Саша Недељковић: Друштво „Јадранска стража“

Јадранска стража основана је 1922. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1)   Јадранска стража радила је на томе  да што више њених чланова а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Јадранска стража је сматрала да ће боравак деце привући  њихове родитеље.  Омладину је требало привући на Јадран предавањима, књигама, брошурама, ревијама, фотографијама и филмовима. Извршни одбор Ј.С. одлучио је да пошаље предаваче да одрже предавања омладини у летовалиштима Јадранске Страже. Предавали су о културно-историјским, географским и привредним темама. Предавачи су посетили колонију из Сарајева у Сукошану и Будви, колонију из Крагујевца у Милни, из Београда у Макарској и Супетру и колонију из Осјека у Трпњу. (2)

У свом раду Јадранска стража је сарађивала са осталим националним друштвима која су имала сличне циљеве. Соколско друштво у Вршцу приредило је четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано  је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. (3)  Старешинство жупе Београд одржало је X редовну седницу 9 маја 1928. старешина Живковић је поднео извештај о летовању Јадранске Страже у Мартињишници. (4)

Месна соколска друштва на Приморју  користила су домове Јадранске страже за прославе Дана Уједињења, … .  Чланови Јадранске страже од Скопске Црне Горе и Шар-планине до Дојрана и Перистера сакупили су прилоге за заставу коју су решили да поклоне крстарици „Далмација”. Исто тако решили су да је корпоративно поклоне самом броду на Јадрану. Кренули су на пут из Скопља. Приређен им је дочек у Сарајеву. Поздравили су их др. Д. Јефтановић, подначелник Сарајева, секретар Месног одбора Јадранске страже у Сарајеву  Х. Никшић, Милан А. Божић. Божић је завршио свој говор у Народном позоришту речима : „ … да се у свечаном часу предаје тог светог знамења заветујете да ни капи плавог Јадрана не дајемо никоме.” Њихово путовање било је заморно, али када су иза Св. Срђа први пут угледали море, заборавили су на дотадашње напоре. (5)

У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије (Македоније). Излетници су предвођени соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши: „…доласком у древни славенски град обнављају оне везе , које су и у давној прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима војна музика отсвирала је на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V 1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Излетници су продужили за Зеленику. (6) Величанствен дочек приређен им је у Зеленици, где их је дочекало мноштво народа, представници власти, три музике, официри, соколи, на челу са председником Месног одбора у Ђеновићу контрадмиралом Р. Салхером и секретаром Ј. Петковићем. У свом поздраву Шпиро Јанковић, у име Општине Херцег Нови, пожелео им је угодан боравак на мору и да са собом понесу најлепше успомене са мора за које су Бели Орлови толико крви пролили док су га ослободили.  Захвалио се генерал Ристић на дирљивом дочеку и поздравима, истакавши велику љубав према свом мору, које су сада по први пут посетили. После дочека гости су били превезени и размештени у Ђеновићу и Кумбору. После подне разгледали су околину и купали се у мору. Увече је  Месни одбор  Јадранске страже у Ђеновићу приредио свечани банкет у Ђеновићу. Банкету су присуствовали сем представника војних и цивилних власти, два представника чехословачке војске, као и представници општина Будве, Св. Стефана и Петровца. На банкету Месном одбору из Ђеновића захвалио се адвокат из Битоља, Дивац, а одговорио му је секретар Петковић, који се захвалио на доношењу заставе. Најлепши утисак на присутне оставила је расвета обале и ватромет приређен те вечери. Сутрадан сви Скопљанци били су превезени тендерима из  Ђеновића у Зеленику. Пристаниште је било искићено, а поред брода „Далмација” били су ратни бродови  „Ситница”,  „Сокол”,  „Лабуд” и  „Јаки”. У часопису  „Јадранска стража” истакли су : „Силан народ из Општине херцегновске прекрилио је читаво пристаниште, док су дароватељи имали почасно место.” Свечаном чину присуствовали су и представник бана Зетске бановине начелник Душан Јакшић,  у име команде Боке Которске генерал Ђорђе Лазић, контрадмирал Р. Салхер са свим официрима краљевске морнарице, председник општине Комненовић, срески начелник др. Стричевић, представник Јадранске страже из Котора, … .

Први обред је извршио прота Саво Рађеновић, као изасланик бокешког владике Кирила. Приликом освећења одговарало је  певачко друштво „Вардар“ из Скопља. После је извршио благослов др. Иван Пиндулић, као изасланик которског бискупа Ућелинија. Као задњи очитао је молитву хоџа из Скопља, Осман Шалић. После освећења генерал Ристић предао је заставу и истакао : „ … браћо Бокељци и сви Далматинци, радосни смо што после толико векова разједињења, ево нас загрљених у братски загрљај и то тако, да више неће бити силе која ће моћи да нас из загрљаја растави. Ову заставу, коју данас имамо част да предамо једном од наших најлепших бродова …, а у чијим је нитима ове лепе и свете тробојке увезена љубав Старе Србије за сиње море, наш плави Јадран, …. ми је предајемо у име Обласног одбора  Јадранске страже из Скопља и свих  Месних  одбора  Јадранске страже Вардарске бановине, као симбол љубави, слоге, јединства и прегаоштва до самопрегарања за наш  плави Јадран, за наше море. ….На овим сурим стенама нашег мора Србијанци стоје загрљени са браћом Далматинцима у један више нераздвојиви братски загрљај са девизом : сви за једнога, један за све до последњег даха. … .“ После говора  генерал Ристић је замолио краљева изасланика да прими заставу у име 12.000 чланова Јадранске страже из Старе и Јужне Србије.  После предаје заставе била је закуска, а иза закуске сви излетници су се укрцали на бродове на  излет по бококоторском заливу. Увече је Месни одбор  Јадранске страже из Ђеновића  приредио званични банкет у  офириском дому у Ђеновићу за 53 лица.  На банкету су говорили генерал Ђуро Лазић, начелник Душан Јакшић, генерал Ристић, градоначелник Комненовић, старешина Цетињске соколске жупе Гавро Милошевић, председник Обласног одбора  Јадранске страже директор Ловричевић, потпуковник Томашевић и адвокат Дивац. Сви су величали свечаност, долазак Скопљанаца из Скопља на плави Јадран, … . Иза банкета гости су отишли до Зеленике, где су бродом  „Дубровник” отпловили према Сплиту.   Генерал Ристић је у име свих Скопљанаца  изразио захвалност на гостопримству председнику Месног одбора Јадранске страже контрадмиралу Р. Салхеру, мајору др. Анти Марчићу, старешини Соколског друштва Ђеновић Петковићу. Излетници  Јадранске страже су се преко Сплита, Загреба и Београда вратили у Скопље. У часопису  „Јадранска стража” истакли су  важност излета, да то није био обичан излет на море, него духовно спајање народа са морем. (7)

Обласни одбор Дубровник у својим просторијама у Дубровнику уредио је друштвену библиотеку. Приликом одржавања Обласне скупштине у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана је у Корчули музика Јадранске страже. Фебруара 1934. одржана је ревија југославенских народних ношњи са игранком. Приликом Обласне скупштине у Котору јуна 1934. приређен је друштвени излет у Котор, Цетиње и Будву. Мјесни одбор Корчула приредио је са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао је на прослави Јс у Битољу. Мјесни одбор Трпањ приредио је излете до Дрвеника, Дубе и Драче. Мјесни одбор Блато на Корчули приредило је излет у Приградицу, а Мјесни одбор Тиват у Цетиње. Обласни одбор Дубровник приредио је 31. 10. 1934. комеморацију краљу Александру уз учествовање свих друштава града Дубровника. Обласни одбор Дубровник радио је 1934. на национализацији имена са ненародним обликом. Приликом откривања споменика Његошу у Требињу, изасланство Обласног одбора Дубровник положило је венац. Нови огранци Јс основани су 1934. у Дунавима, Жупањем Селу, Куни, Лумбарди, Пољицима, Пупнату, Смоквици и Херцег Новом. Огранци Чилипи, Камено, Колочеп, Лопуд, Мрцине, Стон и Трстено нису били активни. Делатност одбора у Тивту протезала се на ратну морнарицу и арсеналске раднике. Обласни одбор Дубровник 1934. имао је 10 Мјесних одбора : Дубровник I, Дубровник II, Блато на Корчули, Дуба, Ђеновић, Корчула, Котор, Оребић, Тиват, Трпањ. Повјереништава 13 и то: Бабино Поље, Блато (Мљет), Говеђари, Дрвеник, Куна, Ловишће, Млини, Пољице, Рисан, Требиње, Цавтат, Жрново и Поморска војна академија. Бројно стање чланства било је 31.12.1933. 1.584, а 31.12.1934. било је 1.608. У Дубровнику подмладак Јс деловао је у Мушкој и Женској грађанској школи, Гимназији, Приватној фрањевачкој гимназији и Поморској трговачкој академији. Бројно стање подмлатка 1933. било је 1.364. (8)

За летовање свог чланства и чланова подмлатка Јадранска стража подизала је у мањим приморским местима  своје домове. Истицали су : „сада је доба, када мјесто кула треба зидати домове Јадранске страже у којима ће се окупљати омладина.” Према програму  сваки од 19 Обласних одбора требао је да подигне свој дом на обали мора. Обласни одбор Петровград (Зрењанин) имао је свој дом у Омишу са 97 кревета. Обласни одбор Београд имао је  дом у Бијелој са 100 кревета. Обласни одбор Сарајево имао је дом у Будви са 50 кревета. Јадранска стража  имала је у свом програму подизање  модерних транзитних коначишта у Београду, Загребу, Сарајеву, Сушаку, Шибенику, Дубровнику и Котору. У своја коначишта и домове  Јадранска стража  доводила је у међуратном периоду десетак хиљада својих чланова, одраслих и омладине. Сматрали су да су оваквим радом врло активно учествовали у унапређењу приморског туризма. (9)

У својим списима истакли су : „Тој омладини треба уцијепити у душу јадранску орјентацију предавањима, штивом, особито екскурзијама и љетовањем на Јадрану,” Због тога је  Јадранска стража у оквиру свог програма рада посветила приморском туризму нарочиту бригу. Зато су подизали коначишта у Београду, Загребу, Сарајеву, Сушаку, Шибенику, Дубровнику и Котору. Обласни одбор Јадранске страже из Бечкерека (Зрењанин) организовао је летовање у свом дому у Омишу у јуну, јулу и августу 1934. за 3 групе подмлатка од 177 чланова. Обласни одбор Београд приредио је са 100 чланова Ускршњи излет 1933. у Дубровник и Боку. Обласни одбор Београд Јадранске страже организовао је своје летовалиште у Савини (Мељине) у згради Лучке капетаније. У Савини је 1933. летовало 245 лица и то 179 ученика и 66 одраслих чланова. Зграду је морао да уступи Команди ратне морнарице. Организовао је привремено летовалиште јула и августа 1934. за 171 особу у згради Грађанске школе у Макарској. Управа летовалишта приредила је два излета и то први у Оребић и Корчулу а други у Бишево, Комину и Хвар. Академска секција из Београда летовала је у Супетру, а средњошколска у Макарској. Обласни одбор Београд купио је у јануару 1935. вилу и имање у Бијелој за изградњу свог дома. Предузели су дограђивање виле да би је оспособили за летовања.  Гости су долазили из разних крајева Србије. Возили су их бродом до Херцег Новог, даље локалним паробродом до Баошића, а из Баошића пешке до дома. По статистици летовало је у дому у Бијелој 1935. 88 омладинаца и 22 одрасла; 1936. 123 омладинца и 59 одраслих; 1937. 156 омладинаца и 174 одраслих; и 1938. 200 омладинаца и 180 одраслих. Одрасли гости су вечим делом били родбина омладине. Из дома су организовали излете по Боки, у Дубровник, преко Ловчена на Цетиње и у Будву. Секција подмлатка Мјесног одбора Јадранске страже из Новог Сада летовала је у Башкој Води код Макарске. Обласни одбор Сарајево примио је 1933. на летовање 54 члана подмлатка а у 1934. 75 чланова подмлатка. Женски подмладак Јадранске страже из Сарајева (ученице сарајевских средњих школа) летовале су 1934. у дому у Будви. Биле су две групе, прва група од 40 ученица летовала је у јулу, а друга од 35 ученица у августу. Будва је одала пошту свом великану Стјепану М. Љубиши. Вође група упознале су омладину са Љубишиним делима и крвавом историјом краја. Ученице су виделе попрсје које је израдио уметник Долинар.  (10)

У 1933. учествовало је 350 ученика из Баната које је водио Обласни одбор Јадранске страже из Петрограда (Зрењанин) у свечаностима у Омишу, Сплиту и Старомграду. Подмладак из Петрограда приредио је неколико излета по околним местима Баната  уз концерте и друге тачке програма. У 1934. акција је ограничена на слање деце у Дом у Омишу. Организовано је летовање 3 групе учесника у Дому у Омишу. Прва група од 60 чланова боравила је 28 дана, од 8.6. до 7.7.1934. Друга група од 104 члана, боравила је 29 дана. Трећа група од 79 чланова 29 дана.У 1934. било је у Дому 243 члана. (11)

Септембра 1935. заједно са отварањем велесајма, приређени су у Љубљани дани нашег мора, свечаности Јадранске страже, која је одржала конгрес и на рођендан краља Петра развила и осветила нову заставу Љубљанског обласног одбора, дар краља и у оквиру велесајма организовала изложбу, која је дочарала лепоте и живот Јадрана. Био је изложен велики број слика природних лепота, народних ношњи, слика из живота и рада Примораца, карте и дијаграми, а у посебним базенима приказан је живот риба и осталих морских животиња. На изложби учествовале су са моделима, сликама и осталим материјалом и војна и трговачка морнарица. Изложба је првенствено била посвећена пропаганди Јадрана. (12)

Јадранска стража у Дубровнику одржала је 23. маја 1937. своју редовну годишњу обласну скупштину, којој су присуствовали чланови управе као и делегати мјесних одбора Котора, Тивта, Баошића, Дубровника 2 (Груж), Корчуле и Блата на Корчули, те Повјереништава Цавтата, Велелуке и Суђурђа. Закључено је да се отвори преноћиште за чланове и подмладак Јадранске страже који из унутрашњости у великом броју силази на море. Закључено је да се омогући штампање књиге „Водић кроз Боку-Которску” од Петра Шеровића особитог познаваоца и писца историје Боке-Которске, у интересу туризма на Јадрану. (13)

Јадранска стража у Дубровнику прославила је 30. октобра 1938. своју славу „Јадрански дан”. У Официрском дому одржана је академија, коју је поздравном ријечи отворио председник Душан Башић, након чега је одржано предавање о ослобођењу јадранске обале и о важности мора за напредак и величину државе и народа. Академија се наставила пригодним декламацијама и двема концертним тачкама које је извршио Подмладак Јадранске Страже после чега је следила игранка. Прослави су присуствовали војне и цивилне власти, те национална и културна друштва и многобројно грађанство.(14)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику одржао је 1939. „Јадранску вечер” са музичко-забавним делом и плесом у Официрском дому у Дубровнику. Дворана је била украшена у виду ратног брода. Концертни део вечери извели су музичари Ј. Шлаус, Гразио Маручи и Д. Тројановић, пољски композитор Л. М. Роговски, А. Сафанов и Т. Кош. После концерта одржана је ритмичка игра „Галија” под вођством наставнице М. Црнчевић. (15) Подмладак Јадранске страже у Првој женској реалној гимназији у Београду имао је 64 чланице. На дан прославе двадесетогодишњице ослобођења Јадранског мора 31 октобра  1938. приређен је концерт у свечаној дворани гимназије. Госпођица Ружица Илић, професорка историје и повереница подмладка Јадранске страже говорила је о значају Јадранског мора. Ученицама су пројекционим апаратом приказане слике : Боке Которске, Шибеника и других места на којома су се водиле борбе за ослобођење Јадранског мора. Марија Пајташев ученица I  разреда рецитовала је : На обалама Јадрана, од Милутина Бојића; Загорка Гајић ученица  II  разреда рецитовала је Живело море од Малезановића; Персида Милићевић и Олга Пантелић ученице VII разреда свирале су на клавиру две приморске песме. Ученице VIII разреда певале су неколико приморских песама. (16)

Обласни одбор Јадранске страже из Новог Сада подигао је свој дом у Доброти. Приликом свечаног отварања Дома Јадранске страже у Доброти 23. јула 1939. Дубровачки Обласни одбор Јс. одржао је главну скупштину у Котору. Скупштину је отворио претсједник Мјесног одбора Јс. у Котору Марко комодор Дабчевић. (17)

Јадранска стража организовала је летовања на својих чланова и чланова подмлатка Јадранском мору. Сем опоравка циљ је био да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Јадранска стража је сматрала да ће боравак деце привући  њихове родитеље. Радила је заједно са осталим националним  друштвима као што су били соколи. Тежила је развоју трговачке и ратне морнарице. Јадранска  стража основала је фонд „Дакса” за помагање настрадалих помораца и фонд „Краља Александра I” за награђивање храбрих помораца. (18)

Споразумом Цветковић-Мачек 1939. Дубровник и околина одвојени су од Зетске бановине и припојени новоснованој Бановини Хрватској. На подстицај из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан је 16. децембра 1939. „јавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акције” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа које су битне за чување и одржавање народног јединства”. (19)

Поводом вести о намерама да се цепа организација Јадранске страже, Централни одбор Јадранске страже је демантовао истичући : “ … а ако је и пала по нека реч о томе, да су то учинили чланови који нису довољно обавештени о задатку удружења”. У „Соколском гласнику” је пренето да су на главној скупштини  „Јадранске страже“ у Загребу пале врло ауторитативне изјаве о цепању Јадранске страже, а “Хрватски дневник” је писао да су “једино Хрвати позвани да воде бригу о Јадранском мору”, и да Хрвати треба да имају своју сопствену  „Јадранску стражу”.(20)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио је 31. октобра 1940. Јадрански дан одржавши свечану седницу на којој је предсједник Душан Башић у поздравном говору истакао историјску важност Јадранског дана. У извештају у часопису „Јадранска стража” се истицало : „Других приредаба није било због садашњих тешких прилика. Тога дана на друштвеним просторијама  вијала  се друштвена застава“.(21)

Јадранска стража била је југословенска организација која  је радила на томе  да што више њених чланова а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. У  часопису „Јадранска стража” описан је излет Јадранске страже из Вардарске бановине 1931. Излетници су предали  крстарици „Далмација” почасну заставу, дар Јадранске страже. У дочеку учествовали су чланови соколских друштава. Често су чланови сокола истовремено били и чланови Јадранске страже као Ј. Петковић из Ђеновића. Са стварењем Бановине Хрватске дошло је до сукоба у организацији. Део чланова припремао се за борбу.

Као признање за свој национални рад капетан Нико Бауле са острва Шипана био је изабран за потпретсједника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. За време НДХ био је по изјави Николе Милованчева  организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен је у усташкој провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио је у логору Јасеновац.

Саша Недељковић     

                             члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампарије „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;
2. „Поход омладинским љетовалиштима Ј.С.”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 217;
4.  стр.13, 14;А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
5. М, „Жупски преглед”, „Соко Душана Силног”,  Београд мај 1928, бр. 5, стр. 90;

6. „Посета нашег југа нашем мору”, ”,  „Јадранска стража”, Сплит, јули 1931, бр. 7, стр. 174, 175;

1.   „Излет Јадранске страже из Јужне Србије“,  „Јадранска стража”, Сплит, 1931, бр.10, стр.279;

8. „Посета нашег југа нашем мору”, ”,  „Јадранска стража”, Сплит, јули 1931, бр. 7, стр. 174-178;

1. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;
2.  „Значење Јадранске страже за народ и државу”, пропагандна издања Извршног одбора Јадранске страже, Сплит, свезак 2, стр. 12, 13, 14, 16;
3. ”6.октобар 1931; септембар 1940, бр. 9, стр. 384; ,,Подмладак Јадранске страже на мору”, „Јадранска стража“, децембар 1934, бр. 12, стр.520, 523, „Јадранска стража“, Сплит; „Извештај главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935“, Сплит, стр. 7, 8, 59, 60, 67; „Дом у Бијелој”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1939, бр. 8, стр. 343;
4. „Извештај главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935“, Сплит, стр. 31;
5.  „Јадрански дани у Љубљани”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 3;
6.  „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”,  Дубровник, 29 мај 1937, бр. 17, стр.5;
7.  „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”,  Дубровник, 5 новембра 1938, бр. 44, стр. 4;
8.  „Јадранска вечер”, „Јадранска стража”, Сплит, април 1939, бр. 4, стр. 164;
9. Државна Прва женска реална гимназија у Београду,  „Извештај за школску 1938-1939 годину”, Београд, 1939, стр. 57, 58;
10. „Јадранска стража”, Сплит,  септембар 1939, бр.9, стр. 383;
11.  Значење Јадранске страже за народ и државу”, пропагандна издања Извршног одбора Јадранске страже, Сплит, свезак 2, стр. 17;
12.  „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945”, Сплит, 1985, стр. 1051;
13. „Знакови отрежњавања”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 6;
14.  „Јадранска стража”,  јануар 1940, бр.1, стр.33; стр.508, 509, Децембар 1940, бр.12, Сплит;