АКТУЕЛНО:

Судови у Хрватској за ратне злочине суде већином Србима

Извештај тужиоца Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Сержа Брамерца показао је бројне проблеме у раду хрватских судова по питању ратних злочина.

Тужилац Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (ИРМЦТ), Серж Брамерц, издао је 11. јуна извештај о напретку у којем се описује рад Канцеларије тужиоца Механизма (ОТП). Извештај је обухватило анализу рада Тужилаштва и стања на терену (у Руанди, Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори) између 16. новембра 2023. и 15. маја 2024. године.

 

Након објаве тужилац је извештај представио пред Саветом безбедности УН-а, а у њему, између осталог, указује и на забрињавајуће проблеме и ситуацију у Хрватској. Према овом извештају главни проблеми у Хрватској су недостатак регионалне правосудне сарадње и застој у процесуирању хрватских држављана, затим неадекватни капацитети Државног тужилаштва и на крају порицање злочина и величање ратних злочинаца.

 

Када је реч о недостатку правосудне сарадње и застоју у процесуирању хрватских држављана у извештају је наведено да су Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора уз подршку Канцеларије тужиоца Механизма показале значајан напредак у остваривању квалитетније регионалне правосудне сарадње. Са друге стране, сарадња Хрватске и Србије готово да и не постоји јер Хрватска и даље занемарује захтеве за помоћ тужилаштва у Босни и Херцеговини. ОТП потешкоће у сарадњи с Хрватском објашњава појавама попут „политичког уплитања у правосудни процес” и „политике одбијања сарадње са другим земљама у региону у случајевима ратних злочина који се воде против осумњичених који су хрватски држављани”.

 

С обзиром на непостојећу сарадњу са правосудним телима у Србији, хрватско правосуђе своје напоре усмерило је на процесуирање етничких Срба – и то у одсуству. То, како је оценио ОТП, онемогућава хрватским жртвама остварење правде и само појачава културу некажњавања за злочине које су починили осумњичени који су етнички Хрвати.

 

Према истраживању које је у 2023. години провела Документа, у фази расправе била су 64 кривична поступка у надлежности жупанијских судова у Загребу, Ријеци, Осијеку и Сплиту. Од 64 таква поступка  42 су вођена против оптужених који су недоступни и који углавном бораве на територији Републике Србије, а само четири поступка против припадника хрватских војних снага (ХВ и ХВО).

 

Након што се хрватско Министарство правосуђа обавезало да ће процесуирати све захтеве БиХ за помоћ у предметима ратних злочина, чинило се да ће се сарадња Хрватске с Босном и Херцеговином поправити. Међутим, тужилаштва на свим нивоима у Босни и Херцеговини известила су да се број нерешених захтева годинама само повећао. Већина нерешених захтева односи се на директне починиоце убистава, силовања, противправног притварања и других сличних злочина. Хрватска власт је ову ситуацију примила на знање, али још увек није понудила никаква решења.

 

Ови проблеми значајно ометају процесе који би за резултат имали задовољење правде за жртве и кажњавање починилаца чиме се додатно „подстиче пракса некажњавања за злочине које су починили хрватски држављани у Босни и Херцеговини”. Уред тужиоца такођер наглашава да је задњих 10 година процес остваривања „правде за жртве злочина које су починили хрватски држављани који бораве у Хрватској углавном у застоју”. Овај негативан тренд започео је по уласку Хрватске у Европску унију.

 

Због необрађивања предмета и захтева за помоћ босанскохерцеговачког тужилаштва, током година настали су значајни заостаци и велики број нерешених предмета. С обзиром да не изручују осумњичене из БиХ, Хрватски тужиоци због тога ће морати да преузму и процесуирају око 100 предмета у Хрватској. Хрватско Државно тужилаштво изјаснило се да им недостаје капацитета за решавање тако великог броја предмета. Ови проблеми довешће до додатних одгађања у процесуирању предмета и још више ће удаљити жртве од остваривања правде коју заслужују и на коју имају право.

 

У свом извештају ОТП је посебно истакао проблем одликовања осумњичених и осуђених ратних злочинаца. Поменуту праксу током свог председничког мандата често је практиковао актуелни хрватски председник Зоран Милановић. ОТП је нагласио да овакве праксе могу додатно да ометају већ пристрасне и проблематичне правосудне процесе.

 

Такође, ОТП је изразио забринутост због раширености праксе порицања ратних злочина, величања ратних злочинаца и неприхваћања утврђених судских чињеница у региону бивше Југославије – укључујући ту и Хрватску.

 

На извештај Међународног резидуалног механизма за кривичне судове хрватске власти још увек нису реаговале, бар не јавно.

Извор: срби.HR

Нема коментара

Напишите коментар