Тридесет година Удружења Васојевића у Савином Селу: Поносни на поријекло и претке!
Прилог припремио: Горан Киковић,главни и одговорни уредник часописа “ Глас Холмије“
На позив Вука Дедовића, предсједника подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу код Врбаса писац ових редака Горан Киковић,главни и одговорни уредник “Ѓлас Холмије“-Беране и Рајко –Беко Кнежевић, бизнисмен из Берана посјетили смо 12.новембра 2022.Савино Село код Врбаса у којој живи бројна заједница Васојевића и других племеника који овдје већ неколико деценија живе у међусобној слози и љубави.
Повод је био велики јубилеј и сјећање на дан од прије тридесет година када је у Савином Селу 21. новембра 1992. године на Светог Архангела Михаила формирана подружница Удружења Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Они су тада како то рече у говору Вук Дедовић, предсједник Удружења Васојевића у Савином Селу,који је први у име домаћина поздравио скуп и честитао Аранђеловдан, крсну славу већине васојевићких братстава основали Удружење Васојевића у Савином Селу . Дедовић је у говору истакао да је група Васојевића и то угледних 1992. године одлучила је да се организује и оснује Удружење, које ево пуних 30 година беспрекорно и успјешно функционише. Васојевићи који су били у иницијативном одбору били су: инж.Мирко Машовић, директор П.Д.“ Милан Куч“, Драшко Нововић учитељ, Драго Вуканић наставник, Милан Вукићевић трговац, Марко Ђукић полицијски службеник, Вук Дедовић приватник, Мишко Дубак, полицајац, Слободан Масловарић угоститељ, Васо Дујовић прнзионер и Радојко Радивојевић угоститељ. Као што смо већ рекли на Аранђеловдан 1992. године овдје у Савином Селу, са циљем да се дружимо и да не заборавимо завичај и везе између нас основали смо Удружење . А основни циљеви су били да се не заборави традиција,да знамо ко смо и шта смо и од кога смо и да помогнемо једни другима, наравно, без личних интереса, а у интересу општег добра.
О Васојевићима писао је Павле Аполонович Ровински који каже: „…Из цјелокупне прошлости Васојевића, види се да су они стално тежили ка Србији, којој су жељели да се ослободе Турака и у чему су јој помагали. Затим, када је Србија постала слободна, ранија политичка тежња појачана је економским условима. Почели су да траже и набављају у Србији храну за себе и своју стоку. Други, опет, немају ни услова за живот код куће, сасвим су се преселили.“
Увијек се тежило из Васојевића и Црне Горе према Србији тако је било и прије 76. година када су се преци многих од садашњих становника Савиног Села населили у ову питому панонску равницу око 600 породица из Беранског и Андријевичког среза, 7000 из цијеле Црне Горе. Иако су напустили завичај никад га нијесу заборавили,јер то је био у истину сабор братске љубави, радости и памћења.
Уз присуство бројних посјетилаца из различитих крајева Србије и Црне Горе у војвођанском мјесту Савино Село код Врбаса и ове године је, у организацији Удружења Васојевића, прослављен празник Свети Архангел Михаило. Домаћини су том приликом подсјетили да већ пуне три деценије на овакав начин прослављају крсну славу Васојевића, који су се у великом броју након Другог свјетског рата доселили у Савино Село.
Потомци тих породица су у заједничкој поруци истакли да их радује што су се у Савином Селу поново срели стари знанци, рођаци и братственици и што су учвршћена и склопљена нова пријатељства и оживљене успомене и сјећања на славне претке. Поручили су да размјењивање веселиох здравица уз које се славе крсно име и нераскидиво братство Србије, Црне Горе и Републике Српске никада неће престати.
У поздравном говору предсједник Удружења Васојевића из Савиног Села Вук Дедовић је нагласио да су исељеници из Црне Горе до данашњих дана сачували своје традиционалне обичаје и да су овакви скупови најбоља потврда да се никада нијесу одрекли завичаја својих предака.
–Нашој срећи нема краја, јер данас крсну славу и празник Светог Архангела Михаила прослављамо заједно са бројним гостима и нашом браћом из Васојевића. Давне 1992. године почели смо да се на овакав начин окупљамо у Савином Селу и та дружења трају до данашњих дана, јер смо се сједињавали око заједничких вриједности које потврђују да су Васојевићи највеће српско племе -нагласио је Дедовић.
У свом обраћању замјеник предсједника Удружења Васојевића из Савиног Села адвокат Небојша Перовић је истакао да је и ово сабрање прилика да потомци врате дуг својим прецима.
-Ово је сабор љубави, радости и памћења. Овако Васојевићи поштују своје претке, водећи уједно рачуна о својој будућности и својој вјери. Ово је велики скуп не само за Савино Село и Васојевиће, него и за Србију, Црну Гору и Републику Српску– казао је Перовић.
Скуп је поздравио и почасни предсједник Удружења Васојевића академик проф. др Милија Зечевић, уз жељу да вриједни домаћини у Савином Селу и у наредном периоду приређују сличне братске свечаности.
– Васојевићи су потомци Немањића и ми се дичимо својим поријеклом. Зато скуп у Савином Селу представља израз заједничких жеља свих припадника великог Васовог племена спремних да његују традицију своје постојбине, да се међусобно испомажу и да удружени покажу своје поштовање према традиционалним вриједностима – нагласио је Зечевић.
Ријечи поздрава упутио је и предсједник Општине Беране Вуко Тодоровић, наводећи да Васојевићи у Савином Селу и другим мјестима ван Црне Горе имају велику подршку завичаја.
–Нека оваква дружења Васојевића и њихових пријатеља буду вјечна и трајна. А знам да ће трајати док год постоји и једног Васојевића у свијету – навео је Тодоровић.
Поздраве из завичаја пренио је и предсједник општине Андријевица Жељко Ћулафић, поручујући да братске везе Васојевића не могу прекинути никаве баријере и административне границе.
–Радује ме што нас наша драга браћа Васојевићи, који у овом мјесту деценијама сложно живе заједно са бројним народима и народностима, годинама дочекују уз веселе здравице и велику трпезу љубави. Хвала Вам, драги домаћини, што нас и ове године, овдје у пространој војвођанској равници, сретате раширених руку, као своје најрођеније. Поносни смо због тога, јер то потврђује да ви чувате свијетлу историју и традицију чувеног Васовог племена – казао је Ћулафић.
Поздрав је услиједио и од секретара за привреду и туризам у Влади Војводине др Ненада Иванишевића, док је предсједница Скупштине општине Врбас Сања Жигић, између осталог, говорила о знаменитим личностима из Васојевића.
–Не постоји ниједан човек, који је са нама данас овде, на овој светковини, ниједан становник Савиног Села, ниједан становник општине Врбас, нити иједан грађанин Републике Србије и Црне Горе који неће с лакоћом рећи да су Васојевићи, понос, неугасива луча слободе и чувари сваке врсте изврсности. Историја Васојевића је скуп личности и догађаја који су обележили историју ових простора. У свим ратовима црногорским, у којима је брањена и одбрањена слобода, чојство и јунаштво, барјак Васојевића удизао се високо. Тај барјак вијори и данас на небу јуначке славе– казала је Жигић.
На скупу су говорили и градоначелник Суботице Стеван Бакић, привредник Душко Бојовић, историчар и главни и одговорни уредник часописа “Глас Холмије“ Горан Киковић,који овом приликом уручио Велике повеље Холмије академику проф.др Милији Зечевићу и Вуку Дедовићу.
Скуп је поздравио у име цијелог Удружења Васојевића генерал у пензији др Лука Кастратовић,предсједник Удружења Васојевића док је бираним ријечим оиву несвакидашњу свечаност поздравио бираним ријечима и надахнуто и пуковник Михаило Зоговић.
У културно-умјетничком програму, ког је водила Марија Барцал, наступили су : КУД „Коло из Берана, Пјевачка група „Ђурђеви ступови“ из Берана, народни гуслар Ђоко Копривица и пјесници Дарко Јововић и Матија Мирковић.
Госте су забављали и естрадни умјетници Бранка Шћепановић, Милоје Бубања и Андријана Дабетић – Анчи.
Том приликом смо разговарали са неколико младих људи о овом скупу и они су нам рекли:
На фотографији са лијева на десно: Тијана Алексић,замјеник Предсједника Општине Врбас, Јована Вујовић,потредсједница Општине Врбас и предсједница Мјесне заједнице Савино Село,Горан Киковић,главни и одговорни уредник Глас Холмије-Беране, Сања Жигић, предсједница Скупштине Општине Врбас ,
ВУЈТОВИЋ:СВАКИ ЧЕСТИТИ ВАСОЈЕВИЋ ПОНОСАН ЈЕ НА ЦРНУ ГОРУ ПЕТРОВИЋА А НЕ НА МОНТЕНЕГРО!
ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ГОВОРИ ЈОВАНА БОЖОВИЋ ВУЈТОВИЋ,ПРЕДСЈЕДНИЦА МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ САВИНО СЕЛО. КИКОВИЋМоже ли једно питање за Глас Холмије ?
Као предсједница Мјесне зајденице Савино Село како доживљаваш скуп Васојевића у Савином Селу?
ЈОВАНА БОЖОВИЋ ВУЈТОВИЋ: Три деценије уочи празника посвећеном Светом Архангелу Михаилу, браћа расута по свим крајевима старе Југославије али и шире, окупе се у срцу Војводине у нашем Савином Селу. Уз звуке гусала и „чашицу разговора“ не дозвољавамо некој наметнутој, непостојећој историји да нам мења идентитет. Највеће српско племе кроз векове је високо уздизало барјак слободе без обзира што су нам и у последњих тридесет година померали и измишљали границе и мењали личну карту са именом домовине. Сваки честити Васојевић поносан је на своју Црну Гору Петровића, на своју Српску Православну Цркву и своје Ђурђеве Ступове који су увек били темељ српске Црне Горе а не Монтенегра. Скуп Васојевића у Савином Селу нас сваке године подсети на управо ове чињенице које не може да мења неко чије се хумке предака стиде својих потомака јер жели да дели не братски већ један народ. Док се поносимо својом прошлошћу, поштујући свој српски национални идентитет који је стваран испод Комова с’обе стране Лима не морамо бринути да нараштаји који стасавају неће знати ко су, шта су и одакле су. У Савином Селу које је за Беране и Андријевицу везано готово као за свој Врбас, не дозвољава се рушење мостова прошлости једног народа. Ово мало насељено место поносно сваке године спомиње и славног Карађорђа, и војводу Ђујића, Мојсија Зечевића, војводу Петра Бојовића и све друге славне Васојевиће које српска историја није и не сме да заборави. И док се попут храброг Лекса Саичића боримо да се Црна Гора врати на пут истине, поштујући српско мајчино млеко на ком је стасала, желимо да Савино Село и даље буде колевка и стожер окупљања браће и пријатеља Васовог племена.
УГЛЕДНИ БЕОГРАДСКИ АДВОКАТ НЕБОЈША ПЕРОВИЋ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА УДРУЖЕЊА ВАСОЈЕВИЋА У САВИНОМ СЕЛУ ЗА „ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ КИКОВИЋ
На наше питање за Глас Холмије како као замјеник предсједника Удружења Васојевића Савино Село како доживљаваш скуп Васојевића у Савином Селу?
Усвом родољубивом стилу адвокат Перовић каже: „Ово је јединствен сабор на подручју бивше Југославије, који је прије свега испуњен љубављу, дружбом и слогом и који траје три деценије. До сада је око 20000 људи угошћено и надамо се још толико у наредном раздобљу. Да је за велики град било би велико а камоли за село од око 3000 житеља, па је и због тога још и више јединствен и несвакидашњи. Долазак Васојевића и других племеника из свих крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске говори о каквом се сабору ради. У једном дану се саберу и из Суботице и из Бијељине,Параћина,Краљева, Пећи, Београда,Новог Сада, Андријевице, Крагујевца, Куле, Врбаса, Берана, Ваљева, Подгорице, Ниша, Приштине и многих градова. Нема села који овако и на овај начин и оволико широко окупља, а то највише говори о Васојевићима и домаћинима и гостима. Тешко да кантар може да прелије ко је заслужнији, дали гости дали домаћини. Кад се сетимо предака и наших великана и њихових дела, онда је ово најмање што сви можемо да учинимо, а то је да се окупимо и ако Бог да поново следеће године заједно се подсетимо на величину и значај Васојевића највећег српског племена.- истиче Небојша В. Перовић.
“ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ НА ЛИЦУ МЈЕСТА У САВИНОМ СЕЛУ КОД ВРБАСА НА СКУПУ ВАСОЈЕВИЋА -У РАЗГОВОРУ СА МЛАДОМ ПРАВНИЦОМ МИЛИЦОМ РАЈОВИЋ ИЗ НОВОГ САДА .
ОНА ЗА ЧАСОПИС “ГЛАС ХОЛМИЈЕ “ КАЖЕ: “ПОНОСИМ СЕ ШТО САМ ВАСОЈЕВКА“
КИКОВИЋ:Шта за тебе као младу Васојевку значе скупови које организује Удружење Васојевића у Савином Сели?
РАЈОВИЋ: -Сећање на оно одакле сам потекла. Подсетник на то коме сам одувек била оно једно „да ми није тебе“. Због кога сам данас оно што јесам. И оно што нисам, такође. Поносна на неког и сама сам постала понос. На оваквом скупу насмејем се свим тежњама које зовемо идеали. Потврдим све у шта сам сумњала. Ово су за мене почеци и крајеви. Један џеп вечности, на рубовима прошлости. И орден у грудима.-Закључује Милица.
САЊА ШОШКИЋ ИЗ САВИНОГ СЕЛА ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ О СКУПУ ВАСОЈЕВИЋА У САВИНОМ СЕЛУ. Разговор водио ГОРАН КИКОВИЋ: Може ли једно питање за часопис Глас Холмије?Како гледаш на окупљање Васојевића у Савином Селу,јер и сама годинама присуствујеш овим скуповима ?
САЊА ШОШКИЋ: Ми овдје у Савином Селу живимо за дан када се наш народ окупља из свих крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске. Овдје се упознајемо и стварамо нова познанства и пријатељства,како би једни другима помогли у разним областима живота и рада. За нас је ово скуп сјећања на наше поријекло из Васојевића јер је већина овдје дошла послије Другог свјетског рата а већ се рађају и генерације којима су и ђедови рођени у Савином Селу. Хвала на овом окупљању Удружењу Васојевића на челу са Вуком Дедовићем нашим Ђедом који нас предводи последњих пет година као председник а 25 као потпредседник заједно са сад покојним Марком Ђукићем.То су велики људи који све ово овдје организују већ пуних тридесет година заједно са нама. Драго нам је што се овдје сваке године сјећамо наших завичајних села и наших прелијепих Васојевића,које често сањамо.Живјели и до новог Аранђеловдана!
ЗА “ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ О СКУПУ ВАСОЈЕВИЋА ГОВОРИ АНИЦА ГАРИЋ, ДИРЕКТОР НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ “ЂУРА ЈАКШИЋ“ ИЗ СРПСКЕ ЦРЊЕ У ВОЈВОДИНИ
КИКОВИЋ: Може ли једно питање за часопис Глас Холмије?Како гледаш на окупљање Васојевића у Савином Селу, највећег српског племена по академику Јовану Цвијићу ?
ГАРИЋ: Скуп Васојевића је доказ да се неговањем традиције и корена крчи пут ка некој лепшој, здравијој и хуманијој будућности.
У времену када је потрошачко друшво узело много више маха него што се то обичном човеку чини, трпеза са бареним кромпиром и сиром, уз васојевићку ракију, враћа ме у рано детињство када смо се, као породица, окупљали за столом и били срећни што смо заједно.
И овај скуп је налик на једну велику породицу где се братским стиском руке и здрављењем, свако осећа добродошло и да ту припада.
Они који живе у Црној Гори прешли су много километара да би поделили радост са братским народом у Србији, док су они који већ генерацијама живе овде, бар на тренутак, и макар само у мислима, дотакли своја огњишта у црногорским планинама одакле их је живот, једном давно, повео пут ових простора.
Уз химну Боже правде и благослов, како је скуп и почео, још једном смо се подсетили да су православље и породица оно највредније у животу свакога од нас.
ЗА “ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ О СКУПУ ВАСОЈЕВИЋА ГОВОРИ ЂОРЂЕ ХАЈДУКОВИЋ,СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА ДОБРОВОАЉЦА 1912-1918,ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ИЗ ВОЈВОДА СТЕПЕ КОД ОПШТИНЕ НОВА ЦРЊА У ВОЈВОДИНИ
КИКОВИЋ: Може ли једно питање за часопис Глас Холмије?Како гледаш на окупљање Васојевића у Савином Селу, највећег српског племена по академику Јовану Цвијићу ?
ХАЈДУКОВИЋ: Скуп Васојевића у Савином Селу у мом календару је обележен као велики празник. Од мог првог доласка на овај величанствени скуп осећај је исти:дивљење и поштовање за све што се у тим данима дешава у Савином Селу. Окупљањем браће из свих крајева показује се спремност да се негује традиција завичаја, да се кроз дружење и организовање програма покаже велико поштовање према прецима. Прецима који су са простора где је постало и опстало племе Васово, у долини Лима, у кршевитим пределима Берана, Андријевице, Плава, Колашина пре више од шест деценија дошли „возовима без возног реда“ у равницу. У тој равници данас , у данима када се окупљају саплеменици, свако може осетити добродошлицу, људскост и топлину на сваком кораку. Овде се још увек негује традиција, поштује вера, породица и све то овај скуп чини оазом љубави и човечности. Све је кренуло из завичаја и њему у част и за њега песник каже“Завичај је мера за све у животу:за љубав и лепоту, пријатељство, нежност, за доброту и успех“.-Каже наш искрени пријатељ и српски родољуб Ђорђе Хајдуковић.
Преузето са: српска24.ме
