Парастосом обиљежено 30 година од страдања Срба у Равим Котарима и на Малом Алану
„Добили смо кредит за живот захваљујући онима који су тамо пали”
Удружење породица несталих и погинулих лица Суза данас је у Цркви Светог Марка у Београду парастосом обиљежило 30. година од страдања Срба у Равним Котарима и на Малом Алану када је по подацима којима располаже Суза, страдало 348 Срба у јануару 1993. године. Том приликом је страдало 35 жена и троје дјеце старости до 12 година.
Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Kашић и Смоковић, а као мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Припадници хрватских оружаних снага опљачкали су, опустошили и уништили богата српска имања, а културне споменике, гробља и цркве девастирали, оскрнавили и порушили, међу којима и Дворе Јанковић Стојана у Исламу Грчком са Црквом Светог Георгија, која датира из 1675. године, а у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница.
Нажалост, још нико није осуђен за те страховите злочине, готово 350 убијених и несталих Срба, али и протјеривање више од 10.000 људи са подручја Равних Котара, које су планирали и извели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач уз одобрење тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана.
Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић истиче да се и послије дугих 30 година након акције Масленица не зна судбина 11 несталих, од којих су шесторо цивили.
– Породице и даље живе у болној неизвијесности, и полако губе наду да ће достојно сахранити своје најмилије. И оним породицама које знају како су страдали њихови чланови породице је исто тако тешко јер нема саосјећања, ријетко ко се сјети невино страдалих и о тим злочинима се не говори. Не говори се о томе да нико за њих није осуђен. Као да се ништа није догодио, а њихова једина кривица је била та што су били Срби.
Након парастоса присутнима се својом бесједом обратио војни свештеник протојереј Ђорђе Стојисављевић који је навео да је ово тужни дан за српски род наше Српске Крајине.
– Туга за тугом, из деценије у деценију прати наш род. Та операција Масленица је злочиначка која је истријебила српски род у Равним Котарима и велебитском Алану. Колико је само живота уништено, не само оних који су принијети на жртву, него њихових најближих чији су свјетови заувијек срушени.
Отац Стојисављевић поручује да оно што ми у овом тренутку можемо и морамо јесте да извучемо научене лекције и да знамо шта нам је чинити у будућности.
– Ми који овдје данас стојимо под сводовима овог велелепног храма смо добили кредит за живот захваљујући свима онима који су тамо пали, али и на свим другим бојиштима на којима су страдали. Што су страдали? Страдали су само зато што су се тако звали, што су чували своја огњишта. Чувајући сјећања на њих, ми у себи у својој крви чувамо, не освету, не мржњу, него потребу да опстанемо као народ који је племенит.
Једини фактор који је чувао и обједињавао српски род је Светосавска црква.
– Зато је она толико вољена и зато она толико смета. Они који је прогоне не знају оно што ми знамо, да њу не може ни пакао да надвлада. Са том вјером идемо у живот, то нам даје крила. Наши су невини пострадали тамо, од дјеце која су жртвована, жена које су злостављане, јел су ти злостављачи јунаци? Можете замислити какве су то кукавице и ништарије у својим душама. Ми можемо само рећи што је и Господ рекао на свом крсту: „Опрости им, не знају шта чине! ” Али нам дај памет да ми знамо шта нам је чинити.
Парастосу је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који поново позива Тужилаштво за ратне злочине да коначно покрене истрагу и подигне оптужнице против одговорних лица.
– Не смијемо никада дозволити да се заборави некажњени злочин над српским народом Равних Котара и на подручју Велебита и не смијемо никада престати говорити о српским жртвама. Један од начина борбе за истину о страдању нашег народа јесте да Србија у Београду оснује Меморијални центар српских жртава деведесетих година на подручју бивше Југославије.
Из Веритаса наводе да је један од тежих злочина десио се већ првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца. Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава Алфе, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, донедавни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског Сабора у предходном сазиву.
Након парастоса положени су вијенци и цвијеће на Споменик жртава ратова деведесетих у Ташмајданском парку.
Текст и фото: Драгана Бокун