Предраг Шупут: Кошарка ми је много тога пружила

Познати српски кошаркаш Предраг Шупут рођен је у Госпићу. Своје дјетињство проводи у Теслинграду (Личком Осику.) За дане дјетињства у Лици вежу га лијепе успомене и како каже тада је све било другачије. Са лоптом се дружио од када зна за себе, било да је фудбалска или кошаркашка. Сада са супругом и тројицом синова живи у Апатину.

– У то вријеме дјеца су слободно вријеме проводила напољу играјући се, али и радећи, помажући родитељима на селу. Што се кошарке тиче ја сам самоук, нисам прошао млађе селекције. Чак сам у избомбардованој школској сали у Личком Осику са једним пријатељем научио да играм и стони тенис.

За познати клуб Лика Мол играо је и фудбал и кошарку. Лука Половина је у то вријеме био дирeктор кошаркашког клуба, скупио је неколицину момака како би имали и кошаркашку екипу.

– Негдје 1993. или 1994 године се основала лига Крајина у кошарци. Играло се више турнирски јер није сваки град имао халу. Ишли смо у Книн, Петрињу. Био сам добар те сезоне, па су ме звали да играм за Партизан из Плашког. Играо сам и за репрезентацију Крајине, био сам међу најмлађима.

Ратно вријеме, па није било лако ни путовати на утакмице. С друге стране било их је доста који су радили на селу у пољу, помагали родитељима.

– Било је доста добрих играча и у фудбалу и у кошарци, али није се толико озбиљно тренирало. Често су ме са радова у родном селу мог оца Шегановац повезли на утакмицу. Како је мој покојни отац увијек говорио: „Узми пос’о мани се лопте.“

Нажалост, дошла је и та 1995. и злочиначка акција Олуја. Предраг са само 18 година бива ношен ратним вихором, кренувши са комшијама у непознато. Мајка је остала да сачека оца који је био на положају. У том моменту су били у селу Шегановац код Коренице.

– У почетку напада мислили смо да идемо негдје само да се склонимо, у шуму, нисмо ни слутили да ћемо стићи до Србије. Нико ништа није понио, нешто мало ствари. Тек послије пет дана, срео сам оца у Приједору, док је мајка остала са старијим мјештанима. На сву срећу није страдала и данас живи у Шегановцу.

Са оцем Миланом је из Приједора у избјегличкој колони наставио ка Србији. У Бачком Брестовцу дочекао их је и примио стриц. У Оџацима је завршио четврту годину средње школе.

– Прво је требало да играм за Оџаке, али је клуб био у доста лошем стању, па захваљујући Ђорђу Грбићу одлазим у Апатин гдје сам био три године у Другој српској лиги. Након тога одлазим у Врбас и играм у Првој српској лиги. Тада сам почео и више да тренирам, два пута дневно.

Након КК Врбас одлази 2000. године у Суботицу гдје је провео три године у КК Спартак тада је његова каријера кренула узлазном путањом, јер Спартак из Суботице прелази у прву лигу, Синалко постаје спонзор клуба.

– Видео сам тада колико могу да напредујем и кренуо сам да се усавршавам. Добијам позив 2003. године од НИС Војводине. Имали смо и тамо добру екипу, нисмо освојили титулу, али нам је та година била одлична.

Након само једне сезоне проведене у Новом Саду, као навијача Партизана обрадовала га је 2004. године понуда Душка Вујошевића да игра за Партизан.

– У то вријеме ми је много значио тај одлазак у Партизан. Тамо се озбиљно радило и могао сам боље да напредујем– рекао је Шупут који послије КК Партизан одлази на годину дана у Хемофарм, након чега одлази у иностранство.

2007. године послије дилеме гдје да настави своју каријеру добија савјет од Дејана Милојевића да то буде Бамберг у Њемачкој, са којим је три пута био првак и три пута су освојили куп.

Цибону преузима Божидар Маљковић 2012. године и једно од појачања је био и Шупут.

– С једне стране понудили су ми одличан уговор, с друге стране то је била прилика да будем ближе мајци, и да је чешће обилазим. Наравно, да ми је неко рекао 1995. године да ћу играти кошарку у Хрватској, тешко бих повјеровао у то.

Престао је професионално да се бави кошарком, али кошарку није напустио. Кроз разговор је неколико пута наглашавао колико му је кошарка пружила. Тако да је 2014. године основао КК Дунав у којем је играч и предсједник и води клуб са Симом Ајдуковићем и Гораном Ерићем.

Данас ужива са супругом Тамаром дјевојачко Ђукић, која је поријеклом такође Личанка и синовима Миланом рођеним 2004. у Новом Саду , Урошем рођеним 2006. у Сомбору и Филипом рођеним 2009. у Бамбергу.

Сва три сина тренирају кошарку у КК Дунав, уједно су и репрезентативци. Милан игра за сениоре, тако да игра заједно са оцем, док су Урош и Филип у млађим категоријама.

Милан Шупут игра и баскет за репрезентацију Србије 3Х3 U17.

 

Компанија Моцарт је 2017. године отворила терен у Апатину који носи име Предрага Шупута.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун