Отворено писмо јавности Србије после премијере филма »Дара из Јасеновца«

Постоје ли речи у српском језику којима би се описала трагична судбина српског народа Баније и поткозарја,односно из Хрватске, после вечерашње премијере филма »Дара из Јасеновца«. Филм Предрага Антонијевића,без обзира колико је реалистичан у приказивању догођаја из тог времена на том монструозном месту,само је бледа слика онога што се стварно дешавало у свакодневном животу логораша у том концентрационом логору. Тамо у том камазату званом Јасеновац, су чињена,људском уму, непојмљива зверства. Нажалост, чекало се толико дуго на снимање једног оваквог филма да би истина о страдању српског народа у Хрватској угледала колико толико светлост дана.Стварна истина о Јасеновцу је вешто скривана годинама а већина живих сведока је у међувремену умрла и зато данас многи покушавају да кажу да је све то лаж и великосрпска пропаганда.

Чињенична истина о злочинима над српским народом у хрватској је та да нема српске породице са Баније односно из Хрватске, па ни из већег дела БиХ,из које бар један члан није скончао свој живот у логору Јасеновац током другог светског рата и ради те чињенице се не може говорити о пропаганди и свакако би аутора филма Предрага Гагу Антонијевића и сценаристу Наташу Дракулић требало одликовати орденом највише категорије у Србији, јер су смогли и имали храбрости да све то и прикажу.
Број жртава у логору Јасеновац никада није тачно утврђен и вероватно се тачан број никада неће ни утврдити.Статистички,односно,стваран број жртава је иначе јако тешко и утврдити из једноставног разлога што не постоји евиденција,али је и чињеница да је тај број огроман. Лично верујем податку Земаљске комисије НР Хрватске основане 1945 године, а која је иначе правила извештај Међународном војном суду у Нирбергу, да је број жртава између 500.000 и 700.000 хиљада.

Институције српског народа,научна и стручна јавност,као и српско друштво у целини до данас се нису терминолошки одредили и поставили према злочину геноцида коју је НДХ починила над православним Србима,што је признаћемо,велики пропуст и надам се да ће после овог филма све то да се драстично промени.

За разлику од Немаца који су радили врло детаљну статистику свега што су радили у другом светском рату,усташе такве податке готово да нису ни имали,нити им је то падало напамет да раде, нарочито ако се узме у обзир и чињеница да су усташе у Јасеновцу највећи број доведених у логор убијали одмах по пристизању, а то се у филму јако добро и види,тако да нису ни имали потребу прављења евиденције,јер их мртви људи нису занимали а нарочито не, ако су Срби.

Јасеновац,као и сва остала стратишта у Хрватској а нарочито она цији називи почињу са тим почетним и за Србе кобним словом »Ј«, Јадовно,Јодно па и све остале »Јаме« у Хрватској у другом светском рату нису дело појединаца и тамо неких заведених или изманипулисаних људи.То је производ државне политике НДХ и стварних »напора« целе те државе и система да физички истребе искључиво српски народ из Хрватске.

Геноцид над Србима у том времену нису водиле само усташе,већ је стварни »вођа« геноцида над Србима у Хрватској био сам тадашњи врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степинцем,а у самом геноциду учествовали су готово сви,усташе,хрватски домобрани,обични сељаци, железничари, шумари, пољочувари, а када је 1944. постало јасно да Немачка губи рат, поново су сви ти злочинци поново уложили »велики напор« да сакрију трагове свог геноцида,и поново у том послу на челу са Ватиканом, и на нашу највећу жалост успели су у томе.
Католичка црква,уосталом, никада није ни осудила злочине који су почињени у логору Јасеновац, јер за њих је очито била најбитнија сама порука из Јасеновца упућена Србима у Хрватској,односно,шта ће им се десити ако икада поново буду национално освештени,и нажалост успели су да нас готово истребе из Хрватске 90-тих година и то,наравно,поново уз отворену помоћ Ватикана,који и данас чини све како би усташког викара и злочинца Алојзија Степинца прогласио свецем,па чак цинично и од наше СПЦ тражи благослов за једно тако монструозно дело.
Али да се вратимо Јасеновцу и томе како је и зашто уопште почело да се истражују злочини који су почињени у Јасеновцу од стране НДХ. СФРЈ је тек 1964. године,замислите готово 30 година од завршртка другог светског рата,именовала комисију судских антрополога у саставу Др.Здравко Марић,Вида Бродар,Антон Погачник и Др. Србољуб Живановић ради испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини преко пута Јасеновца, са дуге стране реке Саве.

Вероватно не би ни тада основали ту комисију да се нису борци из Козарске Дубице и народ тога краја саморганизовали и сами почели са ископавањима, истраживањима и обележавањима масовних гробница у Градини. Тадашње комунистичко руководсво се очито бојало истине,коју су ,да будемо искрени пре свега према самима себи,упорно до тада скривали, и основана комисија је требала да смири ситуацију и евентуалну побуну народа са тог подручја,која је била више него извесна,односно на самој ивици дизања оружаног устанка против комунистичке власти ради скривања почињених злочина над српским народом тог краја почињених од стране усташа.

Први извештаји те комисије су потврдили да на том простору,Доње Градине, у дужини од 12,5 км и ширине 4,5 км лежи више стотина хиљада зверски убијених људи. Прва бушења су показала да су гробнице,њих око стотињак у низу, широке 6 м а дубоке 8 м и да су у једном реду по висини једно на друго наслагано по 30-так особа, те су према првим стручним проценама и прорачинама утврдили да је само у Градини побијено и закопано преко 360.000 људи.

Такођер је утврђено да су усташе у те дубоко ископане гробнице (јаме) врло често бацали још живе или полумртве људе, тако што су на 1 квадратни метар сабијали усправно по 12 до 15 људи, које су онда маљевима одозго докусуривали. У Јасеновцу,односно Градини, је вршен и злочин кувања лешева жртава у огромним казанима, од чега су усташе затим правиле сапун, а кости из казана одвозили су вагонетима и изручивали у Саву.

После тих првих извештаја све је нагло стопирано од стране комунистичког руководства и то без објашњења како члановима комисије тако и јавности.Комисија је радила тај свој свој посао само око три месеца и између осталога дошла је и до имена и презимена 1.371 католичког свештеника који су учествовали у ликвидацијама Срба.Познато је,по евиденцији Католичке цркве, да је 1941. године у Хрватској било око 2.000 католичких свештеника и није тешко израчунати колико је међу њима било убица и која је стварна улога била католичке цркве у Хрватској у почињеним злочинима над Србима у Хрватској.

Сада је потпуно јасно да су поред католичке цркве и другови комунисти и те како учествовали у прикривању злочина над Србима у другом светском рату, па тако и монструозних злочина у логору Јасеновац.

Након синошње премијере филма »Дара из Јасеновца« многа питања,која су нама Србима из Хрватске одавно јасна, се сама постављају јавности у Србији,али дефинитивно,после овог филма, одговоре сада знамо сви,а најважније је да смо сви схватили да не треба да градимо идоле од људи који су имали несумњиво велику улогу у скривању злочина над српским народом из Хрватске.Ко год данас не види та трагична дешавања везаних за српски народ као корен каснијих и данашњих трагичних дешавања везаних за српски народ на територији бивше СФРЈ а нарочито Хрватске,дефинитивно са њим нешто није у реду.

На нашу велику жалост,изгледа да ништа нисмо научили из наше ближе прошлости, зато сада поново отварамо по целој бившој Југославији нове јаме са нашим српским новим жртвама, које можда по броју и нису као јасеновачке,али по свирепости и по понашању џелата врло сличне, ако не и исте.

Након овог филма искрено се надам да ће Београд и институције Србије,које су најпозваније и најовлшћеније коначно покренути оваква питања.Београд је,као што то сви видимо,до сада упорно ћутио и готово да се није мешао у своје несреће и несреће свог народа.Такав је Београд био у доба Тита(а Тито је одавно већ умро),такав је остао и данас,мало Европски,а више мондијалистички.Они који и пишу о оваквим зверствима и геноциду над српским народом немају претераног места у београдској штампи или телевизијама и редовно се проглашавају примитивним националистима од стране тих мондијалиста.

Координација Удружења
Председник :
Милан Жунић с.р.

Нема коментара

Напишите коментар