Срби, и живи и мртви, непожељни у европској Хрватској
Коментар Васке Радуловић о претходним инцидентима везаним за српски народ у Хрватској.
Ако је ишта овај српски народ могао научити кроз историју, не само у последњих 30 година, то је чињеница да је, без обзира да ли се ради о живима или мртвима, највећи проблем, био и остао, бити Србин у Хрватској. Не њима, који су се ту рађали и умирали, одлазили и враћали се на своје, већ онима којима је вазда једина и највећа брига што су ту некада, или сада, живели и живе ти Срби. Кад ратови заврше, жртве под земљом остану, а куће у коров обрасту, нађе се увек неки нови разлог да Срби постану опасност. Опасни су ти Срби, ако нешто криво запевају, опасни ако њихови спортисти смело утакмицу заиграју, опасни чак и ако у својим породичним, прадедовским гробницама овоземаљске остатке оставе. Чак и ако на све то бар накратко забораве, окрећући се својим јадима у борби за опстанак, бар један део у години то ће им се врло јасно, нескривено, јавно до знања ставити. Тек што смо, с тешком муком, преживели неколико распродатих загребачких Арена српске певачице Александре Пријовић, силне медијске полемике, анализе и анкете о том „феномену” једне жене која пева, а силна је публика жели слушати чак иако је Српкиња, ето нам нових јада са Србима.
Ове године, чини се хитније него било шта у овој држави донесен је нови Закон о прекршајима против јавног реда и мира у којем, између осталог, у члану 5. стоји: „Ко на јавном месту извођењем, репродуцирањем песама, складби и текстова или ношењем или истицањем симбола, текстова, слика, цртежа ремети јавни ред и мир, казнит ће се за прекршај новчаном казном у износу од 700 до 4000 евра или казном затвора до 30 дана”. По правилима поменутог Закона, који је на снази од 11. маја ове године, већ крајем августа „пало” је троје Срба који су, како се наводи: „на друштвеним мрежама из мржње објављивали садржаје који вређају националне осећаје грађана Хрватске (фотографије и музички садржај). Јавност још није стигла ни да заборави њихова имена, личне податке који су постали видљиви и доступни путем бројних медија, а на граници при уласку у Републику Хрватску ухапшен је још један тридесетдвогодишњи Србин са хрватским држављанством. Разлог његовог доласка, како се наводи, био је посета баки и породичној кући, а разлог привођења исти као и у три претходна случаја „вређање националних осећаја грађана Хрватске путем друштвених мрежа”.
Месец дана пре последњег хапшења Србина из Ивошеваца, Управа гробља у Општини Врси крај Задра наложила је да се са споменика подигнутог на локалном гробљу у Пољицама уклони име покојника и ожалошћене породице исписано ћириличним писмом. У овом случају проблем нису били натписи на друштвеним мрежама, ни песме које било шта или кога величају, али јесте ћирилични натпис на надгробном споменику једне српске породице. Врло јасно тумачећи Закон о правима националних мањина у РХ, паралелно са тумачењем Закона о гробљима у РХ, по питању налог за уклањање надгробног споменика на ћирилици у месту Пољица огласила се и Епархија далматинска. Да ли је став надлежног Епископа СПЦ у Далмацији, по питању укопа и надгробних споменика православних верника у његовој епархији, изреволтирао оне који имају проблем са изношењем прецизних чињеница, или оне који никако нису у стању суочити се са истином, није познато, али на одговор није требало дуго чекати. Почетком новембра у Равнокотарској парохији на црквеној огради освануо је натпис: „Чеде, нисте добродошли” као и усташко обележје и поздрав „За дом спремни”. Истовремено је сличним симболима ишарана и табла између села Кашић и Ислам Грчки. Два дана након тога слични графити осванули су и на зидинама културно-историјског комплекса Брибирска главица. На зиду код гробља насликана је хрватска застава са латиничким словом „У” у средини, док је поред заставе написано „ЗДС” (За дом спремни) и неизоставно „Четници одлазите”. На обе стране стубова капије улаза у гробље исписана су фашистичка обележја, слово „У“ и „свастика, док је истим симболима оскрнављена и породична гробница породице Гњидић која се налази на самом уласку у гробље. О немилом догађају који је, овај пут, узнемирио српске грађане овог дела Хрватске, обавештена је полиција која је извршила увиђај. Да ли су се поруке у овом случају односиле на живе или мртве Србе, званично није утврђено, па ни у јавности није било пуно простора за овакву врсту кршења претходно поменутог Закона.
Мало јасније коме су графити и јасне поруке упућени могло би се наслутити из случаја који је, крајем октобра, забележен у селу Рамљане, у општини Бискупија. Простор за незавидан уметнички перформанс овај пут није изведен на православном гробљу, већ на аутобуском стајалишту, сеоском путоказу и уз главну саобраћајницу кроз село у којем, гле чуда, већину локалног становништва чине Срби. Овај пут таргетиран је и један од Срба повратника којем се, јавно, јасно и отворено поручује „Умри Петко”. И о овом случају обавештени су надлежни органи, натписи су рекордно избрисани, али о починиоцу јавно нема помена. Ако се у обзир узме чињеница да су таргетирани Петко, његова породица и деца која тим путем свакодневно одлазе у школу, као и остали мештани села Рамљане и Уздоље, такође грађани и држављани Републике Хрватске, намеће се питање да ли поменути Закон о прекршајима против јавног реда и мира једнако брине и о „вређању њихових националних осећаја” или се исти односи искључиво на грађане Републике Хрватске који су хрватске националне припадности?! Или опасност за вређање националних осећаја није иста ако се ради о друштвеним мрежама и физичким траговима на јавним објектима?! Исто тако, намеће се питање да ли праћењу објава на друштвеним мрежама, које на било који начин : „Објавом личних података, фотографија, песама непримереног садржаја, коментарима или порукама мржње” вређају осећаје свих грађана Републике Хрватске без обзира на националну припадност, или истом подлежу само Срби? Јер, ако је Закон једнак за све, како је могуће да су друштвене мреже у Србији доступније од оних у Хрватској? На некима од њих јасно су таргетирани, уз објаву личних података, и Срби који уредно поштују све Законе државе у којој живе својим избором.
И док полиција има пуне руке посла, што са живим, што са мртвим Србима, непознатим починиоцима којима сметају и једни и други, најновији инцидент из Задра још је једна потврда у низу да ни једни ни други у Хрватској нису добродошли. Вече уочи утакмице 7. кола АБА лиге између Задра и Црвене Звезде у дворани Вишњик, непознати маскирани починиоци у два одвојена инцидента физички су напали, уз повике : „Ди сте четници”, и озледили двојицу новинара Моцарт Спорта, који су у Задар дошли да испрате недељну утакмицу два кошаркашка клуба, те члана Управног одбора београдског клуба који је био у друштву пријатеља. Полиција је привела две особе које се повезују са инцидентима, док је нападнутима у болници указана лекарска помоћ.
И док је читав свет у опасности од Трећег светског рата, док хиљаде и хиљаде деце и људи гине у ратовима у којима, и када окончају, победника изродити неће, док временске непогоде, поплаве, торнада, пијавице све чешће односе животе и уништавају све пред собом, док све више људи одлази у свет бежећи од јада у сопственим домовинама, а они који остају све више стрепе од сутрашњег дана у којем ће им породична егзистенција бити још неизвеснија него у претходном, док вештачка интелигенција увелико покорава ону примарну, људску, а куће и њиве обрастају у коров пустоши која гута читава села и градове, само је борба због графита, друштвених мрежа, националне припадности и мржње остала трајна и непрестана. И о том јаду се више нема ко ни забавити па, кад неће, не знају или не умеју, нека буде као што рече премудри старац Вукашин на умору : „Само ти, дете, ради свој посао!”
Извор: срби.HR
