У Београду одржан састанак Извршног одбора Удружења Срба Босанске Крајине у Федерацији БиХ

ЗАЈЕДНИШТВО СВИХ УДРУЖЕЊА И ОРГАНИЗОВАНИ ИЗЛАЗАК НА ИЗБОРЕ у БиХ ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАЦИ

На састанку којим је предсједавао Драган Дивјак предсједник ИО Удружења, разматрале су се двије тачке дневног реда. Извјештај о раду у прва два квартала ове године и наредни задаци Удружења, са посебним нагласком на планиране локалне изборе у БиХ, емигрантској кризи и проблемима са којима се и даље сусрећу повратници у десет општина Федерације БиХ које покрива ова организација.

Непосредно прије почетка рада, чланови Извршног одбора и други присутни, минутом ћутања одали су почаст Душану Грубору (86) члану Извршног одбора који је преминуо од корона вируса, као и свим преминулим од ове заразне болести.

НЕОПХОДНО ОТВОРИТИ КАНЦЕЛАРИЈУ ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ

О раду у протеклом периоду говорио је Драган Дивјак наглашавајући да је на Скупштини Удружења донесен план и програм рада који из објективних разлога, управо због корона вируса, није могао да се спроводи, почевши од редовних састанака до одређених зацртаних активности.

Поред свега тога одрађене се неке активности, мада је и сам предсједник Дивјак имао већих здравствених проблема. Истакао је да је Удружење, још у јануару, поднијело пројекат Управи за дијаспору која дјелује при МИП-у Србије, који је касније поништен због тадашње ситуације у земљи. Међутим, Удружење је аплицирало у априлу мјесецу за исти пројекат и очекује одређена средства за своје активности које је добила и протекле године, на чему су захвални наведеној Управи.

Дивјак је истакао и одређене активности које су се спроводиле протекле године на подручју Унско –Санског кантона, као и Ливањског кантона, гдје је Удружење, по његовим ријечима имало неколико веома важних активности. То се односи на откривање спомен плоче Голубу Бабићу, вођи Босанско-херцеговачког устанка  (1875-1878) на том подручју у његовом родном Тишковцу. Раније је откривена спомен плоча Мис Ирби у Ресановцима, код пећине Леденица, која је спасила и одшколовала велики број дјеце из овог краја.

Дивјак је напоменуо да је делегација Удружења приликом отварања цркве у Бихаћу имала састанак са тамошњим  градоначелником, а прошле године, у јулу мјесецу, са више начелника општина, у мјесту Лушци Паланка. Сарадња на овом плану је настављена тако да је успостављен и контакт са Фикретом Абдићем, начелником општине Велике Кладуше, гдје живи одређен број Срба, као и у сусједном Цазину. Према ријечима Дивјака, у ове двије општине има преко 50-оро српске дјеце која уче наставу на бошњачком језику, као и већини других крајишких општина, изузев Босанског Грахова и Дрвара. Закључујући уводни говор Дивјак је истакао да треба радити на што већој сарадњи са тамошњим општинским руководствима, како би преостали Срби остали и опстали на том простору, као и са властима Републике Српске и Србије. Нажалост, без отварања Канцеларије за Србе у региону, као што је случај са оном на КиМ, тешко могу да се постигну бољу резултати и наш приједлог је, истакао је Дивјак, да се државним органима Србије прослиједи таква иницијатива.

Ову иницајативу подржао је и генерални секретар Удружења Игор Ристић, наводећи да ово Удружење мора бити кровно у односу на општинска удружења, са којима се такође мора успоставити чвршћа сарадња и израдити заједнички план рада. Кровно удружење имало би много јачи утицај приликом разговора са представницима тамошњих власти, али и институција Републике Српске и Србије које могу помоћи у остваривању бољег живота људи који живе у тим крајевима, рекао је Ристић.

ПОТРЕБНА БОЉА КООРДИНАЦИЈА И КОНКРЕТНИ ПРИЈЕДЛОЗИ

У сличном тону говорио је и Бране Миљуш наглашавајући да није проблем разговарати са наведеним представницима власти, било које да су, већ треба пред њих изаћи са конкретним приједлозима. Да би се то учинило мора бити много боља координација међу самим удружењима, а као неког коме све те иницијативе треба прослиједити, Миљуш је означио новог предсједника Владе Србије.

Бошко Петровић се сложио са аргументима Бране Миљуша и затражио да се одржи састанак са свим представницима  крајишких удружења.. На том састанку би требало направити одређене захтјеве, образложио је он, и били бисмо много јачи у наступу према свим институцијама.

Предсједавајући Скупштине Удружења Јово Добријевић, сматра да је тешко извести било коју активност ако за то нема финансијских средстава. Њих не треба тражити само код државних институција, него и код угледних привредника из тих крајева, који ће, по Добријевићевим ријечима, сигурно подржати развојне пројекте и добре идеје које им се морају јасно предочити.

Душан Лекић говорио је о конкретним примјерима урађеним у општини Рибник-Кључ. Рекао је на који начин су људи из овог краја подносили захтјеве за држављанство Репуплике Србије, наводећи конкретно да ако се тај захтјев поднесе у нашим конзулатима у Бања Луци или било ком другом граду у БиХ, он не кошта ништа, а ако се исти такав поднесе на простору Републике Србије он кошта 17 хиљада динара, што за нашу популацију нису ни мало мала средства. Лекић се осврнуо и на изборе у БиХ, посебно у Федерацији, наводећи да за то између удружења треба бити много више координације, док је Дивјак предложио да би се на те изборе требало ићи с јединственом српском листом.

Недељко Маричић, поријеклом из Санског Моста, изнио је свој примјер, како није могао да извади у овом граду лична документа, али да је то веома лако касније урадио у Бања Луци. Нажалост, већина наших људи не зна за такву могућност, сматра Маричић, који је касније детаљније образложио и начин добијања двојног држављанства.

Закључујући састанак Драган Дивјак је предложио радну групу, у коју би осим њега ушли и Игор Ристић, Бране Миљуш и Јово Добријевић. Група би направила резиме закључака са овог састанка, урадила оквирни програм рада са којим би изашли на састанак са чланством. Посебно се морају на виши ниво поставити проблеми са којима се сусрећу Срби у општинама у Федерацији БиХ, а на предложени састанак би, осим чланова, позвали и људе који желе да гласају на изборима у Федерацији БиХ. Посебне позивнице биле би упућене члану Предсједништва БиХ Милорад Додигу, министру одбране Александру Вулину који вуче коријене из тих крајева, као и другим представницима институција власти РС и Србије.

Текст и фотографије: Жељко Ђекић