У Београду одржана сједница Скупштине Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ Београд
Удружење Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ Београд одржало је сједницу Скупштине Удружења 30. новембра у просторијима Дома РВИ Београда.
Скупштином је предсједавао Јово Добријевић, чланови су упознати са финансијским извјештајем рада Удружења у 2018. години и од 1. до 10. мјесеца 2019. године, а извјештај о раду поднјео је предсједник Удружења Драган Дивјак, који је одлуком већине гласова присутних чланова реизабран на мјесто предсједника Удружења. За замјеника предсједника изабран је Рајко Умчанин, за секретара Ристић Игор, а за благајника Душанка Самац.
Предсједник Драган Дивјак истакао је мотив оснивања овог Удружења, а то је чешћи одлазак на своја огњишта и чешћи разговори са представницима Општина у овом дијелу БиХ како би заједнички допринјели побољшању услова живота српског народа на овом простору који покрива општине Купрес, Грахово, Босански Петровац, Гламоч, Дрвар, Сански Мост,Кључ, Босанска Крупа и Бихаћ.
„Удружење ће и убудуће наставити да чини све што може када је повратак и опстанак избјеглих и прогнаних лица из ових општина у питању, остваривање њихових посебних права, као и повраћај имовине и обнова порушених споменика. У протеклом периоду ми смо се обраћали институцијама Владе Р. Србије да се помогне да српска дјеца посјете Београд и Србију. Њима би то остало у дугом сјећању, а нека врста помоћи у виду скромних поклона компјутера и сл. много би значила за даљи однос према матици Србији и њиховим сународницима који у њој живе. Опстанак Срба на овом простору је велик проблем. Потребан је велики ангажман како би се побољшао квалитет живота преосталих Срба на територији Федерације БиХ. Такође веома је важно да се омогући право гласа Србима који су из ових крајева, а живе у Србији, што ће дати значајан допринос да Срби у Федерацији добију већа права и своје представнике у властима БиХ. Ми смо се као Удружење 2016. године укључили у овакву врсту помоћи када су у Гламочу, Дрвару и Грахову изабрани Срби за начелнике општина“, навео је Дивјак говорећи о прегледу стања Срба на простору Унско- Санског и Ливањског кантона нагласивши да се Удружење укључило током прошле године у помоћ око пописа имовине Срба у Федерацији.
„Основни проблем у нашим могућностима да помогнемо јесте финансијске природе, шт очекујемо у наредном периоду да се промјени, ако нам Управа за дијаспору изађе у сусрет и помогне у рјешавању озбиљних проблема са опстанком Срба на својим вијековним огњиштима, а ту је један од већих проблема обнова. Преко 500 кућа српских на овом простору није обновљено. Ту су проблеми и са лијечењем јер су им центри за лијечење удаљени и по 50 км од куће. Такође ту се јавља проблем и недовољне безбједности, јер су станице Јавне безбједности угашене у мјестима гдје су Срби живјели као већински народ. Треба споменути и велике привредне ресурсе са којима су ове општине располагале, али им је та надлежност одузета. Дакле много је проблема на које се требамо усмјерити као Удружење“, подвукао је Дивјак који је поднjео и финансијски извjештај о раду у претходном периоду, док је у тачки планова рада Удружења за 2020. годину рекао да ће се Удружење у првој половини наступајуће године максимално залагати за локалне изборе 2020. год. кроз стварање и омогућавање услова да сви грађани у одсуству имају право да гласају.
„Залагаћемо се за подношење захтjева за постојање јединствене српске листе на изборима. Тражићемо подршку од Републике Српске и Републике Србије како би финансијски могли реализовати ову активност. Планирамо обилазак терена гдје су наши људи већински настањени као и укључивање и праћење отварања конкурса код сектора за дијаспору и других конкурса, како би дјеца из Унско- Санског кантона и друга дјеца која са њима иду у школу, без обзира на националну опредјељеност, посјетила Београд. Заједнички ћемо организовати рад са Савезом српских Удружења „Завичај“ Бања Лука око проблема насељавања миграната на простору Федерације гдје већину чини српски народ, у преко 80%. Планирамо и подношење захтјева за поправку девастираних кућа, затим сигурности лијечења и многих других права која имају грађани који живе на том простору.
„Тражићемо начин да се отворе мањи погони који би могли да прошире и допуне рад фабрике која ће ускоро бити отворена у Дрвару. Наставићемо разговор са руководствима Ливањског и Унско- Санског кантона, као и разговоре на тему доласка начелника свих општина Федерације Босне и Херцеговине у Београд, а такође и разговоре са предлогом оснивања посебне канцеларије која би имала задатак сагледавања проблематике избјеглих и прогнаних лица са тог подручја“, казао је Дивјак нагласивши да Удружење у свом плану рада за 2020. годину има и обиљежавање значајних датума на простору Ливањског и Унско- Санског кантона као што су „27. јули“, „4. јули” „Формирање крајиших бригада“ од Тичева у Грахову, Дрвара, Кључа, Санског Моста, Грмеча и Приједора.
„Ту је планирано и обиљежавање књижевних дана на Шушњару, куће Бранка Ћопића у Хашанима, шетња путем стазе Бранка Ћопића, подизање спомен обиљежја на мјесту Липник гдје је 6 Срба набијено на колац у турско доба, обнова плоча у мјесту Шушњар, Историјски час на Корчаници- спортске игре на Грмечу, отварање туристичке линије на релацији Ливањски кантон и Унско – Сански кантон, као и обилазак значајних културно – историјских мјеста“, закључио је Дивјак.
Сједници су присустовали представници осам београдских удружења из општина у Босанској Крајини, а међу гостима на сједници Скупштине био је предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта који се обратио присутнима.
„Федерална власт и кантоналне власти воде политику систематске дискириминације преосталих Срба у Федерацији БиХ. Бројне су чињенице које потврђују ову тезу, а ту се може навести проблем Срба повратника у вези са употребом српског језика и ћирилице, затим недовољан рад на економском развоју ових подручја. Много је српских села који су и даље без воде и струје, путева, много је српских кућа необновљено, незаконито се одузима имовина, али велики проблем у последње вријеме односи се на мигранте. Наиме видимо намјеру центара моћи у Сарајеву да заједно са властима Унско- Санског кантона и Бихаћа затворе мигрантске центре на њиховом подручју и да сада формирају прихватне центре за мигранте у српским мјестима, попут примјера села Липа на подручју Бихаћа“, упозорио је Линта истичући да је добро што је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик јасно поручио да ће се борити да се не отварају такви центри на српским подручјима, јер је циљ поново протјеривање српских повратника и слање поруке да Срби тамо нису добродошли и да је у питању отимање и узурпација српске земље.
Линта је подсјетио да је о томе више пута већ говорио јавно и апеловао на Министарство спољних послова Србије да је потребно да упути снажну и јасну поруку да је неприхватљиво да се мигрантски центри отварају у српским мјестима јер има довољно празних простора и у Тузланском кантону и у Средње- босанском кантону гдје живе Бошњаци.
„ Потребно је да Србија учини конкретне мјере да би се донекле побољшала трагична позиција српских повратника у Федерацији БиХ. Питање Срба у региону треба да буде дефинисано као једно од најважнијих државних и националих питања , а то питање знатно би се ријешило кроз оснивање Министарства за Србе у региону које би могло да предузима конкретне мјере и активности на пружању помоћи нашим људима у борби за повратак отете земље и које би радило све да би наш народ тамо опстао, да би му се олакшао живот и да би се помогло протјераним Србима да остваре своја имовинска и друга права“, навео је Линта додајући да је потребно и његовати културу сјећања на страдања нашег народа и да је крајње вријеме да се оснује Меморијални центар српских жртава геноцида НДХ по узору на јеврејски народ.
На крају свог обраћања Линта је указао да је потребно апеловати, што је он и учинио, да српско Тужилаштво за ратне злочине и Одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду почне да прикупља доказе и подиже оптужнице против припадника Армије БиХ и других припадника војних и паравојних формације и из Хрватске, који су чинили злочине над припадницима српског народа.
Новинар „Српског кола“
Весна Пешић
