Свједок одбране о затварању Срба у основну школу
Туњо Криштић данас је у наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, рекао да је у априлу 1992. године већи дио српског становништва изашао из Орашја, те да су код Савског насипа постављене барикаде.
Криштић, који је био директор предузећа „Полинорд“ у Орашју, као свједок одбране првооптуженог и као непосредни учесник, навео је да је тадашње Предсједништво БиХ донијело одлуку о формирању јединица Територијалне одбране /ТО/.
– У Орашју смо формирали двије јединице, те одређену формацију резервне полиције – рекао је свједок и додао да је након тога, по одлуци Предсједништва БиХ, формирано ратно Предсједништво општине, те да је као његов члан одређен да преговара с представницима Срба.
Према његовим ријечима, након што су хрватске снаге ушле у село Видовице сво српско становништво из Орашја је затворено у основну школу.
Свједок је навео да је у то вријеме у Орашје пристизало становништво хрватске националности из околних мјеста, те да је он тражио од генерала Ђуре Матузовића, првооптуженог у овом суђењу, да му уступи зграду основне школе како би смјестио избјеглице.
– Генерал ми је рекао да он није донио одлуку да се Срби тамо смјесте и да то видим са Винком Штефанеком – рекао је Криштић и додао да није ишао код Штефанека јер га није познавао, већ је отишао до Војне полиције и разговарао с Пером Вицентићем, који је био командант Војне полиције у Орашју.
Свједок каже и да му је Вицентић пријетио да ће га убити, те да је замолио Матузовића да разговара са њим.
На питање тужиоца Миланка Кајганића како је могуће да нису знали ко је Винко Штефанек, свједок је рекао да је он имао команданта из Хрватске, те да с Винковим структурама нису имали никакве везе.
У раније датом исказу, из истраге 2016. године, који је тужилац предочио Криштићу, наводи се како је изјавио да није сигуран ко је донио одлуку о затварању српског становништва у школу – цивилни или војни дио структура, док је на рочишту навео да је такву одлуку донијела Војна полиција.
– Тада је то било тачно, али у протеклих пет година сам разговарао и дошао до нових спознаја – рекао је Криштић, на шта је тужилац рекао да је мијењање исказа кривично дјело.
За прогон српског становништва – убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама почињеним у Орашју оптужени су Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.
Наставак суђења заказан је за 23. новембар, јавља Бирн.
Извор: РТРС
