Сабор у манастиру Драговић у ком спасење траже и вјерници других вјероисповијести
У манастиру Драговић прослављен празник рођења пресвете Богородице – Мала Госпојина, један од највећих завјетних празника.
Посљедње недјеље пред празник Мале Госпојине, епископ далматински Никодим служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Драговић, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске. Вјерницима који су се поводом овог великог Празника сабрали из свих крајева у једном од три најстарија православна манастира у Далмацији, епископ Никодим честитао је храмовну славу исказавши радост због њихове вјере и у најтежим временима.
– Данас смо се окупили да прославимо празник Рођења Пресвете Богородице као што се већ деценијама сабирамо овдје, и као што су се сабирали наши славни преци. Драго ми је да видим, браћо и сестре, да имате вјере да дођете и помолите се Господу, упркос свим невољама и овој болести која се надвила над читавим свијетом. Кроз ову нашу данашњу молитву ми смо дали тај наш мали принос да бисмо учествовали у Домостроју Спасења и да бисмо се потрудили сви заједно да задобијемо Царство Небеско. У данашњем Јеванђељу чули смо како Господ говори једној жени: “Марта, Марта много бринеш, а само је једно важно“. Ми бисмо требали да схватимо да је, када долазимо у цркву и окупљамо се око једне чаше, неопходно да оставимо сваку своју бригу и да као људи станемо пред лице Господње, да схватимо колико смо мали и предамо себе као принос Њему – рекао је, између осталог, у својој бесједи епископ Никодим.
Сабор без уобичајеног дружења и пјесме
Баш као што је и сам Епископ нагласио, својим доласком у најтежим временима сабрани народ у порти манастира Драговић, и овај пут је показао своју чврсту вјјеру и љубав према овом светом храму. Водећи рачуна о ситуацији изазваној актуелним вирусом, бринући једни о другима, верници су учешће у Светој архијерејској литургији узели у порти храма, поклонили се икони Рођења Пресвете Богородице и запалили свијеће за своје најмилије, без уобичајеног дружења и пјесме након тога, како је то било протеклих година. Оно што је било важно, свакоме од њих, јесте што су имали могућност тај дан доћи на ово свето мјесто које је, како кажу, за њих непресушни извор вјере и наде у опстанак и боља времена.
Манастир Драговић спада у ред три најзначајнија далматинска манастира. Поред Крупе и Крке, који су саграђени нешто раније, историја манастира Драговић започиње у 14. вијеку. Непуних стотину година након изградње првобитног манастира, Турци су га опустошили 1480. године. Након турског пустошења, манастир је био пуст двадесет година. Потом је обновљен, да би 1590. године поново остао пуст пуних седамдесет година, јер су га монаси напустили због глади, али и непрестаних турских упада. Док је већина манастира духовно и материјално узрастала тамо гдје су им ударени темељи, манастир Драговић имао је другачију судбу. Мјесто на којем се данас налази треће је по реду од 1395. године, када је саграђен на првобитном мјесту.
Захваљујући подвижништву и молитви двојице садашњих монаха, које су љубав и божја промисао везали за ово свето мјесто, манастир Драговић у послијератном периоду наставио је да окупља православне вјернике широм Далмације, а утјеху и спасење у њему неријетко траже и вјерници других вероисповијести.
Преузето са: СРБИ.хр