У башти Педагошког музеја у Београду, одржана промоција књиге Радомира Плавшића „Дуг пут од Голубића до Калифорније“

КЊИГА КОЈА ОБЈЕДИЊУЈЕ ЖИВОТОПИС И ПУТОПИС

Радомир Плавшић (78), успјешан привредник, иноватор  и реализатор најмодернијих пројеката из области електронике, тачније бежичних комуникација, овом књигом хтио је да остави писани траг о свом стручном напредовању и постигнутим успјесима, али и о породичној историји. Данас је пензионер, живи у Сан Диегу (САД). Није заборавио родни Голубић, поред Книна, гдје је обновио стару кућу и засадио нови виноград, а најмање 3-4 мјесеца годишње борави у завичају.

На веома посјећеној промоцији књиге, одржаној 1. септембра, чији су издавачи Српска читаоница „Др Јован Рашковић“ Београд и ИП „Сигнатуре“, осим аутора, говорили су, у име издавача Милена Шећеровић, уредник издања Данко Перић и Хаџи Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске.

ПРИМЈЕР ПРИПАДАЊА СВОМ КРАЈУ

Присутне је поздравила Милена Шећеровић, нагласивши  да је ово резулат петнаестогодишње сарадње са Удружењем Срба из Хрватске и новооснованом Српском читаоницом.

„Жељела бих да кажем да је документарност ове књиге подударна с активностима нашег издавачког центра и његовим циљевима. Већ 20 година радимо са људима из Крајине и као да се већ исто толико година ради једно штиво, једна прича, али ипак је свака на свој начин различита. Наш заједнички циљ је да све то забиљежимо јер све што је записано остаје, а ријеч лети и заборави се“, била је кратка Милена Шећеровић, најављујући уводничаре и захваљујући се аутору књиге Радомиру Плавшићу.

Хаџи Милојко Будимир, у свом уводном излагању, осврнуо се на историјат Удружења Срба из Хрватске који ове године обиљежава 30 година постојања. Посебно на његову издавачку дјелатност, напомињући да су објавили 16 зборника везаних за грађански рат у Хрватској, као и библиографију свих издања од 1990-2020. године са преко 2000 јединица.

„ Вечерас причамо о књизи Радомира Плавшића у чијем родном селу Голубићу сам био и то је једна прекрасна оаза, а поготово за оне који су тамо рођени. Аутор је направио низ прича које нас воде од Голубића до Калифорније, али и враћају назад у родно мјесто, као и већину наших људи, разасутих од Аустралије до Америке. Нажалост, из разно разних разлога, мали број њих је обновио своје куће и враћа се у свој завичај. У томе се Плавшић разликује од других јер није заборавио своје село, своје огњиште и свој виноград. Зато би било добро, да они који су у могућности слиједе његов примјер“, истакао је Будимир.

СВЈЕТСКИ СТРУЧЊАК, АЛИ И ПУТНИК

У нешто дужем говору, уредник овог издања Данко Перић надовезао се на претходног говорника истичући да је Српска читаоница „Др Јован Рашковић“ Београд, издала пет наслова, а библиографија издања о Српској Крајини броји преко 2300 наслова.

„Радомир Плавшић је прије седам година завршио аутобиографске приче „Дуг пут од Голубића до Калифорније“, али је тек на инсистирање оних који су то прочитали одлучио да то преточи у књигу. Обишао је готово пола свијета захваљујући струци којом се бавио и сва та искуства пренио је у ову књигу. Између осталих ствари, истакао бих и тренутак када се аутор сасвим случајно затекао у кругу Клиничког центра у Љубљани истог дана када је умро Јосип Броз Тито, због чега је касније и испитиван у љубљанској полицији“,  рекао је Перић, наводећи да се, неколико година касније, на врхунцу своје каријере у СФРЈ, упутио у Америку.

„Ни тамо му није било лако, уосталом и нашем најчувенијем научнику Николи Тесли доста тога је подметано, али захваљјући свом знању и умијећу, Плавшић је и тамо постигао сјајне резултате у струци. Поред несумњивог успјеха ни у једној реченици, ни у једном пасусу читалац не може да осјети да се он било чим хвали. Све је написано са мјером, као да не пише о себи, него да му је то неко други причао, а он у маниру искусног хроничара, само прибиљежио на папир. Свакако да су најљепши дијелови ових прича они који враћају у дјетињство, а његово одмах послијератно није било ни мало лако“, закључио је Перић, наводећи примјер, када је у вријеме задругарства у тадашњој Југославији, једне сезоне његова породица убрала мање кукуруза него што га је засадила.

Са примјерима из дјетињства и тешким животом тада, своју бесједу почео је и аутор књиге, рекавши да је као мали помагао у свим домаћинским пословима, а да је већ са 14 година напустио село и наставио школовање најприје у Загребу, а послије у Београду.

„Био сам немирног духа и мијењао сам лако средине, а врло брзо, захваљујући послу којим сам се бавио обишао сам све државе Европе, осим Португала. Међутим, касније сам почетком овог вијека, одлучио да путујем по свијету вођен жељом да упознам историју, традицију и културу других народа. Највећи утисак на мене је оставио Јапан, од њихове историје до понашања и уљудности обичног човјека. Већи дио тих путовања описан је  у овој књизи  и не бих вам све ни откривао, како бисте нешто и прочитали“, био је кратак Радомир Плавшић, захваливши се на крају свима онима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана, али и онима који су дошли на њену промоцију.

На крају промоције приређена је скромна закуска, а пића која су служена потичу из новозасађеног винограда Радомира Плавшића, из његовог родног Голубића чија се слика налази на насловној страни књиге.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

ПИСАНИ ТРАГ

По завршетку промоције књиге аутор Радомир Плавшић рекао је за „Српско коло“ да је изузетно задовољан промоцијом и бројем људи који су се одазвали имајући у виду актуелну ситуацију са корона вирусом.

„Ми који се бавимо природним наукама нисмо нарочити говорници, али истакао бих да је промоција протекла у једној лијепој атмосфери, да је била сажета и да се захваљујем свим присутнима који су дошли да је испрате.  У ствари, желио сам да својим најближим, дјеци, унуцима, пријатељима оставим један скроман писани траг о мом животном искуству. Прво издање изашло је давне 2014. године на моју крсну славу Ђурђевдан, а на молбу људи који су сматрали да то вриједи, тај рукопис сам проширио, допунио одређеним догађајима и ево сад објавио као књигу“, рекао нам је Плавшић, нагласивши да је ово издање посвећено његовој животној сапутници Јелени, која је нажалост преминула 2017. године.

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар