У Београду одржана свечана академија поводом стогодишњице уједињења Србије и Црне Горе

ИДЕЈА ЗАЈЕДНИШТВА ЈЕ НЕПРОЛАЗНА


У Скупштини Града Београда одржана је 7. децембра  свечана академија поводом стогодишњице уједињења Србије и Црне Горе. „Уочи обиљежавања сто година уједињена, актуелна парламентарна већина усвојила је резолуцију која додатно усложњава односе између припадника српског народа  и новоцрногораца, односно Дукљана у Републици Црној Гори. Из употребе је, још раније, изопштено ћирилично писмо, а из наставних програма за матерњи језик, историју и историју умјетности, све што је традиционално везано за српски народ. Готово исто ово дешавало се у времену аустроугарске окупације, у времену терора, неимаштине и глади, када је у Црној Гори био забрањен српски језик, ћирилично писмо, народна поезија, гусле и све друго што је подсјећало на српство“, рекао је, у уводној ријечи, др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе. У име Матице српске, суорганизатора ове манифестације, говорио је њен предсједник проф. др Драган Станић, а присутне је, у име Одбора за дијаспору и Србе у региону, поздравио његов предсједник Миодраг Линта.

Манифестацију стогодишњице одржавања Велике народне скупштине српског народа и уједињења Србије и Црне Горе отворио је хор „Света Србија“,  химном Србије „ Боже правде“ и некадашњом химном Црне Горе „Онамо, намо“.

 

ЖИВИМО КАО У ВРИЈЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ


Испред Српског националног савјета скуп је отворила Ивана Крушчић, нагласивши да ова организација у континуитету од свог оснивања обиљежава најзначајније датуме српског народа у Црној Гори. Један од тих датума свакако је дан уједињења Србије и Црне Горе, рекла је она и позвала др Вуксановића да се обрати скупу.

Црна Гора и српски народ имају посебан разлог да славе историјски догађај уједињења 1918. године јер је Подгоричка скупштина поништила срамну одлуку о предаји оружја окупатору 1916. године и сврстала Црну Гору у ред побједника у Великом рату, рекао је, у уводној ријечи, др Вуксановић.

„ Као и прије сто година, српски народ у Црној Гори се данас бори за своја права и слободу и он без помоћи матичне државе тешко ће промјенити свој положај и статус. Наши пројекти за очување идентитета, писани искључиво на ћирилици, по правилу актуелна власт елиминише и ниједан, у овој години, на било ком нивоу, није прихваћен. Да није било помоћи Владе Србије и предсједника Вучића, сви важнији пројекти српског народа у Црној Гори (Српски радио, Српска телевизија), часопис „ Српске новине“, Српска књижевна задруга и други) били би потпуно заустављени. Озбиљност проблема са којим се сусреће српски народ у Црној Гори захтјева хитну комуникацију Владе Србије или чак предсједника Србије, са Владом Црне Горе или најпозванијим људима из власти“, закључио је др Момчило Вуксановић, додајући да српски народ у Црној Гори остаје чврсто уз Србију, Српску православну цркву и да ће се свим дозвољеним средствима борити за очување сопственог идентитета.

 

СРБИ У РЕГИОНУ СУ ДРЖАВНО ПИТАЊЕ


Миодраг Линта поздравио је присутне у име Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону. Нагласио је да је добро познато да у Црној Гори посљедњих година траје процес потуног фалсфиковања историје, да се држава Србија оптужује да је тобоже анектирала Црну Гору 1918. године, док све чињенице говоре да је српска војска ослободила Црну Гору, да је спречила анексију Боке од стране Италије, што су јој савезници обећали 1915. године како би ушла у рат.

„Очито је крајњи стратешки циљ актуелне власти у Црној Гори да на попису становништва 2021. године буде драстично смањен број Срба са садашњих 29 процената, колико их је било попису 2011. године, иако је реално тај знатно већи. Питање Срба у региону којих има близу два милиона треба да буде једно од државних и националних питања и да наша држава низом конкретних и активних мјера треба да помогне опстанак српског народа у региону“, истакао је Миодраг Линта. Он је као примјер навео куповину зграде у Подгорици за „Српску кућу“ у којој треба да буду смјештене све српске организације с циљем да дјелују несметано и да дају свој пуни допринос његовању националног и културног идентитета српског народа у Црној Гори.

 

ЛОГИКА НАРОДА ИЗНАД ДРЖАВЕ И РЕЖИМА


„Ко је тај, ко се одлучио да изговори фаталну реченицу, да Матија Бећковић не смије да дође у Црну Гору? Ко је тај ко је одлучио да смисао свега онога што је стварао Петар II Петровић Његош или цијела династија Петровића, буде бачено потпуно у сјенку и да се заборави која је основна намјера да се оспори смисао њиховог дјеловања?“, упитао је, на почетку своје бесједе, проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске. Станић је упитао ко би на примјер био тај ко би могао да одлучи да рецимо Шекспир или Гете немају мјеста у енглеској или немачкој књижевности.

„Која је то врста политичке и културолошке памети до тако нечега довела? На нама је да мирно, промишљено, памето, али одлучно, у сваком погледу, као једна заједничка цјелина, дјелујемо у складу са таквом једном идејом. Зато смо се ми одлучили да са нашим пријатељима из Црне Горе подржимо те тренутке када је Велика Народна скупштина Војводине у Новом Саду и Велика Скупштина српског народа у Подгорици, донијела одлуке које су високо национално одговорне. Логика народа је нешто много значајније и од држава, а поготово режима. Државе ће падати, пашће и режими, само треба радити у складу са идејом онога што је основни смисао постојања једног народа. Ту нема пораза. Може једна генерација да буде поражена, али побједа ће ипак у једном тренутку доћи. То ће бити побједа разума над нечим што доноси апсурде у нашем животу“, закључио је проф. др Станић и позвао све присутне на исти овакав скуп заказан за наредни дан у Новом Саду.

Управо са таквом идејом, идејом заједништва наступали су, пјесници, хумористи и појци задужени за умјетнички програм ове вечери.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

УЧЕСНИЦИ ПРОГРАМА


Пјесници Благоје Баковић, Милица Бакрач, Будимир Дубак, Гојко Ђого, Новица Ђурић, Милица Краљ, Драган Лакићевић, Милутин Мићовић, Иван Негришорац, Рајко Петров Ного и Ненад Јеро Раденковић, небитно из ког краја долазе, са Косова и Метохије, Црне Горе, Србије или било ког другог, дошли су с идејом заједништва и уљепшали и обогатили ово вече. На крају, у шаљивом тону, присутнима је осмијех на лице измамио хумориста Баћко Милачић, а вече је заршено с пјесмом „Тамо далеко“ у извођењу појца Љубе Манасијевића.


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк