У Цркви Светог Марка данас је служен парастос за 348 српских жртава погинулих у злочиначкој акцији „Масленица 93.“

Неколико десетина Крајишника, у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, присуствовало је парастосу служеном за 348 српских жртава, међу којима 35 жена и троје дјеце, млађе од 12 година. Њих су припадници Хрватске војске и специјалне полиције 22. и 23. јануара 1993. године убили, а након тога многе од њих и звјерски измасакрирали на подручју Равних котара и у близини планинског пријевоја Мали Алан на Велебиту, у злочиначкој акцији под називом „Масленица 93“. Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и Срби из мјешовитих села Мурвица, Црно, Земуник  Горњи, Пољица и Ислам Латински у Равним котарима. На путу према Малом Алану, изнад Светог Рока, 22. јануара у јутарњим часовима, у унапред припремљеној засједи, убијена су 22 припадника полицијских снага (плавог батаљона) РСК, углавном житељи општине Грачац.

 

Поред чланова породица погинулих, скупу су присуствовали народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, директор Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, предсједник УО Координације српских избјегличких удружења са подручија бивше Југославије др Душко Челић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, као и  представници завичајних удружења.

Након одржаног парастоса, малобројни поштоваоци културе сјећања на страдале упутили су се ка споменику српским жртвама у ратовима од 1991-2000. године у Ташмајданском парку. Тамо су положили вијенце и цвијеће, а први пут, за разлику од ранијих сличних догађања, окупљенима се нико није обратио. Можда је и тај мук довољан, јер ни једна ријеч не може да опише још једно од страдања Срба у грађанском рату од 1991-1995. године, на тим просторима.

Иако је међу присутнима било припадника грачачког плавог батаљона, који су само захваљујући вољи Божијој остали у животу, нису имали снаге да дају изјаве медијима.

Ипак касније, у неформалном разговору, сазнали смо неке појединости о нападу хрватских злочиначких снага у акцији „Масленица“ који су први осјетили полицајци РСК, односно припадници грачачког „плавог батаљона“. Након што су им хрватске формације упале у комуникацијску везу, са два камиона су кренули пут Малог Алана. Ту им је препречена цеста и на њих отворена ватра из разног оружја. Од њих 30 само је осам успјело да се спаси. Остали су или одмах убијени или онако рањени звјерски измасакрирани, сјекирама, крамповима, ножевима и бајонетама.

Језиво је било слушати крике које су испуштали рањени полицајци, а поготово нашем саговорнику никада неће из мисли изблиједити јауци рањене болничарке Душанке Гаћеше, једине припаднице женског пола. Данашњи дан сматра својм другим рођенданом, рекао нам је на крају разговора.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

 

This is box title

НЕВИЂЕНА БЕСТИЈАЛНОТ И КРВОЛОЧНОСТ

Најбољу квалификацију дешавања на Малом Алану налазимо код тадашњег владике горњокарловачког Никанора.  У извјештају упућеном Синоду СПЦ 08.02.1993. године постављена засједа окарактерисана је као “злочин који се не памти у историји ратовања” те се наводи да су “морали да упарују дијелове тијела”. Слично тумачење дала је и Информативна служба Генералштаба Српске војске Крајине у коме стоји: “Усташе су након убијања и стрељања извршиле невиђени масакр над тијелима погинулих бораца. Таква бестијалност и крволочност на овим просторима није досад виђена”.

 

This is box title

МИОДРАГ ЛИНТА:  ЕВИДЕНТНО ЈЕ ДА ЗА ОВЕ ЗЛОЧИНЕ НИКО НЕЋЕ БИТИ ОСУЂЕН

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта навео је да је главни циљ ове  злочиначке акција било протјеривање српског народа са својих вјековних подручја путем масовног убијања и масакрирања Срба и пљачкања и уништавања српске имовине.

„Трагична чињеница је да 28 година од наведене акције нико од наредбодаваца и починиоца овог злочина, није оптужен и процесуиран ни пред Хашким трибуналом ни пред судовима у Хрватској.  Главну одговорност сносе Фрањо Туђман и генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац, Младен Маркач и Агим Чеку. Линта поново позива Тужилаштво за ратне злочине да коначно покрене кривични прогон против одговорних лица за злочине против Срба који су се десили у злочиначкој акцији “Масленица 93”. Јасно је да хрватско правосуђе води бесконачне истраге против НН лица за злочине у акцији Масленица и да нико неће бити осуђен. У питању је етнички мотивисано правосуђе које је у функцији оправдања злочиначке политике Туђмана чији је стратешки циљ био стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба“, истиче Миодраг Линта.

 

Нема коментара

Напишите коментар