У Новом Саду одржан округли сто – Улога и значај Крајишког одбора

Матице српске Матица српска отворила врата Крајишницима


Управни одбор Матице српске на својој сједници одржаној 16. октобра 2017. године у Новом Саду основао је Крајишки одбор Матице српске. Удружење Отаџбински покрет из Новог Сада на челу са Драгомиром Лалићем тим поводом је организовало 15. децембра Округли сто о значају оснивања овог Одбора.

У свом уводном обраћању Драгомир Лалић је рекао да је Хрватска држава смишљено уништила на стотине хиљада српских књига.

– Уништила је школе, музеје, библиотеке и веома прецизно 40.000 енциклопедија Лексикографског завода, што се по њиховој научној анализи може назвати „духовним геноцидом”. У новије вријеме краду нам ојкачу, глуво коло и бећарац и оно што је најтрагичније према подацима наших епархија у Хрватској , Хрватска католичка црква је од 1991. године до данас методом присиле и уцјене покрстила преко 45.000 православних Срба – рекао је Драгомир Лалић и додао да су то неки од разлога зашто је покренута иницијатива за оснивање Крајишког одбора МС и да то заправо значи да Крајишки одбор Матице српске уз помоћ Крајишника треба да води рачуна да се сачува културно, књижевно и научно благо Срба из Српске Крајине и Хрватске, што подразумијева, историју, културу, духовност и традицију.



– Основали смо Крајишки одбор са великим очекивањима и још увијек није почео да даје оне резултате које ми очекујемо. Матица је често у ситуацији крајње угрожености, зависи од министара ­– рeкао је предсједник Матице српске др Драган Станић и напоменуо како му је жао што није могао да дође др Душан Иванић, али је увјерен да је он чврста полуга на коју Kрајишници могу да се ослоне.

Скупу се обратио и изасланик епископа бачког Иринеја, презвитер Жељко Латиновић и изразио задовољство због оснивања Крајишког одбора при Матици српској и обећао да ће епархија и он лично учинити све што је у њиховој моћи да се што више људи укључи у ову дјелатност, јер једни без других не могу.

– Предлажем да УО Матице српске својим редовним планом и својим дјеловањем нађе начин да се изгради крајишки културни центар заједно са свим крајишким удружењима и људима добре воље широм свијета – рекао је правни заступник Удружења Крајишки привредник Мирко Радаковић и додао како ће се и Крајишници заједно са центром градити.

Ријеч је затражио и историчар др Момчило Диклић, и пренио своја очекивања да ће Матица српска бити научни и културни центар свих Срба у свијету сада више расејаних него икада. Нада се да политика неће бити препријека за научно- истраживачки рад ове најсвјетлије институције о крајишким Србима као што је било за вријеме СФРЈ.

– Код нас Срба није одржана научна расправа о распаду Југославије, одржана је у Сарајеву и Загребу. Те њихове истине полако упадају у наш простор. Њима олакшава што ми нисмо изнијели своје ставове. Не знамо колико има избјеглица. Међу онима који су дошли у Србију постоје они који никада нису имали статус избјеглог или прогнаног лица, постоје људи који су напустили Хрватску, а никада нису били у Србији. Да ли ћемо дирати статистичку подвалу? Да ли дирати границе? Политици се то неће свидјети, али науци то не смије бити препрека– рекао је историчар др Момчило Диклић.

Предсједник Владе Републике Српске Крајине у прогонству Милорад Буха захвалио се др Драгану Станићу што је Матица српска као једна релевантна институција отворила врата Крајишницима оснивањем Крајишког одбора 2017. године и додао како Крајишници морају политику да заинтригирају у погледу података који се износе о избјегличком корпусу.

– Крајишки народ није добио одговор колико нас је заиста протјерано. Злочин мора бити евидентиран, документован, сабран. Кроз разна Удружења смо до сада објавили преко 35 научних радова, одржали 8 научних скупова. Системом финансирања стварно не можемо бити задовољни, понеки прођу са врло мало средстава за финансирање, како у Покрајини тако и у Републици – рекао је Милорад Буха.



Зоран Вранешевић покрајински посланик у Скупштини АП Војводине и предсједник Удружења ратних ветерана Патриотски фронт сложио се са својим претходницима и додао како је формирање Крајишког одбора Матице српске историјски тренутак.

– Јуче на Спенсу смо имали представљање лика и дјела жене која је много више урадилa него Срби и Српкиње, Дијане Будисављевић,хуманитарке аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила 15.336 српске дјеце из усташких логора смрти у НДХ. Монодрама глумице Јелене Пузић нас је одушевила. Имамо на дјелу фалсификовање истине, крађу идентитета. Хрвати су прије неколико дана организовали округли сто, гдје су Дијану Будисављевић представили као државни пројекат Независне Државе Хрватске. То је ушло у њихове уџбенике – нагласио је Зоран Вранешевић.

– Ми Срби Крајишници смо често на нивоу емоција, а не на нивоу дјела. У Војводини почевши од Првог свјетског рата до данас, има нас сигурно преко 800.000, можда и милион, они које имају гене или који смо рођени у Крајини – рекао је члан Српске академије наука и умjетности академик проф. др Драган Шкорић и посебно нагласио да је наша суштина да културну заоставштину коју имамо, која се налази у приватним рукама или у удружењима покушамо да објединимо и депонујемо у Матицу српску, Матица српска да буде мјесто гдје се могу одржавати скупови.

Предсједник Крајишког културног центра Свети Сава, Бањалука, Драган Крошњар је мишљења да се треба договорити око модела организације, и који су то кључни пројекти које Крајишници требају испланирати и остварити на годишњем нивоу.

Присутне је поздравио и Милан Жунић испред Координације избјеглих и расељених у Републици Србији.

– Наш циљ постојања је организованија и ефикаснија борба за права нашег избјеглог, протераног и расељеног српског становништва. Најавио бих један округли сто који ће Координација организовати почетком сљедеће године у Вуковој задужбини у Београду, са важном темом. Ради се о потписаној и објављеној декларацији о заједничком језику коју је до сада потписало преко 10.000 присталица из Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе, а превладавају потписи припадника српске националности, посебно јавне личности. У Сарајеву је једна група лингвиста потписала декларацију о заједничком или регионалном језику – рекао је Жунић и додао да је та декларација директан удар на српски народ и српски језик.

Ненад Абрамовић предсједник Удружења избјеглих, расељених и досељних лица Завичај Београд и члан Удружења Координације је рекао да ниједан проблем Срба Крајишника није ријешен у Рeпублици Србији, а ни у Републици Хрватској.

– У социјане станове умјесто избјеглих и прогнаних усељавају мигранте, у избјегличком насељу Варна живе људи на маргини друштва, то су људи у напуштеним халама, од њих су сви дигли руке. По регионалном стамбеном програму су већ одавно требали бити збринути, а немају новца да плаћају кирију – навео је видно разочаран Ненад Абрамовић и изнио податак да је у Београду требало да се изгради 3.000 станова , а није се стигло ни до 600. У Пожеги градска власт тражи од избјеглица 500 евра по квадрату за откуп станова, а тржишна цијена тих станова је 450 евра.

Посланик у Скупштини АП Војводине Боро Кутић је напоменуо да ријетко у наступима Крајишници користе чињеницу да је РСК била међународни фактор, да је егзистирала и имала правне акте.

– Надам се да ћемо ми живјети, или наша покољења на територији Републике Српске Крајине.



Милан Ливада оснивач Завичајне групе Крајина – Војводина је подсјетио како су Војводину формирали Крајишници на Мајској скупштини 1848. године, патријарх Јосиф Рајачић ( Личанин) и војвода Стефан Шупљикац (Банијац).

Милош Бајић из Завичајног Удружења Банијаца је рекао како нико не спомиње Рејфердорф код Матхаузена и Ашах иза Линца гдје има из Првог свјетског рата 15.000 српских војника сахрањених на гробљу, а ми о томе не причамо. Додао је како се нисмо пребројали ни у Јасеновцу, а ни сада.

Већ пред крај дискусује огласио се и Душан Станојевић, адвокат, Далматинац херцеговачког поријекла који је рекао како би волио да Крајишки одбор што прије одржи коститутивну сједницу, да се утврде надлежности, да се тај Одбор формализује, да се утврди план активности и рада и да се крене са послом.

Небојша Личанин из Крајишког културног центра Свети Сава из Бањалуке, разочаран што послије толико година причамо о избјегличким центрима.

– Дјеца су нам по Европи, возе камионе. Остаћемо без народа. У демографској катастрофи смо – и додао како је потпуно незадовољан односом власти како у Републици Српској, тако и у Републици Србији према Србима Крајишницима.

Синиша Рудан родом из Сјеничака који се бави информатичком технологијом и умјетношћу је предложио да се направи виртуелни музеј.

Петар Самарџија новинар у пензији је истакао да му смета што за овим округлим столом види само сиједе главе. По њему једна од тема би требала бити како привући младе, све што се почне радити неће имати ко да заврши.

Округли сто је завршио др Драган Станић износећи четири ствари око чије реализације Матица српска може помоћи, а које су изнесене током округлог стола.

– Прво треба да се озбиљно стартује са Крајишким одбором. Душку Иванићу, предсједнику Крајишког одбора ћу да пренесем шта све очекујете од Одбора, и да што прије направимо оперативни план. Питање пописа је свакако битно гдје смо пострадали, а ми то не знамо. Ајде да се не расипамо, не морамо се сложити око свих ствари, бар да ријешевамо она питања око којих смо се договорили да су важна. Идеја о оснивању Крајишког културног центра је апсолутно основана. Можемо се договорити да се оснује Музеј, да представља основу за сакупљање свих ових докумената, свих предмета који свједоче о животу Крајишника на свом завичајном простору. Четврта ствар би била да организације које су радиле до сада могу да добију логистичку подршку од Матице српске, имамо и простор за културне програме – навео је др Драган Станић и додао да се политичка опредељења оставе по страни јер не жели да се политиком уноси раздор међу људима.

Новинар Српског Кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк