СКД Зора исказала захвалност комесару за избјеглице у Републици Србији

Владимир Цуцић добитник Сребрног прстена умјетничког братства Манастира Крка


У Кући Ђуре Јакшића 27. јуна уочи Видовдана, чланови СКД Зора су указали част комесару за избјеглице Владимиру Цуцићу и додијелили му Сребрни прстен умјетничког братства Манастира Крка, у знак захвалности на помоћи у реализацији њихових ликовних салона.

У образложењу које је прочитао новинар Данко Перић наглашено је да је руководство Зоре једногласно донијело одлуку да награду добије Владимир Цуцић „човјек који је најзаслужнији што је ово друштво основано у Кистањама, потом у Плавну код Книна 1989. наставило да ради у времену транзиције, несклоном управо оним обавезама и околностима које је Зора себи поставила ширењу у народу умјетности, културе, просвјете“.

Награду је уручио Милорад Кураица који је и сам својевремено био један од добитника овог признања.

 

Владимир Цуцић: Не осјећам се достојним награде


Владимир Цуцић се захвалио на награди и додао како се не осјећа достојним исте.

– У нашем послу и животу нема баш пуно лијепих дана. Када се деси нешто лијепо на то нисте навикли, па се ја сада осјећам нелагодно. Било би ми природније да ме критикујете, јер сам на то навикао – рекао је Цуцић и додао како ова награда не припада њему лично него институцији коју представља – Комесаријату за избјеглице.

– Нико од нас нема право да одустане, јер кад би се то десило, биће да Крајине није ни било – рекао је Цуцић и додао да је у плану трајна поставка Крајишког ликовног салона у Пландишту.

 

Од оснивања Зоре прошло 30 година


Од како је основано СКД Зора, у Плавну поред Книна, прошло је 30 година.
Прво изворно Друштво Зора основано је 1901. године у Книну као културно и привредно друштво које је требало да живи од донација и да се бави културом и привредом.

Зора је активно дјеловала до 1915. године, када је у Сињу трагично убијен њен посљедњи предсједник Онисим Поповић.

На срећу постоје људе као што је Никола Церовац, Јово Покрајац, Јован Опачић и многи други који су били у организацији оснивања Српског културног друштва Зора у Книну 1989. године.

Први покушај организовања Оснивачке скупштине је био 8. јула 1989. када су поред негодовања из Книна, добили прећутну дозволу из Кистања, међутим неко им је јавио да ни тамо нису добродошли, па је окупљени народ кренуо према стадиону НК Буковица, гдје су развалили врата и скупили 74 потписа. За предсједника је изабран Јово Опачић који је дан-два касније ухапшен, па нису успјели регистровати Удружење. Ипак, ништа није могло спријечити ново рађање Зоре које се десило 28. новембра након Друге оснивачке скупштине у селу Плавну код Книна.

 

Никола Церовац: Желимо од Зоре направити институцију


Далматинци су послије Олује напустили своја огњишта, али њихово културно битисање и даље траје. Тако да је Зора поново рођена у Београду, са нешто измијењеним називом, односно Српско културно друштво Зора Книн – Београд. Друштво дјелује у оквиру Удружења Срба из Хрватске.

– Зора је гашена, уништавана, ми је сада на неки начин освјежавамо, покушавамо је увести као институцију, иде нам тешко. Све што радимо је на мишиће, са ентузијазмом и уз врло малу помоћ – рекао је Никола Церовац.

 

Зборник на сајту СКД Зора


Поред свечане додијеле награде Србрни прстен умјетничког братства које се сваке године, додијељује на Видовдан постоје још двије награде Зоре – Награда за ликовно стваралаштво на Крајишком салону додјељује се сваке године умјетнику не старијем од 35 година, академски образованом. Награда је спомен трагично настрадалом умјетнику Борису Маркушу Мингу. И напосљетку, ту је и награда Умјетничког братства Манастира Крка.

Покров пресвете Богородице је крсна слава Книна, када се сваке године у Железничком музеју одржава Ликовни Крајишки салон.

–  Јубилеј, 30 година, обиљежићемо  на Крајишком салону, за славу Града Книна Покров пресвете Богородице, промовисаћемо Зборник Книнска Крајина и 30 година Зоре први пут на сајту Српског културног друштва Зора. Објавићемо све шта смо за 30 година урадили, постигли и сачували. Сачували смо сјећање на нашу Крајину, на наше духовно биће. Трудимо се да будемо од користи, наше оно национално, изворно не дамо – рекао је Церовац и најавио још неке активности у предстојећем периоду.

– Поред сајта најављујемо Симпозијум за представљање почетка рада на Монографијама о животу Срба у Далмацији, прва књига ће бити Книнска крајина. Редакција се формира, и на симпозијуму ћемо пројекат најавити, а на сајту га презентовати. Требаће нам помоћ нашег народа из цијелог свијета, да не заборавимо све оно што је наше и дио нас – нагласио је Церовац.

 

Отварање Ликовне колоније у Манастиру Лазарица


Ликовна колонија у Манастиру Крка одржава се сваке године у августу. До сада је манастиру остављено око 250 умјетничких дјела, а Церовац је најавио и почетак рада нове колоније.

– Ове године отварамо и другу ликовну колонију са благословом Епархије далматинске и владике далматинског Никодима у Манастиру Лазарица. У питању је иконописачка колонија први пут на којој ће судјеловати жене иконописци.

 

Далматинци никада нису губили вјеру


Далматинци се не одричу својих манастира, већ проналазе начине да се повежу са људима који тамо живе и да помогну српске светиње. Вјеру је било тешко одржати и у доба комунизма, али су Далматинци одолијевали притисцима.

– У Далмацији је свако село имало своју светињу и наши гробови су већином око наших цркава. Гледајући мало сјеверније нпр. Лику, комунизам је учинио своје. Сами су, нажалост рушили своје цркве. Богу хвала, сада се обнављају – рекао је Церовац.

Он је напоменуо да је Манастир увијек био активан, па чак и да су Хрвати долазили за Преображење.

– Сјећам се да сам за Свету Недјељу са баком сам ишао бос. Било је важно ноћно бдијење. Након помоћи народ је долазио и молио се Богу – прича Никола који напомиње да су и данас активни далматински манастири.

Својевремено је Церовац за Српско коло изјавио како би волио да се Срби из Крајине више сложе и заједно раде на духовном, и културном развоју људи са тих простора. Том приликом је рекао да би волио између осталих и више да сарађује са Просвјетом из Загреба, па смо га ми овом приликом питали да ли је до те сарадње дошло.

– Нажалост не, никакве сарадње није било. Осјећам да смо ми тамо непожељни. Захваљујући благослову Епархије далматинске и нашег владике колоније се одржавају – рекао је Церовац и овом приликом апеловао на Крајишнике да се сложе, без обзира на личне размирице.

На свечаној додјели глумац Љуба Тадић је говорио стихове свог пријатеља недавно преминулог личког умјетника Душана Дује Ђаковића.

Публици се представио и Милош Кордић са пјесмом Док хор дјечака поји. Он је испричао да је пјесма настала након једне његове посјете Манастиру Крка, када је из цркве допирао глас младих појаца из црквеног хора.

Послије свечаног дијела, дружење је настављено уз закуску.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

ФОТО: Жељко Ђекић

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар