред Хичкок или Стивен Спилберг не би могли измислити, али да су сурово варварство погубљења, убистава, клања и мучења били истински ужас свакодневице у Јасеновцу, као што је то било и у Аушвицу.
Грајф је предложио да неки филмски редитељ преточи у филм и стварну животну причу истакнуте хрватске глумице Божидарке Фрајт, рођене као Божидарка Грубљешић у породици етничких Срба у БиХ, чији је идентитет заправо био српски, а која је „усвојена“ у доба усташког режима, док је прави идентитет од ње скриван деценијама.
– Попут „Даре из Јасеновца“, та прича о Божидарки Фрајт могла би бити тема филма „Божидарка са Козаре и Сиска“. Упознао сам и преживјелу дјецу из логора Јасеновац и Јастребарско. Свака прича о дјеци логорашима заслужује барем један филм – истакао је Грајф.
Он је рекао да и Аустријанка Диана Будисављевић, која је спасла 12.000 српске дјеце из Јасеновца, заслужује да се о њој сними добар филм, што би могао да уради неки аустријски, мађарски, српски, хрватски или амерички режисер.
– Битне су историјске чињенице, Јасеновац није био „туристичко љетовалиште“, него логор за истребљење и то се никаквим протестима не може „испрати“, као ни протестовати због утврђених историјских чињеница.То је као да поново убијамо жртве и оправдавамо усташке злочине против човјечности – истакао је Грајф.
Преузето са: РТРС