Приредбе соколске жупе Сушак – Ријека

Соколска жупа Ријека, соколско друштво у Огулину и Савез добровољаца у Загребу организовали су 2 јула 1922. Видовданску славу са открићем надгробног споменика соколу, свештенику и добровољцу Гиги Јовићу и соколском јавном вежбом. Домаће друштво приредило је свечаност, која је била усмерена ка народном јединству. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” истакнуто је да такву славу Огулин још није доживео. Дан пре долазили су гости са свих страна. А 2 јула 1922. ујутро стигао је посебни воз са соколима и гостима из Загреба. Загребачке соколе дочекало је целокупно соколство огулинског друштва и ријечке жупе. Поздравио је загребачке соколе старешина друштва Мајнарић, а одговорио му је делегат загребачке жупе Анте Брозовић. На жељезничкој станици нашли су се на окупу соколи из Загреба, Сушака, Бакра, Драге, Врбовског, Плашког, Госпића, Карловца, Вргинмоста, Вуковара, Сремских Карловаца, Београда као и соколска друштва из Словеније. Сви су се соколи и гости сврстали у поворку, која је са 2 соколске фанфаре и војном музиком кренула у 10 сати манифестујући кроз град по непријатељски расположеним огулинским улицама на православно гробље до гроба Гиге Јовића. У поворци је било више хиљада људи. Маса је окружила гроб Гиге Јовића. После верског обреда открио је споменик др. Косић, старешина ријечке жупе и одржао говор у почаст покојника. После су говорили : у име сокола Сремских Карловаца, професор Панајот Мијодраговић, у име београдских сокола Словенац др. Олип, у име народних заступника Јуре Кучић, у име загребачке соколске жупе Душан Богуновић, у име добровољаца Анте Јерковић, у име огулинских грађана др. Здравко Ленац и на крају Медаковић. Мијодраговић је наменио покојнику не да почива и мирује већ да даље соколује и да предводи борце ријечке жупе у борбу за Истру и Приморје. Са гроба кренула је поворка манифестујући кроз све улице Огулина. Поворка се разишла на вежбалишту. После подне одржане су пробе соколских вежбача са војном музиком, а у 4 сата почела је јавна вежба. Вежбалиште је било у зеленилу окићено са заставицама а увече осветљено са безброј електричних сијалица. На вежбама су се истакли соколи из Драге, Бакра и Сушака (драшки подмладак, коло бакарских соколица и карловачка деветорица). После вежбе била је пучка забава на вежбалишту око којег су били подигнути разни павиљони. У 3 сата гости су се разилазили возовима. Јанко Јазбец истакао је да је смотра учврстила положај домаћег друштва, које је издржавало борбе са бројним сепаратистичким елементима. (1) Гига Јовић био је члан Српског сокола у Сремским Карловцима. Он је свуда отворено пропагирао соколску и националну мисао. Кад је дошло до Балканског рата 1912. напустио је све своје и отишао као добровољац на ратиште. За време Првог светског рата био је ухапшен. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. (2)

Соколска жупа се том приликом у Огулину упознала са соколима из свог ИИИ округа (Кордун и Лика) са којима се ретко виђала. Сматрали су да је у Лици кренула соколска ствар са мртве тачке. Организирана приредба свршила је за огулинске соколе са моралним поразом. Противници сокола би рекли са моралном “мачком”. Током месеца јула радило се у жупи марљиво. Припремљен је жупски слет на Крку, под погледима италијанских шовена који су убрајали то место у свој национални посед. Соколима није било до изазова, па су се одрицали неколико стотина кричких Латина, већ су хтели истину да је Крк југословенска земља од доласка Словена на југ. Приредба је била на Приморју највећа после слета на Сушаку 1908. Морално значење било је велико, а успех силан и јак. Жупа је имала бројни наступ вежбача и одораша на слету у Љубљани. Нараштај су послала друштва Бакар, Драга, Кастав и Сушак. Слет у Љубљани је значајно утицао на побојшање соколских прилика у жупи. Звуци слета допрли су у задње горско село. Соколи су помогли почетком септембра друштву у Оточцу у борби са сепаратистичким елементима. Приређено је више мањих наступа у разним крајевима жупе. Важнији наступи су били у Башки (учествовала Башка, Александрово, Крк), на Красици (Красица, Бакар), у Српским Моравицама и Александрову. Зими је било унутарњих наступа, што су их приредила друштва Кастав, Сушак, Драга, Церник-Цавле, Краљевица, Бакар и Госпић. На приредби госпичког друштва наступило је преко 300 људи. У просветном васпитању било је најбоље каставско друштво, које гајило предавања, певање и музику, и имало читаоницу. Церник-Цавле гајио је певање и музику. Краљевица је држала предавања и имала читаоницу, Госпић је држао предавања, а Александрово имало је читаоницу и гајило женски ручни рад. Дошло је до краја спора у цриквеничком Соколу. Нова соколска друштва основана су Сењу, Врбнику, Красици, Малинској, Слуњу, Грачацу, Плашком и Цетињграду. Жупа је тада имала 25 друштава. ИИ окружје имало је 1.октобра 1922. 9 друштава са 1.062 чланова и чланица, 145 вежбача, 71 вежбачице, 176 мушког нараштаја, 104 женског нараштаја, 142 мушке деце, 122 женске деце и 69 одораша. (3) Соколска жупа Ријека била је основана 1920. Старешина 1929. био је Иво Полић, начелник Маријан Борас, начелница Иза Циотијева, тајник Петар Петелка, предавач Иван Иванчић. Друштава је било 25, чланова 1.584, чланица 252, чланова у одори 222, вежбача 349, вежбачица 96, мушког нараштаја 375, женског нараштаја 210, мушке деце 437, женске деце 324. Вежбали су у 4 соколане, у 6 школа, 13 код приватника и 3 Народна дома.Биле су 2 фанфаре, 4 тамбурашка збора, 1 музика. Предавања је било 85, 12 књижница, 3 чланске и 2 нараштајске заставе. Предњака је било 67, са предњачким испитом 15 чланова и 3 чланице. (4)

На Видовдан, 28 јуна 1924. док се на Трсату одржавао помен палим јунацима за ослобођење и уједињење, на станицу у Сушаку стигао је соколски воз, са којим су допутовали соколи из загребачке, љубљанске, мариборске, номестанске и цељске жупе. У Огулину придружили су им се соколи из Ријечке жупе, који су дошли из Лике. На железничкој станици старешинство жупе, заједно са друштвом Сушак, дочекало је госте, па су сви заједно у поворци кренули и град, предвођени Карловачком фанфаром. Пред гимназијом ријечки свештеник Косановић, одржао је уз асистенцију, свечани парастос, коме су присуствовале све области, уреди, војска и почасна чета сокола. У три уре после подне приређен је заједнички излет морем до Новога и натраг. Увече почасна соколска чета дочекала је заступника краља пуковника Драгутина Стаменковића, команданта 37 пешадијског пука Зрински, који је дошао влаком из Карловца. У 8 сати почела је на Регентовом тргу академија. Стари и млађи предњаци извели су просте вежбе, први из 1904, а други из 1924. Нараштај Соколског друштва из Београда извео је „Једанаести сат”. Београђани су били одушевљено поздрављени од публике. Чланови соколског друштва из Карловца извели су „Шеснајсторицу”, а чланице „Десетку”. Женски нараштај из Сушака извео је алегоријску вежбу „Хитала је Маре”, а деца из Каства „Коњички”. Тиме је академија била готова. Због изненадног вихора и кише изостала је бакљада. Главни део свечаности обављен је наредног дана. Поворка сокола и војске праћена музикама и мноштвом грађана дошла је на Регентов трг, на коме је била трибина, где су били окупљени представници војске, сокола, области и корпорација. Читав трг испунили су соколи, постројени у четама и одреди војске, докје велики део грађана остао изван импровизоване ограде. Краљев заступник је дошао на трг, након поздрава Сокола и војника, прошао испред чета војске и сокола, праћен својим ађутантом и старешином соколског друштва Сушак, др. Бачићем. Кад се попео на трибину заорили су се поклици : „Живио Краљ ! Живила војска ! Живила Југославија !”. Кад је барјактар Кузманић положио на сто нову заставу, одржао је др. Бачић говор, на шта је краљев делегат привезао на заставу плаву врпцу са краљевим иницијалима, извезеним златом. Барјактар је тако окићену заставу подигао у ваздух, и изјавио, да ће је високо носити, и чисту и неокаљану чувати. То је било праћено одушевљењем. Заставе братских друштава примиле су у своје коло нову заставу, поздравиле је, а збор певачких друштава певао је песму „Ми не дамо наше море”. Говорили су старешина Полић у име ријечке жупе; Маролт у име ЈСС; др. Гавранчића у име жупе Краља Петра Свачића (Загреб) који је китио заставу ловор венцем; начелника Кучића у име града Сушака, који је дао први пољубац; и у име београдске соколске жупе „Душан Силни” др. Рибара и у име београдског соколског друштва Пере Лазаревића. Свечаност је завршена мимоходом војске и сокола на Трумбићевом тргу. У мимоходу учествовало је без војске око две хиљаде сокола, соколица, деце, нараштаја, чланства и т.д., а поздрављало хиљаде грађана.

Поподне била је приређена на „Тринеји” јавна вежб, на којој је присуствовао и краљев делегат. Било је присутно на слетишту 10.000 гледалаца, који су посматрали вежбе са одушевљењем. Слет је био одржан на једној од најизложенијих тачака Југославије. (5)

Поводом 10 годишњице ослобођења Кастава који се сматрао најисточнијим делом Истре 24 и 25 маја 1931. откривен је споменик захвалности краљу Петру И, освећена је нова Учитељска школа и развијена соколска застава, дар краља Александра Соколском друштву Кастав. Цео Кастав је био у свечаном руху, искићен морем југословенских застава. Мноштво народа из ближе и даље околине слегло се у Кастав. Покровитељ свечаности био је престолонаследник Петар. Из Београда дошли су заменик старешине Савеза Сокола Краљевине Југославије Ђ. Паунковић и делегати А. Брозовић и др. М. Драгић. Свечаности су почеле откривањем споменика захвалности краљу Петру И, подигнутом на шеталишту краља Петра, одакле се пружао поглед на Јадран и Учку. Споменик је био дело Ивана Мештровића. Поред званичних представника, војске, сокола и народа присуствовали су и чланови друштва „Истре” и омладинци „Младе Југославије”. Одржана је служба на старословенском језику. Говорио је стари народни борац проф. Вјекослав Спинчић, бурно поздрављен од народа. У свом говору истакао је улогу коју је одиграла Карађорђева Србија у историји националног ослобођења. Подсетио је на моменат кад је новоизабрани краљ Србије Петар Карађорђевић пролазио кроз Беч на путу за Београд и када су га дочекали омладинци Срби, Хрвати и Словенци са покличима : „Живео Југословенски Краљ”. Изнео је рад краља Петра на сређивању прилика у Србији, као и на страдања која је поднео краљ са својом војском у рату за ослобођење и уједињење. После говора Вјекослава Спинчића био је откривен споменик уз свирање државне химне и грување топова. На 5 метара високом постаменту било је постављено попрсје краља Петра И. Говорили су пуковник Дамјановић, бан др. Перовић, представник Југословенске матице, представници градова Загреба и Сушака, старешина Соколског друштва Кастав Карлаварис и председник општине Кастав Цуцанчић, који је примио споменик на чување. Друштво „Истра” положило је на споменик сребрни венац. Певачка друштва и музике изводиле су истарске народне песме. После открића споменика развијена је соколска застава. У име кума заставе престолонаследника Петра, заставу је развио ИИ заменик старешине ССКЈ Ђуро Паунковић. Благослов је обавио проф. Спинчић. Др. Милорад Драгић изразио је уверење, да ће Соколско друштво Кастав носити увек заставу на путевима националне борбе, соколске части и величине соколских дела. Спинчић, син Истре, пришао је застави и прикопчао јој белу свилену траку, на којој је златним словима било извезено : „Јачајте и мирите Југославију! – Професор Спинчић”. Старешина жупе Сушак-Ријека Иво Полић у свом говору је спомињао националне и културне тежње Истре, а старешина Соколског друштва Кастав Карлаварис предао је заставу на чување друштвеном барјактару. Уз одушевљене поздраве кренула је велика поворка на челу са заставом. После подне био је соколски слет каставског окружја. Слет је водио начелник Иво Дукић и начелница Милојка Рубеша. Увече је био у Каставу приређен ватромет, а над Каством је светлео велики пламени иницијал “А”. Сутрадан је била освећена нова „Учитељска школа Краља Александра Првог”. После освећења, на народном језику, коју је уз асистенцију осталих свештеника обавио професор Спинчић, била је откривена у аули школе спомен-плоча. Плочу је открио директор гимназије на Сушаку Брклић. У свом говору истакао је да ће школа бити тасадник знања, а у исто време жариште југословенске национачне свести у Истри. У дворани школе одржана је академија на којој је говорио директор школе Рибарић. Ђура Паунковић говорио је о улози младог учитељства на ширењу соколства по селима. Говорили су представник министарства просвете, … . Након тога приређена је академија ученика Музичке школе у Каству. По академији Удружење југословенског учитељства у Каству одржало је свечану скупштину. (6)
Соколско друштво Сушак-Ријека учествовало је на слету Винодолско-ускочког окружја 1932. у Сењу. У Сењску луку је 24.јула 1932. упловио пароброд „Триглав” уз свирање фанфаре рапског сокола. Пароброд Јадранске пловидбе „Загреб” упловио је у луку са соколима, представницима државне и општинске власти и бројним грађанима. Настало је довикивање, домахивање, падали су поклици и одушевљени поздрави са једне и друге стране. Уз све то пуцали су мужари са Нехај-града и свиране су народне мелодије. На челу поворке ступала је градска музика, па иза заставе рапског сокола ишла су друштва и представници друштава Сушак, Трсат, Кострена, Смедерево (колонија у Селцима), дечја чешкословачка колонија из Црквенице, Церник-Чавле, Краљевица, Црквеница, Грижане, Нови, Оточац, Раб и Башка. Поворка од неколико стотина соколова пролазила је уз звуке народних будница кроз главне градске улице. Зауставила се на градском тргу, на Цилници, где је био мимоход и службени поздрави. Градски начелник зажелео је добродошлицу соколима у име града Сења. Анте Шепић, заменик старешине друштва и просветар, у свом говору нагласио је да је слет у Сењу од нарочите важности и достојна манифестација соколске мисли, и захвалио се публици, а нарочито Чехословацима. У име Жупе Сушак-Ријека поздравио је соколе др. Лукановић. На крају је музика свирала химну. После мимохода и поздрава заставама, соколи су се разишли. Представницима сокола био је приређен у хотелу „Загреб” заједнички ручак на коме су присуствовали месни поглавари државних и општинских уреда. На ручку је наздрављено соколима и родољубима. Рано после подне пунило се искићено вежбалиште. Било је око 700 посетилаца. Програм јавне вежбе био је : 1) чланови прашке просте вежбе; 2) Женска деца вежбе заставицама; 3) Чланице прашке просте вежбе; 4) Морнари Обалне команде у Селцима : пирамиде; 5) Мушки нараштај прашке просте вежбе; 6) Мушка деца вежбе штаповима; 7) Нараштај вежбе на справама; 8) Женски нараштај сплитске просте вежбе; 9) Чланови вежбе на справама; 10) Морнари Обалне команде у Селцима : вежбе пушкама; 11) Младеж чехословачког опоравилишта Марије Стеyскалове у Цриквеници. Чешкословачки народни плесови; 12) Нараштајке Цриквенице изведба веслима „Бучи, бучи, морје Адријанско”. У чланку о слету у Сињу у „Соколском гласнику” истакнуто је да су посебно занимање побудили морнари из Селаца, који су дошли пре вежбе својим паробродићем и омладина чехословачког опоравилишта у Цриквеници која је изводила своје народне плесове у народним оделима. После завршетка вежбе отпраћена су браћа до пароброда. Први су отишли Башћани и Рабљани. Посебним мотором отпутовали су крчки соколи. Било их је око 50 са заставом и својом музиком. Отпловио је и пароброд „Загреб”. У чланку о слету у Сињу у „Соколском гласнику” истакнуто је да је слет био највећа соколска приредба тог лета у целом Приморју и да је ванредно успео захваљујући пожртвованом раду окружног начелника Јанка Јазбеца и сењског друштва. (7) Сем организовања слетова соколска друштва радила су на просвећивању. Народно просвећивање са Сушака и Соколско друштво Кастав били су одржали 26 јула 1932. предавање о дифтерији уз филм „Помоћ у задњи час”. Предавао је члан сокола др. А. Швалба. (8)

Соколско друштво Госпић систематски је радило на оснивању сеоских соколских чета у Лици. После оснивања чете у Врепцу основане су чете Личком Осијеку, Дивосњлу и Горњем Косињу. Радили су на оснивање чета у Метку и Смиљану. Најактивнија је била чета у Врепцу. У чланку „Организација соколских чета у Лици” истицало се : „ … И старо и младо у црвеним личким капицама за сунчаних мајских дана одлази на соколско вежбалиште. А за време кишних дана одржавају се сељацима предавања и дају савети за њихов практичан сеоски живот.” Из Хигијенског завода друштво је добављало просветно-здравствене филмове. У селима су се оснивале народне и соколске књижнице. Сеоски учитељи су били центар и душа основаних чета, јер су са много схватања учествовали у раду тих малих културних жаришта. Старешина Љубо Сердар, тајник Божо Плечаш и начелник Михаило Поткоњак из друштва Госпић радили су на организацији Соколског друштва у Перушићу. Заслугом Побора који је знатно помогао Соколско друштво Госпић и Перушић је оснивао Соколско друштво. Било је уписано у Перушићу преко 100 чланова. (9)

Друштво Госпић одржало је 20 новембра 1932. друштвено село у спомен 12 годишњице рапалског уговора. Одржана су два предавања : „О рапалском уговору” и „Сарадња Јадранске страже и Сокола”. Затим су биле декламација Ј.А. Краљића „Не клони, мајко”, виолински дует, а женски хор певао је „Пјесму о Истри”. (10) Крајем априла 1933. под покровитељством друштва Госпић радило је 12 соколских чета, од којих су 5 потврђене од жупе, а осталих 7 су биле на покусном року. Сваке недеље су обилазили друштвени функционери по неку чету и одржавали идеолошка, господарска и хигијенска предавања, а технички одбор стално је надзирао технички рад. Приказан је филм “Живот и рад Т.Г. Масарика”. Присуствовало је 385 лица, од којих је било пуно оних који нису били чланови сокола. На ускрсни понедељак приредиле су чете Косињ и Смиљан забаве. Приредби чете Смиљан био је присутан тамошњи жупник који је читао бискупску посланицу. За време ускршњих празника одржан је дводневни течај за учитеље чланове соколских чета, на коме су прерађене све вежбе обавезне за чете. На крају течаја било је подељено течајцима 600 садница бора, 450 јасена и 450 клена, за пошумљење голети од стране чланова чета. Саднице је поклонило соколима среско начелство у Госпићу из свог расадника. Друштвена музика приредила је 30 априла 1933. концерт у Кореници. (11)
Победник на соколској савезној гусларској утакмици одржаној на слету у Суботици 1936. Перко Мркајић, обишао је као изасланик Соколске Жупе Мостар јединице Соколске жупе Сушак-Ријека почетком децембра 1936. Соколско друштво у Сушаку прославило је Дан уједињења 1 децембра 1936. вечерњом приредбом у биоскопу. Мркајић је наступио на свечаној седници и на академији матичног соколског друштва Сушак-Ријека. Поред сокола, представника свих цивилних и војних власти, у дворани су били представници страних држава. Мркајић је био у народној ношњи. На свечаној седници говорио је о значају гусала у нашем народу, а затим певао уз гусле песму из живота сеоских сокола. У чланку је истакнуто да је при крају његовог певања „цјелокупно присутно грађанство у свом одушевљењу поздравило је брата Мркајића”.(12)

Соколи су тридесетих година 20 века у Савској и Приморској бановини били изложени нападима хрватских сепаратиста. Да би показала да соколе напади нису заплашили Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је ИX слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет Соколства на Јадрану. Слетови су служили бољем упознавању свих категорија сокола. Соколска Жупа Сушак-Ријека истакла је у свом прогласу : „У ту сврху шаље се овај братски распис свој соколској браћи дијем лепе нам отаџбине Југославије, а не мимоилази ни оне небројене наше пријатеље и истомишљенике, којих су прилике и друге околности ове тмурне садашњице такве, да се морају затварати у својим домовима, те не дати од себе нити гласа своје истинске, југословенске душе и осећаја. …. Ми смо и остаћемо једно, да у братској слози и љубави, храбро и неустрашиво, и збором и твором, бранимо наше националне и соколске тековине и нашу народну и државну слободу, па макар по цену наших живота као Сокола и родољуба, … “. (13) Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” истакао је извештавајући о слету : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва”. (14)

За трећи слет Соколства на Јадрану, био је одобрен попуст на железницама 75% за чланство и 50% за нечланове. На паробродима „Јадранске” и „Дубровачке пловидбе” био је одобрен попуст 66% за чланове, 75% за нараштај и децу и 50% за нечланове. Са слетским значкама учесници су имали право на заједничко становање и прехрану, и бесплатно место за стајање на вежбалишту.(15)
На слету су учествовали соколи из 23 жупе. Преко 7.000 сокола и соколица дошло је у Сушак. Слет је организован уз велико учешће сокола из жупа Сушак-Ријека, Сплит и Шибеник-Задар, за које је слет био обавезан, па из жупа Карловац, Цетиње, Загреб, Бањалука, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. Програм слета био је : такмичења 15 јула 1939. дочек гостију на станици и смештај по школама, соколска академија увече на тргу, 16 јула 1939. пробе на стадиону, поворка кроз град, јавна вежба и увече на тргу друга академија. У суботу су одржана такмичења на Градском стадиону. У вече је приређена свечана академија на Соколском тргу. После академије била је забава, у којој је учествовао око 4.500 лица. У недељу 16. јула 1939, свечана поворка формирана је на слетишту. На челу поворке ступалало је старешинство. Са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са 68 застава, 14 музика и преко 7.000 сокола и 3.000 грађана. Густи шпалири грађана дочекали су на улицама поворку, поздрављену од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Са прозора засипани су соколи цвећем. Поворка је прошла између три славолука, на којима су били истакнути натписи : „Живио Њ. Вел. Краљ!”, „Живио Кнез Павле!”, „Живела Југославија,” … . Затим је поворка кренула преко Трсата и булевара краља Александра, до Соколског трга, где их је чекала огромна маса народа која је поздравила поворку бурним поклицима. На тргу били су окупљени представник Савеза Сокола др. Отон Гавранчић, изасланик бана Савске бановине Рибар, … представници свих националних удружења из Сушака и околине. Појава војске поздрављена је са поклицима : „Живела југословенска народна војска!”. На тргу је говорио старешина жупе Сушак-Ријека, Иво Полић. У свом говору истакао је да жупа Сушак-Ријека приређује слет као обавезу Петрове петолетке, уз срдачну сарадњу жупа Сплит и Шибеник-Задар, те уз потпору тако бројних соколских делегата. Истакао је своје задовољство што је слет био почашћен покровитељством кнеза Павла. Поздравио је затим остале представнике, а нарочито изасланика Савеза Сокола Отона Гавранчића. Срдачно је поздравио представника руског соколства Станислава Узунова. Говор је завршио речима : „Ми Вам, сестре и браћо, обећајемо … да ћемо стајати и даље непоколебљиво на бранику јединства народа и недељивости Југославије. Соколи су били и остаће чувари свих тековина за које су поднесене толике драгоцене жртве. … Наша ће бити задаћа да и унапред проповедамо слободу, једнакост, слогу и братство, имајући увек на уму у најскоријој будућности искушано правило : „Тко неће брата за брата, тај ће туђина за господара !” Нека живи Југославија ! Живело Соколство ! Браћо и сестре Здраво!”.

У свом говору др. Отон Гавранчић подвукао је своју радост што учествује на тако импозантној манифестацији, нарочито кад се узму у обзир прилике под којима је спремљена. После говора сви су певали „Хеј Словени”, а затим је поворка пошла опет градским улицама, где је на сваком кораку посипана цвећем. У поворци су ишле велике скупине у народним ношњама. Поворка се завршила на Јелачића тргу пред граничним мостом, и разишла се уз певање „Хеј Словени”.

Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Преко 15.000 присутних одало је почаст застави. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. На јавној вежби наступиле су све категорије са простим вежбама, вежбама на справама, штафетном трчању жупа Сушак, Шибеник и Сплит, и наступ војске са вежбом са пушкама. Наступи су пожњели дуготрајне аплаузе, а наступ војске био је поздрављен од 8.000 гледалаца. После свршене вежбе са трибина заорила се песма „Хеј Словени” са клицањем краљу и Југославији. Истовремено поред трибина пролазила је поворка присталица ХСС са бакљама а поводом рођендана доктора Мачека кличући слободној Хрватској и хрватском Сушаку. У вече је приређена друга академија на Соколском тргу. (16)

О слету је писао др. Илија Мамузић у часопису Соколске жупе Осијек „Братство”. Приметио је да је публику на стадиону више интересовало то да су соколи уопште изашли на вежбалиште 16 јула 1939. него квалитет вежбача. Још више поздрављала је публика војску. У свом чланку истакао је : „… Изненађен сам бројем публике и вежбача. Исто тако сам изненађен одушевљеним наступом вежбача, као и веома одушевљеним држањем публике. Запажам : – десно од мене једна госпођа не може да седи мирно, него устаје, маше, виче : „Живјели Соколи ! Живјела Југославија ! Живио Краљ !”. По њему главни интерес гледалаца био је на идејној страни соколства и његових задатака, а не на техничкој страни слета. Истог дана у исто време прослављен је рођендан др. Владимира Мачека. Поворка са музиком и заставама пролазила је поред двеју страна соколског игралишта. Соколи су уложили нарочити напор да до убитачног сукобљавања не дође. Слетски одбор упутио је свим соколима позив у коме се истицало : „У Сушаку поред наше прославе врши се и прослава једне друге организације, па Вас братски молимо и позивамо да на евентуалне изазове и натписе не реагирате врућим далматинским темпераментом, већ преко свих изазова прођете шутке као паметни људи и дисциплиновани чланови соколске организације.” (17) О својим утисцима са слета Павле Кваић је у писму „Соколском гласнику” истакао : „Ми, који смо били на величанственом слављу приморског Соколства на Сушаку, ми … из Војводине, који живимо под много повољнијим економским приликама, задивљени смо моралном, културном, привредном и националном снагом наше драге браће на обалама плавог Јадрана. Не можемо заборавити оних спонтаних овација хиљада и хиљада Сушачана и Сушачанки када је пролазила импозантна поворка, са шумом соколских застава и од десетине хиљада сокола и соколица, њиховим горњим градом”. На малој железничкој станици, Драга, код Сушака, вечерњи воз са неколико сокола који су се враћали својим домовима, сачекала је група омладине са пуним рукама цвећа. Клицали су „живили соколи”. Групи сокола из Војводине дали су цвеће. „Све су се руке испружиле према нама са пуно срдачности, пружајући нам цвеће са жељом, да га понесемо као успомену својим домовима, у знак жарке и искрене љубави и оданости соколству и његовим идеалима. Овај дивни гест малих и незнаних био је дирљив… и он се никада не може заборавити. Ми смо о њему препричавали све до куће, а њихово цвеће сачуваћемо као светињу. Знамо да ово није усамљен случај и да их је било много оваквих и сличних, али га је вредно забележити, када се зна да ови наши мили Дражани имају у својој средини и таквих који то нерадо виде, те да се услед тога излажу непријатељствима. А баш у томе и јесте доказ: колико је велика и колико је дубока љубав овог малог, ситног човека за нашу лепу, велику и недељиву Југославију, који је дошао у време, када није заказан никакав предвиђен дочек не марећи за последице, … За нас из ових крајева, је овај дивни чин, при самом одласку, био незабораван, па смо понели најдраже успомене са нашег плавог Јадрана. Браћи Дражанима и сестрама Дражанкама нека је за то наша најдубља и најсрдачнија хвала.” (18) После завршеног програма дошло је до појединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Преко провокација соколи су прешли са миром, а преко физичких напада са соколском дисциплином. Лист „Око соколово“ донео је у чланку о слету слику повређеног соколског старешине Јазбеца. Соколска жупа Београд упутила је помоћ од 1.000 динара за пострадале соколе на слету. (19)

О слету је поред соколске писала и остала штампа. Загребачке „Југословенске новине” пренеле су писање о слету франковачког листа „Истина” са Сушака од 30 јула 1939. : „како се повампирени централизам у облику неке „витештине” хтио још „једном” (ваљда задњи пут) пласирати на обалама Хрватског Приморја. И то баш на несретно изабрани датум 16. ВИИ. … Јер то већ смрди и по безобразлуку, да се пар изживјелих остатака усуди шврљати по хрватској груди”.(20)

На слету вршиле су утакмице жупе Сушак, Сплит и Шибеник и то : опште утакмице, из гађања, одбојке и штафетно трчање. Учествовало је 233 такмичара и такмичарки. На јавној вежби учествовало је 1.704 вежбача и то : женске деце 110, мушке деце 100, женског нараштаја 224, мушког нараштаја 400, чланица 220, чланова 450 и чете и старија браћа 80. Било је 1.584 сокола и 120 војника. (21) Резултати такмичења 15. 7. 1939. били су : Нижи четворобој нараштаја била су оделења Сплит, Шибеник и Сушак 21 такмичар. Нижи осмеробој нараштаја била су оделења Сплит и Сушак 14 такмичара. Средњи осмеробој нараштаја била су оделења Сплит, Шибеник, Сушак и Драга (Сушак) 23 такмичара. Нижи осмероброј чланова било је оделење Сплит и 5 појединаца 12 такмичара. Средњи осмероброј била су оделења Сплит, Сушак и Шибеник 18 такмичара. У натјецању соколских чета Острвица, Медак, Вребац и Лички Читлук било је у шестеробоју 24 такмичара. Острвица је освојила ловор венац. У такмичењу у гађању ваздушном пушком било је 8 нараштајаца и 11 чланова. Победили су нараштајци Вуксан Бранко са Сушака, Александар Чрњак из Дренова и Јосип Ленац из Замет.-Кантриде. Чланови : Отело Валесио из Замет.-Кантриде, Зорислав Мрак са Сушака, Иван Дујмић из Краљевице и Никола Крајновић из Личког Читлука. Такмичење у одбојци 11 екипа са 66 такмичара и такмичарки. Такмичио се Женски нараштај, Мушки нараштај, Чланице и Чланови. У такмичењу у штафети било је 36 такмичара и такмичарки. (22) Из жупе Цетиње било је 80 чланова на слету у Сушаку. Из жупе Љубљана било је 54 члана и 28 мушког нараштаја. Из жупе Ново Место било је на слету 4 члана. Соколска жупа Петровград учествовала је са 33 члана на слету у Сушаку. Из жупе Сушак-Ријека било је на слету 530 чланова, 400 мушког нараштаја и 100 мушке деце. Из жупе Шибеник-Задар на слету учествовало је 25 чланова и 32 мушки нараштај. Из жупе Бјеловар било је 33 члана и 10 мушког нараштаја. Из жупе Тузла било је 4 члана и 10 мушки нараштај. Из жупе Вараждин учествовали су на слету 42 члана и 15 мушког нараштаја. Из соколских жупа учествовале су на слету сокола и соколица : Бања Лука 104 члана, 124; Београд 24 члана, 26 мушког нараштаја, 80; Цеље 40 чланова, 15 мушког нараштаја, 44 чланица од тога 27 вежбачица, 8 женског нараштаја; из жупе Карловац учествовало је на слету у Сушаку 216 чланова, 69 мушког нараштаја, као и 350 чланица на слетовима у Загребу и Сушаку; Крањ 105 чланова; Марибор 24 члана, 6 мушког нараштаја, 34 чланице од којих 12 вежбачица, 7 женског нараштаја; Нови Сад 70 чланова, 8 мушког нараштаја, 21 вежбачица, 11 женског нараштаја; Осијек 37 чланова, 12 мушког нараштаја, 28 чланица од којих 15 вежбачица, 10 женског нараштаја; Сплит 352 чланова и 71 мушки нараштај; Тузла 2 чланице, 3 женског нараштаја и Загреб 190 чланова, 34 мушког нараштаја и 67 чланице; На слету Јадранских жупа (Сушак) учествовало је 220 чланица, 224 женског нараштаја и 400 деце. (23)

 

 

После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској. Соколи Сушака прославили су Први децембар 1939. са већим одушевљењем него иједан до тада. Академија је по изведби и броју посетилаца била једна од најуспешнијих, са обзиром на прилике у Бановини Хрватској и настојању власти ХСС да онемогући прославе Дана уједињења. Старешина Перовић одржао је заносан патриотски говор. Приказан је филм о слету у Сушаку у јулу 1939. У „Соколском гласнику” је истакнуто : „По овој приредби се видело, да све претње и прогони не могу сломити челични карактер сушачких Сокола. А што је надасве утешно, то је голем број омладине, који је присуствовао прослави.” (24)

Бомбардован је Сушак и ако Југославија није била у рату. Јединице Соколске жупе Петровград ( данас Зрењанин) покренуле су акцију прикупљања помоћи за Битољ. Истовремено су се скупљали прилози за пострадале од бомбардовања на Сушаку. (25) У листу „Соколски гласник“ пренели су да се клерикални сушачки лист „Истина” жалио што није организована велика кампања за пострадале од бомбардовања на Сушаку. „Соколски Гласник” истакао је : „Затим злобно примећује : „Прије неко вријеме, пригодом једног другог бомбардирања, била су многа господа и читава јавност некако ширег срца. Не знамо, шта то значи. Зашто се није подузела кампања за помоћ пострадалим сушачанима?”. Коментар „Соколског Гласника био је : „Изгледа да би овај сумњиви сушачки „патриота” желео да и наш лепи Сушак снађе онако тешка несрећа, са исто онолико мртвих и рањених, и са онолико материјалне штете, као „пригодом једног другог бомбардирања”. Лист „Соколски Гласник” пренео је вест да су соколи у Војводини прикупљали помоћ за пострадале на Сушаку.(26)

Соколска жупа Сушак-Ријека обухватала је Кордун и Лику. Соколска жупа, соколско друштво у Огулину и Савез добровољаца у Загребу организовали су 2 јула 1922. Видовданску славу са открићем надгробног споменика соколу, свештенику и добровољцу Гиги Јовићу и соколском јавном вежбом. Упркос нападима на соколско чланство и домове жупа Сушак-Ријека приредила је ИX слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. као обавезу Петрове петолетке. Публику на стадиону више је интересовало да су соколи уопште изашли на вежбалиште 16 јула 1939. него квалитет вежбача. Још више публика је поздрављала војску. Слет је прижио прилику грађанима да изразе своја осећања оданости Југославији, насупрот присталицама Мачека и франковцима. Одржане су први и други дан слета соколске академије, а после игранка и веселица до 1 сат ноћу. Бомбардован је Сушак и ако Југославија није била у рату. Соколи су сабирали помоћ и за пострадале на Сушаку.Напади на соколе и писање франковачких листова било је увод у све што се дешавало соколима у Бановини Хрватској и НДХ. После Априлског рата 1941. соколски покрет био је забрањен и прешао је у илегалу. Чланови, посебно старешине, проглашени су од усташа непријатељима, домови, покретна и непокретна имовина била је заплењена, а појединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима. Многи соколи нису доживели крај Другог светског рата.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

---

Напомене :

1. „Соколско славље у Огулину”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, Год. И, стр. 167; Јанко Јазбец, „Соколски Гласник”, Загреб, 1923, бр. ИИ, стр. 73, 74, 75; Јанко Јазбец, „Откриће споменика Гиги Јовићу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, август-септембар 1922, бр. 8 и 9, стр. 212;
2. „Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 4, стр.206-208; Јанко Јазбец, „Откриће споменика Гиги Јовићу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, август-септембар 1922, бр. 8 и 9, стр. 212;
3. Јанко Јазбец, „Соколски Гласник”, Загреб, 1923, бр. ИИ, стр. 73, 74, 75;
4. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, XИ. Годиште, Љубљана, 1929, стр. 123;
5. „Слет Соколске жупе Ријека на Сушаку”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 229;
6. „Велика национална свечаност у Кастви”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 маја 1931, бр. 22, стр. 1;
7. Проф. А. Шепић, „Соколско друштво Сењ.”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 августа 1932, бр. 31, Стр. 4;
8. „Соколско друштво Кастав”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 августа 1932, бр. 31, Стр. 4;
9. „Организација соколских чета у Лици”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јуна 1931, бр. 23, стр. 5;
10. Б.В.М, „Соколско друштво Госпић”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9 децембра 1932, бр. 49, стр. 7;
11. Бмв, „Соколско друштво Госпић”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 12 маја 1933, бр. 20, стр. 5;
12. „Соколски празник у Сушаку”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 5; Р, „Успјех нашег гуслара”, „Књига за соколско село”, Мостар, Јануар 1937, бр. 1, стр. 14;
13. „За слет у Сушаку!”, „Соколски гласник”, Београд, 23 јуна 1939, бр. 25, стр. 1;
14. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
15. „За слет на Сушаку!”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јула 1939, бр. 27, стр. 1;
16. „Величанствено славље приморских Соколских жупа у Сушаку”, „Соколски гласник”, Београд, 21 јула 1939, бр. 29, стр.1,2; Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
17. Др. Илија Мамузић, „Запис са Јадрана”, „Братство“, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 170, 171;
18. Павле Кваић—Црвенка, „После славља Соколства на Јадрану”, „Соколски гласник”, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 2;
19. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
20. „Набадање на перо у франковачком листу „Истина”, „Југословенске новине” Загреб, 10 аугуст 1939, бр. 147, стр. 7;
21. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 30, 31;
22. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 66, 67;
23. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 50, 58, 73, 74;
24. „Соколство у Бановини Хрватској је одушевљено прославило Дан Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;
25. „Из Соколске жупе Петровград”, „Соколски гласник“, Београд, 17 јануар 1941, бр. 3, стр. 2;
26. „Читајући новине …”, „Соколски гласник“, Београд, 17 јануар 1941, бр. 3, стр. 5;

Преузето са: Банија онлјан