Прошло 28 година од монструозне ликвидациј породице Олујић

Данас се навршило 29 година убиства породице Олујић, једне од неколико најмонструонизијих ликвидација читавих породица које су у Хрватској извршене због њихове етничке припадности, саопштено је данас из Информационо-документационог центра “Веритас”.

Припадници извиђачко-диверзантске сатније /чете/ такозваних Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ убили су четворочлану породицу Олујић у Церни код Жупање – Радомира /38/, његову супругу Аницу /37/ и њихову малољетну дјецу Милену /16/ и Марка /13/.

“ХОС је крајем јуна 1991. основала Хрватска странка права, а у јануару 1992. године потпуно су се интегрисале у Хрватску војску. Званичне ознаке ХОС-а су исте оне које су биле и за вријеме НДХ-а, које и данас њени припадници, упркос противљењу актуелног предсједника Хрватске Зорана Милановића, дрско и несметано користе у комеморативне сврхе широм Хрватске”, наводи “Веритас”.

У саопштењу је наведено да је 17. фебруара 1992. године, у предвечерњим часовима, у Комлетинцима, у згради Основне школе, гдје је био штаб извиђачко-диверзантске чете ХОС-а, командант чете Томислав Мади издао наредбу припадницима чете Мариу Јурићу, Зорану Поштићу, Давору Лазићу и непознатој особи под надимком Босанац, да оду у Церну и побију четнике за које он зна, иако је знао да је ријеч о цивилним особама.

Мади им је наредио и да минирају кућу, те им је за то дао пушке, пиштоље, мине, штапин, детонаторске каписле и два пригушивача, а припаднику исте јединице, Мији Старчевићу наредио да их тамо одвезе, што је он и учинио и у Церни им показао кућу у Улици Браће Радића на броју 51а.

Јурић, Поштић, Лазић и особа надимком Босанац ушли су у кућу и из ватреног оружја испалили више хитаца у чланове породице Олујић – десет пројектила погодило је Радомира, шест Аницу, а по једанаест малољетну Милену и дијете Марка, због којих су одмах умрли.

Послије хладнокрвне ликвидације четворо чланова породице Олујић, убице Поштић и Лазић у њиховој кући пронашли су и узели ловачку пушку, патроне, 1.500 тадашњих њемачких марака, капу-беретку, ланчић боје злата са привјеском дјетелине са четири листа и пар златних наушница са три плава каменчића, а потом покушали и да минирају кућу, али због нестручног руковања до експлозије није дошло.

Убице су се са украденим стварима на исти начин на који су и дошле у Церну вратили до Комлетинаца, гдје су ствари и новац из Олујићеве куће предали Мадију.

Tек готово 15 година након овог злочина, 29. децембра 2006. године, Жупанијско државно одвјетништво у Вуковару подигло је оптужницу против ових припадника ХОС-а због кривичног дјела ратни злочин над цивилним становништвом.

Жупанијски суд у Вуковару их је 15. фебруара 2008. неправоснажно осудио на укупно 57 година затвора – Мадија на 20, Јурића на 12, Поштића на осам, Лазића на седам и Старчевића на 10, али је Врховни суд Хрватске годину дана касније смањио казне – Мадију на 15, Поштићу на седам, а Старчевићу на осам година затвора, док су Јурићу и Лазићу потврђене казне.

Осим ликвидација четворочлане породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991, четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, четворочлане породице Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992. године и убиство породице Олујић из Церне спада у најмонструозније ликвидације једне породице у рату деведесетих година прошлог вијека због њихове етничке припадности.

Осим породице Радосављевић, у којој су оба супружника била српске националности, супружници у поменутим породицама били су мјешовитог хрватско-српског састава.

Преузето са: СРНА

 

 

Нема коментара

Напишите коментар