АКТУЕЛНО:

Оставке српских министара 1950. године у Авнојевској Хрватској

У Архиву Војводине је 21.06.2024. године одржана промоција књиге аутора др Момчила Диклића “Оставке српских министара 1950. године у Авнојевској Хрватској“. Уводну реч о др Момчилу Диклићу дао је песник Милош Бајић, који је прочитао стихове песме “У деветом кругу јаме људождерке“ аутора Јована Савичина Прица, а која је посвећена др Момчилу Диклићу. Такође, своје импресије о књизи изнео је проф др Петар Милосављевић.

Књигом чијем смо представљању присуствовали у Архиву Војводине, др Момчило Диклић је желео да надомести неправду начињену Србима тадашње државе. Борба за истину о српском народу је повод за писање ове књиге, а пре свега о тројици министара и јоше неколико других политичара, који су својим чином жртвовали своје политичке каријере крајем августа 1950. године. Писање књиге имало је за намеру да се мерљивим чињеницама избори за истину о том догађају у хрватској и српској истрофиографији:

  • Писање ове књиге сматрам насушном потребом да би се исправила једна нетачност у хрватској и српској историографији. Ова нетачност је са једне стране плански пројектована, а са друге је у потпуности многи историчари нису свесни. Истина је да нетачна интерпретација овог историјског догађаја форсирана у Титовој Југославији, истиче др Момчило Диклић у уводу књиге “Оставке српских министара 1950. године у Авнојевској Хрватској“.

Према ставу који заступа др Момчило Диклић, министри који су 1950. године поднели оставке не слажући се са Владом Републике Хрватске односно “тимом“ Бакарића, који је спроводио антисрпску политику “нису били никакви издајници“ стављени на непријатељску агентуру како би службено добили третман да су припадници Инфобироа и да су основали групу против Титове Југославије. Диклић сматра да то није тачно већ да су они жртве и над њима су извршени тортура и насиље, с приморавањем да сами признају да су издајници. То је хтела да им наметне режимска тортура, али су они истрајавали у ставу да је Република Хрватска увек имала негативан однос према српским крајевима:

  • Желим да се научно изборим о њиховој стварној улози 1950. године, која је другачија од оне како је квалификовао Титов режим и његове “научне“ структуре, што се није изменио ни у српској историографији. Непосредни повод за писање ове књиге било ми је писање младог хрватског историчара Мартина Превишића о историји Голог отока у којој је изнео низ нових податка који мени нису били доступни, истиче др Момчило Диклић.

Према ставу Диклића, књига Превишића је изузетно вредна:

  • Он је написао, ја то нисам знао, да је преко 80 партија и покрета у свету стало је на страну Стаљина, а ниједан није стао на страну Тита. Први затворени Инфобировци су мислили да је Тито издао раднички покрет. И то има основе. Такође, Стаљин је тражио да од Тита да се комунистичка партија се реши националиста и шовиниста, истакао је Диклић.

Проблем односа Срба и Хрвата, према Диклићу, у партизанском покрету авнојевске Хрватске почео је од почетка Другог светског рада и трајао је све године после ослобођења земље. Спор је био жртвовање српског народа, како у рату тако и после њега. Иза себе је имао тешку суштину, елиминацију српских националних и верских компоненти.

Др Момчило Диклић је рођен 1954. године у Оточцу, у Лици где је завршио основну школу и Гимназију. Педагошку академију, група историја-географија завршио је у Ријеци. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Загребу 1984. године. Затим је магистрисао на Факултету политичких наука у Загребу 1990. године на тему “Положај Срба у Хрватској 1945-1990“. Докторску дисертацију на тему “Српско питање у Хрватској 1941-1950 одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2003. године. Објавио је више научних радова о Србима авнојске Хрватске. Данас расди на Институту за Европске студије у Београду. У совјим истраживањима, према ставовима стручних лица у научним круговима, др Момчило Диклић често излази изван домена политичке историје и историјске теорије и залази у право и економију и социологију. Неке студије Диклића представљају прве те врсте у домаћој историјској али и укупној друштвеној науци. Његови радови показују високу обавештеност по питањима међунационалних, али пре свега српско-хрватских односа. Такође, Диклић своје аргументе заснива на изворној докуметацији и широкој литератури.

Новинар Српског кола

Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар