Побратимили се Српска народна одбрана из Берана и Милешевски културни клуб “Свети Сава” из Пријепоља

На крсној слави Савиндан Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине потписана је Повеља о братимљењу и сарадњи између Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине из Берана и Милешевског културног клуба “Свети Сава” из Пријепоља, као и часописа “Глас Холмије” и “Савиндан” које издају потписници Повеље. Повеља је потписана после ломљења славског колача уз присуство многобројних чланова више удружења која сачињавају “Српску Народну Одбрану Васојевића и Лимске долине”. у име поменутих организација повеље су потписали предсједници Зоран Малешић и Горан Киковић.

Пригодну бесједу о Светом Сави одржао је професор Горан Киковић, који је истакао да је у Црној Гори Свети Сава, поред низа других српских писаца избачен из наставног програма. Његово мјесто у уџбеницима, заузели су неки непознати књижевни ствараоци за које мало ко зна да су уопште писци, па чак ни њихова родбина. Очигледно да је неко из власти преко њих хтио да упути поруку да у Црној Гори нема мјеста утемељивачу српске духовности и српске цркве – у крајњем да нема мјеста ни Српској православној цркви. Свети Сава је утемељио и пјесништво и бесједништво, зато је он наш свети отац наш први просветитељ и наш ујединитељ.-истакао је Киковић.

На фотографији су: с лијева на десно Мирко Вукићевић, Горан Киковић, протојереј Драган Ристић, Бранислав Оташевић и Зоран Малешић

Он је истакао да је Свети Сава дубоко укоријењен у Црној Гори, његов отац Стефан Немања је рођен у Рибници код данашње Подгорице. Дукљани желе да промијене црногорски идентитет и да створе како су истакли прије десетак година новог Црногорца који нема никакве везе са Србином. Највећи дукљански непријатељи су управо они српски великани који су са ових простора, а то су: Немања, Свети Сава, Свети Петар Цетињски, Његош, књаз Данило, краљ Никола, Вук Караџић, војвода Петар Бојовић…

Када је ријеч о традицији и прослављању култа светосавља у Црној Гори, она је уведена „одлуком књаза Данила из 1856. године и тада је празник Светог Саве у Црној Гори озваничен као школска слава и од тада се Свети Сава у школама пуних 90 наредних година прослављао у континуитету све до 1946. године, када је одлуком “народних комунистичких власти“ престало одржавање светосавских прослава у школама у Црној Гори“. Свети Сава се прослављао и у старој Црној Гори, што, упућује да је „Православна црква у њој српска, односно да ју је и самостална црногорска држава сматрала органским дијелом Српске цркве, без обзира на њену принудну јурисдикциону разједињеност“-закључује Киковић.

Скуп је поздравио и Зоран Малешић у име Милешевског културног клуба “Свети Сава” из Пријепоља. Он је укратко описао Милешевски културни клуб “Свети Сава”који како је рекао ”делује на културном и духовном плану на подручју старе рашке области (Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар, Пљевља, Бијело Поље, Беране).



Седиште Клуба је у Пријепољу где је и основан 15.jуна 1991. године са жељом да настави светле традиције првог српског православног “црквено-пјевачког” друштва”Свети Сава” основаног у Пријепољу давне 1904. године.

Клуб је у првој години постојања учланио преко 600 чланова међу којима су била и многа значајна имена тадашње српске културне и јавне сцене: Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Петар Влаховић, Брана Црнчевић, Зоран Ђинђић, Амфилохије Радовић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић и др. Њихова подршка при формирању Клуба значајно је допринела даљним активностима и програмским опредељењима.

Годишњу активност Клуб сумира прослављајући Дан Светог Саве и том приликом издаје и свој часопис “САВИНДАН” у коме реафирмише идеје светосавља и подстиче целокупну духовну и културну активност свих фактора на добро српског народа старе рашке области. Први број “Савиндана” изашао је као подлистак локалног листа на Савиндан 1991. године и покренула га је ондашња уредница “Полимља”, а садашња уредница “Савиндана” – Милева Малешић. Од 5. броја подлистак прераста у часопис – годишњак који издаје Милешевски културни клуб.” –истакао је Малешић, који је рекао да му је посебно дараго што је данас дошло до братимљења Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине из Берана и Милешевског културног клуба “Свети Сава” из Пријепоља.

У културно-умјетничком програму на Сваечаности уприличеној у част Савиндана, наступило је десет пјесника из Црне Горе и то: Мирко Вукићевић, Милан Мане Цимбаљевић, Вулко Шћекић, Давид Лалић, Бато Крковић, Радоје Мишковић, Миладин Јоксимовић, Милован Зековић, Милован Мишо Кубуровић и Раде Петричевић.

Наступали су и гуслари: Боривоје Делетић и Синиша Петрић. Док је присутне чланове и пријатеље СНО Васојевића забављао и познати берански хармоникаш Здравко Рмуш.

На скупу је о раду СНО говорио његов предсједник Горан Киковић који је реако да је пет ипо година успјешног рада коалиције НВО СНО Васојевића и Лимске долине крунисано прошле 2018. године са успостављањем побратимских и пријатељских односа са пет организација у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

Прво побратимство и пријатељство у прошлој години успостављено је на Светог Саву у Беранама са Коалицијом ”Бојево Братство” са сједиштем у Трстенику у Србији. На челу коалиције ”Бојево Братство” је Славољуб Љубисављевић.

Друго побратимство у 2018. години успостављено је са друштвом историчара Рашког округа са сједиштем у Краљеву у току посјете Краљеву 15.марта 2018. на челу удружења је доктор историје Драгољуб Даниловић.

У Београду је 17. марта 2018. потписан споразум -повеља са Удружењем писаца ”Поета”, на челу са познатим књижевником и пјесником Веселином Џелетовићем.

Потом је 27. септембра 2018. у Подгорици потписана повеља о пријатељству и братској сарадњи са Српским националним савјетом Црне Горе чији је предсједник др Момчило Вуксановић.

У Требињу је 12. новембра 2018. потписана повеља о пријатељској и братској сарадњи Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине и Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Требиње. У име поменутих организација предсједници Горан Киковић и Вујадин Вуковић, потписали су повељу о пријатељству и братској сарадњи и истакли да ће у наредном периоду афирмисати рад поменутих удружења кроз заједничке пројекте које ће реализовати у наредном периоду.



“Ваља подсјетити да је СНО Васојевића и Лимске долине основан на пригодној свечаности одржаној на Преображење Господње, 19. августа 2013. године, у згради Општине Беране и да је тај савез у протеклом периоду оправдао своје постојање и својим радом завриједио поштовање шире јавности, јер је организовао велики број манифестација.
Чланице Српске народне одбране су радиле све да очувају српско национално биће и српски идентитет на простору Васојевића и Лимске долине, тиме што су кроз организовање научних скупова, трибина, академија, промоција књига, издавање часописа “Глас Холмије“, организовање књижевних и гусларских вечери , као и других демократских видова борбе, радили на остваривању циљевева и задатака које су поставили прије пет ипо година“.

Свима је јасно да се врши невиђени притисак на Српску православну цркву. Прогоне се свештеници, српски писци, српски језик и ћирилица о чему најбоље свједочи образовни програм. Фалсификује се историја, појављују се нова слова и књиге писане измишљеним језиком. На све то углавном ћуте наши интелектуалци, ћуте и родитељи, али и универзитетски професори и академици. Да би се ствари промијениле потребан су већи отпор и већа одрицања.

Ми смо прије пет ипо година формирањем СНО Васојевића и Лимске долине схватили да имамо велику и људску и моралну обавезу да се квалитетом и упорношћу супротставимо оним снагама које желе да нас уклоне са културне позорнице. Зато смо до сада, ношени унутрашњом стваралачком снагом, поред издавачке дјелатности као што је “Глас Холмије“и и штампањем великог броја књига и то што смо организовали велики број књижевних и гусларских вечери, ликовних изложби, као и других сад већ традиционалних манифестацијa, као што су: “Савинданске свечаности“, “Видовданске свечаности“, “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“ и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу Српску културну баштину на простору Васојевића.

СНО тако ради афирмишући српску историју и културу кроз дјелатности нашег Савеза Удружење која помажу и млађим ствараоцима да објаве своја дјела, обезбјеђује стручне рецензенте, лекторе, коректоре и издаваче. Сарађујемо са другим удружењима и невладиним организацијама које баштине српски језик и културу српског народа како у Црној Гори, тако и у Србији и Републици Српској.. Све то чинимо практично сопственим средствима и уз помоћ наших пријатеља и добротвора, свјесни тежине задатка којег смо себи поставили. Тако, у нимало лаким околностима, опстаје коалиција СНО Васојевића и Лимске долине вјерујући да долазе бољи дани за оне који се нијесу продали у овим смутним временима и за које ријеч предтавља највишу могућу светињу“.-Закључио је Киковић.

СНО ВАСОЈЕВИЋА сачињавају већ пет ипо година Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и Српско историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ Беране.

На скупу су подијељени часописи ”Глас Холмије” и ”Савиндан” и лист Савеза Срба из региона ”Српско Коло” из Београда.

Прилог за Српско коло припремио пјесник Давид Лалић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк