Појавило се друго издање књиге „Било једном на Банији“ Милоша Кордића

Ових дана појавило се друго издање књиге „Било једном на Банији“ Милоша Кордића, у издању „Инфо Раса“ д.о.о из Београда.

Књига садржи бројне записе ауторових “осјенчених сјећања и благих подсјећања” на некадашњи живот на Банији (онај живот који је он живио и проживио, с тек повременим „уласцима“ у збивања из Другог свјетског рата и грађанског рата у Хрватској, деведесетих година), затим записе о многим познатим и непознатим људима Баније (и женама, наравно), учитељима, наставницима, професорима, љекарима, народним херојима (да ли су Васиљ Гаћеша и Никола Демоња погинули од непријатеља или од руке „својих“?), о ауторовим школским друговима, о сликарима, писцима, књигама, запис о посјети предсједника Тита Банији 1967. године (дочек у Костајници и ручак у Двору на Уни), записе о сусретима са некадашњим руководиоцима, народним херојима, генералима…

У књизи је побројано 38 највиших врхова Баније: од Присјеке на Шамарици и Љубине на Трговској гори до Патанке на Трговској гори и Ровова на Шамарици (наведена је њихова висина и у којој се банијској гори налазе), описани су видици с неких од висова: Винодол (изнад Јошавице, Горње Млиноге и Дејановића), Дјед (изнад Костајнице), Лебреница (изнад Двора на Уни), Липова глава (код Жировца), Осјеченица (изнад Горичке), бјелничко и шушњарско гробље, ту су записи о странама (Вигњиште, Патрешић коса, Вергијина страна), побројане су ријеке и рјечице (гдје извиру и увиру, њихова дужина, притоке), потоци и нека врела, па записи, а између осталих, о сајму (понедјељком) у Костајници, о доживљају надошле и подивљале ријеке Уне, о селу Чавловици (општина Двор), о коњима и самарици, о првом и једином виђеном магарцу на Банији – у Бојни (општина Глина), о рјечици Петрињчици, записи са Шамарице, и тако даље.

(Код набрајања аутор се оградио од тога да је то све, да су то сви… кад је у питању оно што се набраја – код свега што се набраја на крају су три тачке. Јер је сасвим сигурно да има још.)

Ту су имена (од најстаријих Авакума и Алексије до најновијих Стефана и Тихомира, од најстаријих Ане, Анђе и Анђелије до најновијих Уне, Христине и Цветане), презимена (од Абрамовића и Аврамовића до Шућура и Шушњара) и бројни надимци (од Аге и Аде до Шуце и Шушкала, од Аје и Ајдаре до Шпурце и Штрампе) – све се односи на банијске Србе, затим су ту села и градови (од Бабине Ријеке и Балинца до Шегестина и Шибина), затим банијске пословице и изреке (на примјер: “Ал се украсио”, што значи: напио се; ту су и Вукове пословице које је сакупљао и по Банији), клетве и проклињања (на примјер:“Ђаво с тобом глогње млатјо!”), има доста ојкача (на примјер: “Мој ме драги са још двије вара, / таквом лоли ниђе нема пара.”), оригиналних псовки и њима блиских израза (на примјер: “Ми на тегли цртамо јабке, а ви на тегли коблу!”) …

У ово, друго издање, које је доживјело тек неке ситне измјене, исправке, краћења, допуњавања, аутор је уврстио и рецепте старих банијских јела, па су ту: жгањци, жличњаци, кисело млијеко (вареника) с подметом, кнедле са шљивама, крумпир на сапу, љевуша, палачинке запечене у ролу (рерни), прежгана јува, сир из сака, скроб, тарана, тучени сир, хладетине (ладетине, пихтије), цицвара и шен.

Слиједи и запис о томе шта су јели тежаци (косци, жетеоци, копачи кукуруза, разни мајстори), а шта укућани. Затим је ту и опис кољевине, с тим да је детаљније описано како се шта ради: од прављења кобасица (крвних и месних) до сушења.

У књизи је аутор сакупио и настојао да објасни више од 4.000 млађим читаоцима непознатих, а некима мање познатих ријечи, израза, назива… у говору банијских Срба… И тако даље.

Преузето са: Банија Онлине