У Мутилићу, селу надомак Удбине у Лици, обиљежена сеоска и слава Храма Преображења Господњег
ТРАДИЦИЈА НИЈЕ ПРЕКИНУТА
Обиљежавање славе одржано је у Храму Преображења Господњег, саграђеног давне 1745. године, више пута уништаваног и тотално спаљеног за вријеме Другог свјетског рата. Његова реконструкција је у току, а управо на овом скупу најављено је да би ускоро требало да се почне са изградњом звоника. Службу и освећење славског колача, кољива и преображењског грожђа, извршио је протонамјесник Никола Малобабић, а овом свечаном чину присуствовало је стотињак вјерника.
Због добро познате ситуације са корона вирусом није било пратећих догађаја као ранијих година када се након службе овдје знало окупити, на турниру у малом фудбалу, културно-умјетничком програму и касније на народном весељу, и више хиљада људи.
ГРАЂЕЊE ЗВОНИКА НОВИ ЗАДАТАК
Прије свих, на службу су стигли некадашњи начелник општине Удбина Станко Момчиловић, садашњи замјеник начелника општине Милан Узелац, кумови славе породица Лончар и чланови СКД „Просвјета“, Пододбор Удбина, предвођени Тањом Чанковић.
Слика „просвјетара“ пред разрушеном црквом за успомену и за вјеровање у њену што скорију обнову, понеки групни разговор, претходили су служби. Служба је први пут одржана у цркви, боље речено у њеним остацима, али уредно сређеним и припремљеним за обнову.
Након освећења славског колача, кољива и преображењског грожђа, присутнима се обратио протонамјесник Никола Малобабић.
Честитајући домаћинима славу, пожелио им је добро здравље и срећу, најављујући да ће ускоро, након поправке зидова, те уређења церклажа са профилацијом, почети изградња звоника за који су обезбјеђена средства.
Услиједило је сјечење колача, а по завршетку овог свечаног обреда, наредног домаћинства славе прихватила се Бојана Матић из Курјака. Мирослава Лончар, из Ондића, села које граничи са Мутилићем, која је била кума на овој слави, на симболичан начин је са будућом подијелила четвртину славског колача.
Куме су потом сто са послужењем изнијеле испред цркве и послужиле присутне.
Мирослава Лончар је за „Српско коло“ рекла да данашњи дан за њу и њену породицу представља, прије свега, пуно срце и радост, а изнад свега, изузетну част и обавезу.
Истакла је да је срећна што се и поред актуелне ситуације окупио оволики број мјештана, прије свега дјеце. Сличне импресије изнијела нам је и Бојана Матић, нагласивши да јој ова нова обавеза много значи, јер, како је рекла, православци морају да гаје своје обичаје, да се окупљају, да одржавају своју традицију и док се то буде радило на овим просторима ће остати и опстати српство.
„ЦУКРИЦЕ“ УЉЕПШАЛИ СЛАВЉЕ
Након тога чланови СКД „Просвјета“, Пододбор Удбина, показали су своје умијеће. Најприје су они старији испред улаза у цркву отпјевали неколико личких пјесама изазивајући аплаузе и понеку сузу најстаријих учесника овог скупа.
Ипак, највише пажње, а слободно се може рећи и одушевљења приредили су најмлађи „просвјетари“. Заплесали су Личко коло, на начин на који се и старији од њих не би застидјели. Све са командама, и ударцима ногу о тврду личку ледину, држећи тако ритам, јер као што се зна ово коло не прати музика.
„Цукрице“ како се личким жаргоном каже , а може превести као шећер (слаткиши или бонбонице) нису ту стале. Под будним оком Тање Чанковић запјевале су неколико пјесама док су се старији освјежили у хладовини поред цркве.
То вријеме искористили смо да попричамо са замјеником начелника општине Удбина, Миланом Узелцем са којим „ Српско коло“ има дугогодишњу успјешну сарадњу исто као са бившим начеником општине Удбина Станком Момчиловићем.
„Преображење Господње је највећи празник за Србе удбинског краја и иако нас је данас релативно мало овдје, не значи да овом великом празнику не придајемо изузетан значај. Битно нам је да данас нисмо прекинули традицију и поред ове ситуације с корона вирусом. Важно нам је да се одржала служба, да смо испоштовали најважнији обичај, а искрено се надам да ћемо већ наредне године наставити гдје смо стали прошле када је овдје било више хиљада људи“, истакао је Милан Узелац, додајући да се овдје неће завршити обиљежавање славе, већ наставити у многим кућама овог краја.
Напуштајући Удбину, једно од ријетких општинских средишта у Хрватској у којима Срби имају могућност одлучивања, стекли смо утисак да су задовољни својим положајем. Готово да је сваки повратник пронашао начин како да опстане на овом простору, било да је запослен у неком индустријском погону или свом ОПГ – у (приватном пољопривредном газдинству)
Текст и фотографије: Жељко Ђекић
