Служен парастос вођи далматинских Срба Стојану Јанковићу
У Београду 27. августа у Храму Светог Ђорђа на Бановом Брду служен је парастос чувеном српском јунаку из 17. вијека и вођи далматинских Срба Стојану Јанковићу. Ове године навршило се 325 година од погибије најславнијег српског ускока чије је јунаштво трајно записано на страницама српске историје.
Парастос је служио протојереј Витомир Костић, а домаћин је био Жељко Бабић.
Прота Витомир Костић поручује да су се данас помолили за покој душе не само Стојана Јанковића, већ свих његових предака и потомака.
– Помолили смо се за покој душе свих Срба страдалих, од Косовског боја, па до наших дана који страдаше по Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову. Српски народ је у свим својим тешким временима био уз Српску православну цркву која је страдала увијек са својим народом. Свједоци смо да непријатељи наши својатају наше великане. Скоро је било за Вука Мандушића, и сада се испуњава оно што је Дучић рекао за Хрвате да су најхрабији не зато што се ничега не боје, него што се ничега не стиде.
Након парастоса окупили су се у ресторану Узелац гдје су присутни говорили о Стојану јанковићу, славној историји Срба, Срба из Далмације и неким актелним темама које муче прекодринске Србе.
Жељко Бабић наводи како су се окупили људи који су њему изузетно драги.
– Пролазили смо заједно кроз турбулентна времена, а ни данас ситуација није боља. Али се надам да ће нас неке недаће заобићи. Оно што желим је да се много још година овдје окупљамо.
Жељко Бабић је подијелио свима присутнима папир на којем пише текст Ивана Митровића гдје се Хрвати присвајају Стојана Јанковића.
Проф. др Обрад Зелић је говорио о изложби фотографија и каталогу Знаменити Срби Далмације Милорада С. Кураице и позвао све присутне да дођу и погледају изложбу 5. септембра у Светосавском дому у Панчеву у 19 часова.
Зелић који је наредне године организује парастос је написао књигу О архимандриту Герасиму Зелићу и славној а тешкој прошлости Срба, и борби за спас нашег народа, вере и писма.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта захвалио се Бабићу на позиву.
– Историја цијелог српског народа, посебно нас Крајишника је историја притисака, пријетњи, ратова, прогона, покрштавања, злочина, геноцида… Ипак одликује нас енергија и унутрашња снага коју испољавамо у најтежим тренуцима. Поред борбе за егзистенцију не заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо.
Стојан Митровић Јанковић (1635-1687), у српској народној пјесми чешће спомињан као Стојан Јанковић, био је управник морлака, сердар Котара, каваљер Св. Марка, коњички капетан, командант тврђаве Островице. Прославио се као вођа далматинских Срба у ратовима против Отоманског царства. За војне заслуге и показану храброст у овим ратовима и каснијим биткама, Млетачка република је Стојана Јанковића 1670. године, одликовала орденом витеза Светог Марка и именовала за каваљера (витеза) Светог Марка додјеливши му посједе винограда и ливада и дворац Јусуф-аге Тунића, касније у народу познатији као „Кула Јанковића“. Стојан Јанковић је опјеван у народним епским пјесмама. Погинуо је 23. августа 1687. године током напада на Дувно.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
