У Бањи Јунаковић, поред Апатина, одржано традиционално 7. Личко прело

ЛИЧАНИ СУ ГОРОМ ОГРНУТИ

Под овим геслом, Удружење Личана „Никола Тесла“, у сарадњи са општином Апатин, Туристичком организацијом града и ГКУД „Дунав“,  организовало је 28. фебруара 7. Личко прело. Милан Бурсаћ, умјетнички руководилац групе за његовање традиције  ГКУД „Дунав“, са својим сарадницима, добро је укомпоновао прело и друге личке обичаје, a све je то попраћено изворним пјесмама у извођењу већег броја мушких и женских пјевачких група.   Добродошлицу на прело присутнима је пожелио предсједник општине Апатин и Удружењa Личана „Никола Тесла“  Милан Шкрбић, уз здравицу Добривоја Павлице. Шкрбић је заједно са проф. др Милорадом Ђукићем званично отворио ово вече. Након тога, уз пратњу учесника програма, отпјевали су пјесму  „Пјевај ми пјевај, соколе“, коју је прихватио и велики број посјетилаца придошлих са разних страна.

Гости и извођачи програма почели су да се окупљају у Бањи Јунаковић још од раних вечерњих часова, а ове године  их је било преко 800 стотина. Уживали су гледајући како вјеште преље упредају пређу на вретено, младићи и дјевојке мотају вуну, женске и мушке пјевачке групе изводе старе личке пјесме, а фолклорни ансамбл игре из Лике. О Лици, њеном поднебљу, кухињи, и обичајима, на самом почетку вечери, говорила је водитељка програма Јелена Косановић.

ПОСЈЕТИЛАЦА СА СВИХ СТРАНА, СА И ПРЕКО ДУНАВА, ДО ЧИКАГА

Да су наша предвиђања тачна и да се можда и највећи број људи окупио ове године на Личком прелу потврдио је нешто касније и Милан Шкрбић, предсједник општине Апатин, поздрављајући присутне.

„Као што сам најавио прошле године, ове године нас има највише. Постављено је 750 мјеста за сједење, па смо због тога морали да правимо и нови распоред и да бину поставимо на супротну страну. Овдје нас има са свих страна Србије, ту си и наша драга браћа са друге стране Дунава, али посебно бих поздравио наше Личане из Чикага који се вечерас налазе овдје међу нама. Захваљујем се Бањи Јунаковић, бројним спонзорима, а извињавам се свима онима који нису успјели да обезбједе резервацију“, рекао је, у кратком обраћању, Милан Шкрбић пожеливши свима угодан провод и пријатно вече.

Након већ поменуте здравице и званичног отварања вечери част да први наступе имале су чланице женске пјевачке групе „Огњиште“ које раде при ГКУД „Дунав“ Апатин. Кренуле су пјесмом  „Добро вече браћо у туђини“ погађајући баш оне што их нешто раније помену  Шкрбић.  Скоро 30-ак година дјелује ова група, а вијековима траје и преслица која ни ове године није изостављена из програма, а и како би. Из преслице се рађају нит-пређа, које су вредне Личанке претварале у кошуље, џемпере и вунене чарапе.

УНА РИЈЕКА КОЈА СПАЈА, А НЕ РАЗДВАЈА

Непосредно након женске, мушка пјевачка група „Унски бисери“ запјевала је пјесму „Тромеђа“, јер баш се око Уне, неком невидљивом нити, као оном из преслице, спаја српски народ из Лике, Босне и Далмације.

Лика је била и биће позната по својим прелима, окупљањима код домаћица које жене позивају на чијање перја, чешљање вуне, предење и плетење. Знало се ту запричати, запјевати и заиграти. Гдје има младих жена има и момака. Заиграло би се и коло, понекад глуво Личко, а понекад кукуњешће, уз тамбурицу. А у колу се и за руку ухватити, младић и дјевојка, у очи погледати, осмјех измамити. Лијепо су то на великом подијуму представили чланови фолклорног ансамбла ГКУД „Дунав“.

Нису само Личани били извођачи програма, има у Апатину и Срба из Босне, а и њих је Бог обдарио стасом и још бољим гласом. Заорила се пјесма „Грмеч горо“ у извођењу мушке пјевачке групе Завичајног удружења „Петар Кочић“.

Змијањцима дужни остали нису ни чланови мушке пјевачке групе ЗУГ „Ћиро“ Личка Калдрма – Дрвар, пјесмом баш пригодном за њихово име „ Дрвар, Лапац, Петровац, Грахово“.  Што је програм више одмицао и атмосфера се лагано подизала. Па су се групе измјешале, запјевале пјесму „Шта то радиш Маро“, а они нестрпљивији посјетиоци већ су се почели хватати у коло.

Пошто наш народ каже да ваља засвирати, али и за пас задјенути, схватили су то и извођачи програма, па су оно што им је најмилије оставили за крај. Мира Чанковић и Јово Ћопић започеше „Нема раја без роднога краја“, прихватише остали учесници програма, а за њима и читава сала. Импресивна слика за крај званичног дијела програма.

Ту није био крај. Плочанин Добривоје Павлица, уз пратњу солисте на хармоници Кореничанина Нине Огњеновића, отпјевао је сплет народних пјесама, а затим је група „Балкана“ са својим репертоаром прошетала Крајином, са ове и оне стране Уне, да би на крају стигло и изненађење вечери.

Вриједило је доћи, видјети, подсјетити се на нека давна времена, на старе обичаје и традицију. Уживати у музици и игри, а што не рећи и личким кулинарским специјалитетима.

Довиђења, до неке наредне прилике у највећем личком граду – Апатину.

Текст и Фотографије: Жељко Ђекић

This is box title

БАЈА ПОНОВО  ОДУШЕВИО

Ове године, као и ранијих, част да заврши ову манифестацију припала је Баји Малом Книнџи.

Мирко Пајчин, како је право његово име, пјевач, пјесник, текстописац, између осталих и пјесме „Нема раја без роднога краја“, са одличном пратећом групом, својим наступом довео је атмосферу до усијања. Готово да није било човјека у сали који је остао да сједи за столом, када је Баја кренуо са својим богатим репертоаром родољубивих, али и љубавних пјесама. Сјевали су блицеви, прављени видео снимци на мобилним телефонима и одмах уживо емитовани, али најважније од свега је то да је публика уз њега отпјевала готово сваки стих пјесаме од „Пјевај Србијо“,  до добро познате „Не родила ни шљиво, ни њиво“.

 

This is box title

ЛИЧКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТИ НА МЕНИЈУ

Већ годинама је познато да  осим добре забаве на Личком прелу у Апатину, посјетиоци могу уживати и у кулинарским специјалитетима везаним за родни крај.

Баса и уштипци, кисели купус са месом, сланином, кобасицама и неизбјежним кромпирима и ове године севирани су као специјалитет куће. Уз све то посјетиоци су могли уживати  у добром пићу и љубазности особља Бање Јунаковић, па се тешко могла наћи било какава замјерка организатору, када је овај дио угођаја у питању.

Ако се томе дода и сјајан пршут и други домаћи специјалитети које је са собом понијело друшво на челу са Милом Самарџијом, власником Џими Комерца из Пргревице,  и несебично са њима почастило посјетиоце за околним столовима, ово вече, уз умјетнички и забавни програм, највише оцјене понијелo је и у оном дијелу везаном за кулинарство.

Нема коментара

Напишите коментар