Промовисана Монографија Крајишника са Фрушке горе „Наших 20 година“

Пјевачка група Крајишници с Фрушке горе је објавила монографију под називом Наших 20 година koja je promovisana 22. октобра у Дому културе у Беочину. Група је основана 18. марта 2020. године. Највеће заслуге за окупљање групе имао је покојни Никола Самарџић Никица. У првом саставу поред поменутог Никице били су: Драгиша Томић Кркљанац, Радослав Шпирић, Стеван Томић, Милорад Косић Пишо, Драго Божић Поштар и Чедо Јефтић. Један од најврједнијих чланова који је у групи од оснивања до данас је Радослав Шпирић.

Радослав Шпирић каже да је баш на овим даскама одиграо око 50 представа.

– Нисам се надао да ћемо успјети издати ову књигу. Прво смо покушали са 15 година Крајишника с Фрушке горе, али нисмо имали средстава. Захваљујемо се нашем главном спонзору Бориславу Кордићу који нас је увијек помагао. Морам и да нагласим да ова књига никада не би угледала свјетлост дана да није било Секуле Петровића. О традицији и традиционалној пјесми учио нас је Радомир Каран.

Општина Беочин ослобођена У Другом свјетском рату 16. октобра 1944. године била је уточиште и још увијек је бројним Крајишницима који су ријешили овдје животну егзистенцију, основали породице или доживјели своја трећа животна доба. Овај програм изводи се у склопу Окотобраских свечаности које се сваке године организују у Беочину.

Промоцији Монографије присуствовали су и протонамјесник Милош Маријанац и јереј Вељко Грубач.

 

Један од Крајшника који је одскоро Фрушкогорац или Беочинаца је проф. др Момчило Сакан. Момчило је завршио све што се од војних школа могло завршити иза њега је богата професорска каријера, аутор је великог броја научних радова, а његова студија Геополитика у савременом свијету је актуелнија него никада. Карјини се одужио Монографијом о Јању и Јањанима.

Момчило Сакан представио је своје књиге Мој завичај Шипово Јањ и Подручје Јања.

– Писати о завичају увијек је света дужност, завичај је свето мјесто. Мјесто наших предака. У српској и православној традицији преци код сваког човјека заузимају значајно мјесто, дјелују инспиративно на све људе и они који раскину везу са својим прецима прати их породично проклетство. У књизи Мој завичај Шипово Јањ писао сам и о људима, обичајима, храни, народној ношњи… У другом дијелу су казивања очевидаца о усташким злочинима.

Предговор за ову Монографију под називом Прича о дјеци, овако су Крајишници одолијевали написао је оснивач Пакрачког декрета Стојан Продановић, који из здравствених разлога није био присутан. Поред тога у Монографији је и његова пјесма посвећена Крајишницима са Фрушке горе Дал’ је исто овамо и тамо.

Крајишка пјесникиња Ранка Срдић прије свега честитала је својим пријатељима члановима пјевачке групе Крајишници с Фрушке горе што су укоричили и публиковали својих првих 20 година рада.

– Беочин је некада био културно стјециште и најмање једном мјесечно се организовала нека манифестација. То је сада све ређе и ређе. Надам се да ће се Крајишници у Беочину послије ове вечери опет се чешће окупљати – рекла је Срдићева и овом приликом прочитала пригодне стихове.

Сарадник групе, пјевач и водитељ на ТВ Дуга САТ Недељко Неђо Костић изразио је задовољство што присуствује промоцији јер је како каже „Крајишник у срцу и души”.

– Наша телевизија Дуга приказује садржај у којем се сјећамо ко смо, шта смо и одакле смо – рекао је Костић.

Жељко Бурсаћ каже да његово Удружење Ћиро Личка Калдрма – Дрвар окупља народ са подручја Босне,  Лике, Далмације и бори се за опстанак обичаја и традиције.

Доброчинство, нарочито у својим почецима осјетили су од Борислава Боре Кондића. Одужили су му се најбоље како умију, пјесмом. На свом трећем албуму посветили су му своју пјесму.

Овом приликом Кондић је испричао једну анегодту.

– Дошао сам као дијете у Беочин, из Поткозарја. Једном приликом прозове мене наставница да пјевам, ја наравно знам само ојкаче, јер се то пјевало код нас. Како сам ја почео да пјевам ојкачу, цијело одјељење се почело смијати… Многе крајишке групе из Војводине, па и Републике Српске сам помагао. Оно што бих желио да поручим је да желим да се ова наша окупљања наставе, и да нас буде још више, поготово младих.

Покровитељ Монографије је општина Беочин за вријеме предсједниковања Димитрија Мите Ковачевића, Зорана Тешића, Богдана Цвејића, Милана Шодића, Митра Милинковића и Мирјане Малешевић Милкић штампање, Монографије помогли су Фонд за избјегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону Покрајине Војводине, ЈП Србија гас и директор Душан Бајатовић, Савез Срба из региона, ДОО Економистелектро Беочин власника Миодрага Ивановића, ресторан Каран Беочин, ДОО Камелоном Раковац, Ерком Беочин, СЗР Врбљанац Беочин.

Програм је водио пријатељ Крајишника с Фрушке горе Секула Петровић.

Наступили су и Синови Јавора из Ивањице, и Ћиро Личка Калдрма Дрвар.

 

Нема коментара

Напишите коментар