Положени вијенци жртвама такозваног велеиздајничког процеса

Предсједник Скупштине града Бањалука Зоран Талић данас је на бањалучком гробљу “Свети Пантелија” положио вијенац на споменик жртвама такозваног велеиздајничког процеса поводом 102 године од уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, који се обиљежава и као други Дан града.

Вијенце су положили и представници Владе Републике Српске – министар управе и локалне самоуправе Сенка Јујић и савјетник министра рада и борачко инвалидске заштите Милан Торбица, конзул-жеран Србије у Бањалуци Весна Маринковић, представници Удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912.-1918. године.

Талић је у изјави новинарима подсјетио да је улазак српске војске у Бањалуку означио и крај вјековног ропства на овим просторима, али и вријеме када почиње развој Бањалуке.

Он је након полагања вијенаца подсјетио да је измјеном Статуа града 21. новембар одређен као други Дан града /поред 22. априла/ и да би обиљежавање било организовано другачије да је епидемиолошка ситуација повољнија.

Маринковићева је навела да Бањалука овај дан прославља у тужним околностима – заставе су спуштене на пола копља, као и у свим градовима и мјестима и у Српској и у Србији због упокојења српског патријарха Иринеја.

“Овако почињемо испуњавати аманет којег на нам је дао блаженопочивши патријарх Иринеј, који је рекао да сви Срби остану окупљени, уједињени без обзира на границе које их раздвајају”, рекла је Маринковићева.

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912.-1918. године Небојша Куштриновић подсјетио је да је у редовима српске војске било око 45.000 добровољаца са територије БиХ, нагласивши да су они и тада знали да Дрина није граница.

Војници српске војске из састава Првог батаљона 13. пјешадијског пука “Хајдук Вељко” под командом мајора Драгољуба Бајаловића ушли су на Аранђеловдан 1918. године у Бањалуку.

У Првом свјетском рату погинуло је 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације – 53 одсто мушкараца у доби од 25 до 45 година.

Солунски фронт једна је од највећих операција у Великом рату, чији је резултат био капитулација Бугарске, Аустроугарске и Њемачке, ослобођење Србије и прелазак српске војске у прекодринске крајеве.

Бањалучки “велеиздајнички процес” аустроугарске власти водиле су од новембра 1915. године до априла 1916. године против 156 Срба који су били елита тог времена.

Од укупно 17 “велеиздајничких процеса” који су вођени у БиХ, бањалучки је био највећи и узбуркао је европску јавност, а посебно је познат по опсежној акцији борбе за помиловање 16 родољуба осуђених на смртну казну у чему је посебну улогу одиграо тадашњи шпански краљ Алфонс Тринаести.

Преузето са: СРНА

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар