Свечаност у Бусијама поводом 40 година свештеничке службе старјешине храма Светих Кирила и Методија проте Мила Јокића

Свечано и литургијско обиљежавање посвећено четири деценије свештеничке службе протојереја-ставрофора Мила Јокића, архијерејског намјесника старопазовачког одржано је 1. марта у Бусијама. Литургија је одржана у порти храма Светих Кирила и Методија, гдје је данас прота Миле старјешина. Литургију је служио Епископ сремски Господин Василије са више свештенослужитеља, а затим је одржан свечани ручак у парохијском дому храма у Бусијама.

Прослави овог јубилеја присуствовали су бројно свештенство, часни оци и ђакони и други званичници, пријатељи и породица проте Мила, а први се у свом обраћању осврнуо на његов рад и дјело Преосвећени Владика Господин Василије, који је проту Мила затекао својим доласком у Епархију сремску из далеке Аустралије, 1986. године.

„Честитам нашем проти 40 година службовања својој светој цркви. Колико је само одслужио литургија за ових 40 година, колико је исповеди вјерника, колико је причестио и здравих и болесних људи,колико је Богу молитви упутио за добробит нашег народа… Данас имамо ту част да се окупимо овде и захвалимо Господу што је ово чељаде упутио ка нама. На многаја љета“, поручио је Владика Василије.

Домаћин, прота Миле Јокић изразио је велико задовољство што је велики број пријатеља на овај свечани дан са њим.

„Неки су ми рекли, зашто толико људи зовем, па нису ми сви можда пријатељи. Ја сам одговорио, можда нису, али ја јесам свима пријатељ и полазим од свога срца. Да сам сваке године по пет људи упознао, овде би било бар 200 људи. Данас не могу много рећи, јер су помјешане емоције.Почевши од Старе Пазове, Јакова, Њемачке… гдје сам све службовао, имало би се много шта рећи, али данас овдје у Бусијама гдје служим и из овог мјеста поручио бих нашем народу „Све за Христа, Христа ни зашта. Без Бога нисмо ништа“. Ја настављам даље у својој служби, са истом љубављу и снагом. Љубав је и мотив данашњег сабрања. Ја све радости дијелим са Господом и са пријатељима, а све муке само дајем Господу у руке“, закључио је прота Миле.

О посвећености свештеничком позиву проте Мила Јокића приређена је презентација са изабраним фотографијама, док је излагање о животу и дјелу слављеника припремио вјероучитељ Стефан Гавровски.

„Протојереј-ставрофор Миле Јокић, рођен је 5. октобра 1957. године, у Блатници (општина Теслић, Босна и Херцеговина). Основну школу завршио је у родном мјесту, а Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. У току школовања у Богословији, прота Миле показао је склоност и љубав према књизи и науци Господњој. Остао је привржен књизи, као свом добром пријатељу, и читањем и писањем. Његова библиотека садржи више хиљада наслова, исто толико часописа. Врло брзо настају његови литерарни радови и било их је доста. По завршетку школовања у Богословији, прота Миле уписује студије на Православном богословском факултету у Београду. Службеник Патријаршијског управног одбора био је у периоду од 1978. до 1980. године. Администратор Епархије сремске, Епископ бачки Никанор (Иличић), рукоположио га је у чинове ђакона, у Инђији, 2. марта, и презвитера, у Младенову код Карађорђева, 9. марта 1980. године. Служио је на парохијама у Старој Пазови у периоду од 1980. до 1987. године, у Јакову од 1987. до 1995. године и Бремену, у Епархији средњоевропској од 1995. до 1996. године. На парохију при храму Свете Тројице у Новој Пазови долази 1. јула 1996. године. За старјешину храма Преподобне мајке Параскеве постављен је 1. јула 2007. године, док су му дужности Архијерејског намјесника старопазовачког повјерене од 1. фебруара 2009. године. Епископ сремски Господин Василије одликовао га је правом ношења црвеног појаса, у Старој Пазови 1987., протонамесничким и протојерејским чином у Јакову 1988., и Новој Пазови, 2004. године, као и правом ношења напрсног крста, на Цвијети 2014. године, у храму Преподобне мајке Параскеве, у Новој Пазови. 20 година обављао је дужност црквеносудског тужиоца Епархије сремске. На дан празника Преподобне мајке Параскеве, 27. октобра 2018. године прота Миле прелази на парохију у Бусије. Протиним доласком у Бусије завршена је материјална, али са својим сабратом протом Мићом Ристићем наставља рад на духовној обнови. Основан је Црквени хор Свети Јован Златоусти, којим руководи Тамара Пајдић, професор музике. Прота Миле основао је и дјечји црквени хор „Анђелчићи“. Сваке недеље, у црквеној сали организујемо час вјерске наставе при храму, као и дјечјег црквеног хора. Прота Миле старао се о изградњи храмова. Његово неимарство и труд на обнављању светиња започело је још у Јакову. Његовим залагањем изграђен је Светосавски дом у порти Цркве Свете Петке у Новој Пазови. Ожењен је Видом, рођеном Спасојевић, са којом има кћер Божидарку, која му је родила унуку Сару“, прочитао је вјероучитељ Гавровски упознајући присутне о детаљима из живота проте Мила, а колико је Прота Цркву волио, цркви служио и неуморно служи и даље, говори једна порука на коју је Гавровски у закључку подсјетио „Много пута прота нас подсјећа да уколико нам Црква није мајка, не може нам ни Бог бити отац“.

Један од његових пријатеља и колега са студија, протојереј ставрофор Гојко Терзић који се са протом Милом познаје од 1973. године говорио је за „Српско коло“ о свом брату, како каже по Христу, по школи и по хљебу.

„Тешко је говорити о њему. Осим што је добар човјек и велики шаљивџија, он је првенствено скроман. Ми смо пет година на Богословији дјелили и добро и зло, он нас је и лијечио… Он је прави примјер хришћанског човјека, посебно свештеника, оног човјека каквог је Христос у Јеванђељу насликао, са свим својим врлинама и манама. Прота Миле се труди да достигне то савршенство, коме сви треба да тежимо, јер ријечи Светог Писма и кажу:“ Будите савршени као што је отац ваш небески савршен“.

У богатом културно- умјетничком програму свечаности учестововали су црквени хор „Свети Јован Златоусти“ при храму Светих Кирила и Методија у Бусијама, којим руководи проф. музике Тамара Пајдић , пошалице из народа о свештенику говорио је Милан Мићо Дудић, затим своје казивање о проти Милу говорила је чланица хора Радмила Лазаревић, рецитовала је Нађа Љубић, док је Појачка група „Стара Србија“ коју сачињавају свештеници Драган Зорица и Слободан Вујасиновић, Миодраг Миша Близанац, професор Јован Катић и Марко Башица отпјевала пјесму посвећену борби у очувању светиња коју српски народ у Црној Гори води.