У Београду промовисана збирка пјесама Бојане Вучић “ Тишина подумјенте“

У Установи културе Божидарац 25. јуна промовисана је нова збирка пјесама Бојане Вучић Тишина подумјенте, издавача Центра за културу Врачар.

Душица Бодловић, предсједник Управног одбора Центра за културу Врачар отворила је промоцију.

Стихове су говориле Нина Рађеновић, Босиљка Дојчиновић Везмар и Драгана Докић Смиљанић.

Проф. Емилија Чолак каже да су пјесме Бојане Вучић врло уједначене, идентичне и сродне у језичком и симболичком смислу.

– Када је ријеч о темама и мотивима врло су богати и разноврсни. Можемо говорити о завичајној и духовној, родољубивој и љубавној, социјалној и ангажованој тематици исказаној бираним ријечима, оригиналним метафорама и идејним сликама. Пјесникиња носталгично и са дирљивим успоменама пише о свом завичају. Кордун, Крајина, Војнић, описујући људе којих више нема. Пише и о дјеци из колоне која су доживјела ратне трауме, пуцњаву, смрт, јауке… „ми дјеца из колоне предуго кријемо сузе, тихо презремо сваког што радост дјетињства нам узе.“

Бојана Вучић је преживјела ратне страхоте, избјеглиштво и тај вјечити бол у себи исказује кроз пјесме.

– Овдје се глас појединца поситовјећује са гласом народа, јер боли у име свих прогнаних. Због тога су пјесме врло емотивне, потресне, писане са пуно надахнућа и љубави, али без трунке мржње и нетрпељивости према другом народу. Пише ангажовано и у знаку протеста јер се изгубљено дјетињство, порушене цркве, спаљени домови и куће не могу никада вратити.

Пристуне је поздравио у предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, Бојанин земљак и дугогодишњи сарадник.

– Морам рећи да ми многе Бојанине пјесме натјерају сузе на очи. Што се тиче самог наслова и термина подумјента. То је на нашем кордунашком говору темељ куће, када кажемо да су нас отјерали са подумјенте, то је онда крај. Кроз те пјесме се осјети и та изгубљена подумјента.

Како каже Шкаљац, Бојана пјесмом и писаном ријечју спрјечава да преци и завичај оду путем заборава. Као мост спаја Кордунаше са подумјентом, ма гдје били.

– Можда је одлазак са Кордуна утицало на Бојану и пробудило скривене талентоване мождане ћелије, па је почела све што осјећа стављати на папир и тако нас оставити повезане са нашом подумјентом и родним завичајем. Кроз њена писана дјела сваком читаоци преноси на астал, његов завичај и подумјенту, ријеку, брежуљак, заувијек незаборављени Кордун. Поникла је на Кордуну слушајући ријеку Радоњу испод Кекина моста, цвркут птица, осјећала мирис ливада. Памтила незграпне и рањиве руке својих ђедова, мајки и очева. Уживала у мирису њиховог зноја. Та весела дјевојчица нам данас дарује своје емотивне стихове, враћа нам памћење и многе бар у мислима на тренутак остави испод његове подумјенте.

Шкаљац је нагласио да му је жао што нема још више Бојана да своје доживљаје и сјећања из завичаја пренесу на пјесме.

Драгана Докић Смиљанић рекла је да су људи као што је Бојана Вучић национално благо. Прије свега због тога што његују традицију једног народа који је генерацијама подносио трагедију и тешко бреме, а опет изњедрио добре, поштене и честите људе.

– Захваљујући Бојани и њеном перу наша дјеца и потомци без обзира гдје живјели и говорили знаће једног дана и шта је вертун и шта је шос и шта је подумјента и знаће шта је поплун, и шта је шкриљак и цокље. Захваљујући њој мислим да ћемо чувати традицију сопственог народа без обзира на којој коти живјели – рекла је Драгана и прочитала двије пјесме – Крајина и Живот.

Ауторка се захвалила свима који су дошли, професорки Емилији Чолак на лијепим ријечима, Душици Бодловић која је прочитавши пјесме имала слуха да иза збирке „стане“ Центар за културу Врачар.

– Тишина подумјенте… Подумјента је темељ срушене куће, срушене цркве, на Кордуну нема више подумјенте, остала је само тишина. Ми смо овдје гдје смо и некако колико памтимо на нама је да пренесемо даље. Кажу наше тијело је наше тијело, али наша крв, није наша крв, она се претиче из једног организма у други и са нашом крвљу преносе се наши гени и све оно што наши потомци треба да запамте. Надам се да ћу дати мали допринос томе да неки будући нараштаји када буду узели неку књигу да знају и шта је подумјента и шта је вањкуш и жњора и шкриљак и све те ријечи да им буду познате. Тако ћемо живјети и оживјети наш Кордун заувијек.