Саобраћајци прославили Дан милиције

Поводом Дана милиције и дана безбједности, традиционално VII дружење бивших радника саобраћајне милиције, чувене Илице 45 из Загреба, ове године, одржано је 11. маја 2024. године, у домаћем амбијенту ЕТНО ДОМАЋИНСТВА ЈЕВТИЋ у њедрима Липовачке шуме, Стара Липовица код Барајева, подно Авале и Космаја у Београду.

Обраћајући се гостима, Нинко Тарбук, један од организатора и домаћин овог дружења, поздравио је све који су дошли, али и оне који нису, те да му је веома жао оних који из здравствених разлога нису могли доћи, пожељевши им оздрављење и брз опоравак.

– И ове године, као и прошле, које смо одржали у ресорту Жигић у њедрима Фрушке горе у Стражилову код Сремских Карловаца, одлучили смо се, да дружење одржимо у природи, окружени шумом и зеленилом, за разлику од бирцуза и ресторана класичног типа. Ово је наше седмо по реду дружење од 2016. године, када смо се први пут окупили у ресторану Топлица на Угриновачком путу. Са мањим прекидом због короне, сваке наредне године у другом граду, у круг, Београд, Бањалука, Нови Сад. Дошло је старо друштво из Београда, Бањалуке, Загреба, Добоја, Модриче, Новог Сада, Бечеја, Суботице, Врбаса, Инђије, Белог Манастира, Беча, Минхена, па чак и из далеке Аустралије. Овим путем, посебно поздрављам даме, наше драге гошће, супруге наших колега. Такође, поздрављам и моје колеге и дугогодишње сараднике, сада пензионере из Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије из Београда, који су се ове године први пут придружили овом нашем веселом дружењу. Добро нам дошли другари, рекао је Нинко Тарбук – обраћајући се у поздравном говору присутним колегама и гостима.

Госте су на тераси ресторана уз шљиву и погачу дочекивали, увијек неуморни Свето Мандић и весела, шармантна и насмијана Каћа,њихова домаћица и менаџер Етно домаћинства Јевтић, пожеливши гостима добродошлицу и весело расположење.

Успут, а прије свечаног окупљања у ресторану, како доликује правом домаћину, Нико Тарбук је на свом „ранчу” у Липовачкој шуми, своје другаре дочекао и почастио домаћом шљивом, да се мало одморе од пута и окријепе добром капљицом.

Био је то, као и сваки пут, дирљив сусрет, пун емоција, кроз разговор су се евоцирале успомене на дане из младости, препричаване су анегдоте и догађаји. Наравно, било је лијепих, али и тешких транутака и времена које су провели радећи на загребачким улицама, увијек спремни помоћи и наћи се на услузи грађанима. Упозорити, али и наплатити новчану казну за прекршај, регулисати саобраћај, извршити увиђаје саобраћајних незгода са веома болним и тешким посљедицама.

Милиционери, мотористи тог времена, били су и остали атракција и имали су посебан статус у граду Загребу. Због несрећних догађаја с почетка деведесетих који су се догодили у Хрватској, многи од њих су пронашли своје уточиште у другим градовима, земљама, па и континентима.

Борећи се за егзистенцију и градећи свој нови живот. Растали су се, неко је остао у Загребу, неко је отишао у иностранство, неко у завичај захваћен ратом, а неки су прешли да раде у тадашњи РСУП-а Републике Србије, а касније и Републике Српске.

Радећи и најтеже послове, кућили су се, свијали нова гнијезда и огњишта, и сви су, на том новом путу остали позитивни, пуни елана и веселог духа, спремни једни другима помоћи, без обзира на муке и недаће које су их задесиле напуштајући „њихову ” Илицу. Многи су сада углавном у пензији и уживају плодове свог тешког рада, али и надасве часне професије и занимања. Тако су и ове године, у зеленилу Липовачке шуме, подно Авале и Космаја нашли свој мир и одушак дружећи се и проводећи једно дивно вријеме ћаскајући уз чашицу домаће шљиве, рујног вина и ладне пиве, те богату трпезу домаћих специјалитета и делиција, којима су их послужили љубазни домаћини ресторана, на челу са веселом и увијек насмијаном Каћом. Наравно, као и увијек опустили су се и провеселили уз добре старе пјесме и богат музички репертоар маестра Игора.

И, на крају, Тарбук истиче да му је посебно задовољство, да су сви били пуни хвале за добру организацију, послуженом трпезом и одабраним амбијентом за дружење. Захваљује се Миленку Мартиновићу и Мирку Вујаковићу на помоћи у организацији и наравно школском другу, дугогодишњем цимеру и пријатељу, неуморном Свети Мандићу, који увијек повуче дебљи крај, па га с тога каже неће мијењати. Захваљују се и љубазним домаћинима ресторана Етно домаћинство Јевтић, као и маестру на богатом музичком репертоару. Топло препоручују ресторан за сва славља и весеља.

Договорен је већ и наредни сусрет, друга субота у мају 2025. године у Бањалуци. Тарбук је на крају свима пожелио да су живи и здрави и да срећно и безбједно стигну до куће.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун