У Новом Саду одржан први Сајам завичаја
У Новом Саду је, дана 06.06.2019. године, у организацији Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, отворен Сајам Завичаја – завичај кроз привреду, туризам и културу“. Сајам завичаја отворили су потпредсjедник Покрајинске Владе Ђорђе Милићевић и министарска трговине и туризма у Влади Републике Српске Драгица Ковач.
Министарска трговине и туризма у Влади Републике Српске, Драгица Ковач се прва обратила присутнима:
– Уважени гости, поштовани даме и господо, дозволите да вас прије свега поздравим и изразим задовољство што имам прилику да као министар трговине у Влади Републике Српске подржим први Сајам завичаја у Новом Саду који има за циљ да кроз привреду, туризам и културу повеже народ Републике Српске, АП Војводине и наравно цијеле Србије. Организација оваквих манифестација је значајна јер пружа прилику да се скупе идеје, стваралаштво и предузимљивост нашег народа на једном мјесту и на тај начин да се да допринос унапређењу сарадње у различитим областима дјеловања. Сајам завичаја видимо као прилику да се додатно оснажи веза Републике Српске и Републике Србије али и да се представе туристички потенцијали и предузму активности на остварењу боље привредне сарадње између двије земље. Ковач је додала да је Република Србија значајно тржиште за Републику Српску јер сваки трећи туриста у Републици Српској долази из Србије, а наравно и велики број становништва Републике Српске посјећује туристичке дестинације у Републици Србији.
Присутнима се, потом, обратио потпредсједник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић који је и званично отворио Сајам завичаја. Милићевић је истакао да је интенција ове манифестације да буде интегришућа и кохезивна снага за припаднике нашег народа и у Србији и у региону, али и стимуланс и напредак региона у целини:
– Оно што је основни циљ и што Покрајинска влада апсолутно подржава је подстицање наших институција, привредника, туристичких радника и културних и других посленика за продубљивање и развој постојећих и проналажење нових облика међусобне сарадње. Зато овдје и јесу представници Привредних комора Републике Српске, Бања Луке, Војводине, туристичких организација Републике Српске и Војводине, Заједничког вијећа општине Вуковара и привредници из земаља региона. И сви ми смо овде заједно данас да би пронашли моделе конкретне сарадње, да би разговарали о закључивању конкретних послова, о поједностављењу процедура у пословању, о формирању заједничке туристичке понуде, заједничким наступима на трећим тржиштима наших привредника. Наша сарадња је с једне стране базирана на заједничким емоцијама које ријеч завичај симболизује. Са друге стране она мора да буде базирана и на обостраном интересу, а ми смо потпуно увјерени да тај интерес може да се пронађе у заједничким пословним подухватима. Зато су са нама данас и представници око 50 завичајних удружења која презентују своју културу, традицију и обичаје и својим деловањем чине мост између Србије и држава из којих су се овдје доселили.
Присутнима поводом отварања Сајма завичаја, обратио се предсједник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић:
-Иницијативу Покрајинске Владе и Владе Републике Српске за одржавање Сајма завичаја са великим ентузијазмом дочекали су Привредна комора Републике Српске са својим подручним коморама и Привредна комора Војводине. За нас је привредна сарадња значајан сегмент свеукупних односа Републике Српске и Републике Србије. Присуство великог броја еминентних привредника, као и највиших представника власти свакако ће допринјети да остваримо најзначајније циљеве данашње манифестације, а то су унапређење наше пословне сарадње, повећање робне размене, јачање производних капацитета, прерађивачке индустрије, отклањање баријера у пословању, даљи подстицај заједничким наступима наших компанија на трећим тржиштима. Вучуревић је додао да је Република Српска незаобилазан партнер и један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Републике Србије и изнео статистичке податке који указују на тренд раста спољнотрговинске сарадње Републике Србије и Босне и Херцеговине у претходне две године, а који се перманентно наставио у прва три мјесеца текуће године.
Након излагања Вучуревића, присутнима се обратио, испред Привредне коморе Републике Српске, њен председник Борко Ђурић који се осврнуо на досадашњу сарадњу Републике Србије и Републике Српске:
-Ово што смо постигли јесте нешто с чим се данас и на овом Сајму завичаја можемо похвалити, али ми хоћемо, желимо и можемо много боље и много више. Да би то постигли, треба нешто још да урадимо. Треба да нађемо начин да срушимо све оне баријере које нам стоје на путу већих пословних успијеха и бољих резултата, вишег степена сарадње и вјерујем да ћемо кроз данашње активности учитини бар мали корак у том правцу.
С обзиром да је Сајам завичаја инициран са циљем сарадње у култури, привреди и туризму, присутнима су се обратиле и директорица Туристичке организације Војводине Наташа Павловић и директорица Туристичке организације Републике Српске Нада Јовановић које су пре два мјесеца потписале протокол о сарадњи, а која има за циљ да се унапреди размена туриста између две туристичке дестинације и да се креирају заједнички туристички производи.
Након свечаног отварања манифестације Сајам завичаја, учеснике, домаћине и госте је поздравио директор Покрајинског фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Душко Ћутило, а председник Покрајинске владе Игор Мировић је обишао штандове и такође поздравио све учеснике и госте.
Манифестацију је увеличао богат културно-умјетнички програм у којем су се, кроз своје умјеће у играма и пјесмама представили АКУД “Лира Лукач“ и женска пјевачка група “Успомене“ из Дрвара, СКУД “Просвјета “ – Вргин Мост, КУД “Пискавица“ – Бања Лука, КУД младих “Грмеч“ из Босанског Петровца, КУД Шипово, Српско КУД “Гаврило Принцип“ и пјевачка група из Босанског Грахова, мушка пјевачка група Завичајног удружења Банијаца из Суботице, гуслар из Бијељине Лука Бошњак, Етно група “Зеница“, КУД “Св. Деспот Стефан Лазаревић“ из Сребренице, као и културна умјетничка друштва и пјевачке групе из Куле, Новог Сада, Белог Манастира, Апатина, Вуковара, Дервенте, Добоја, Ђурђева, Кљајићева и Бачког Грачаца.
Сајам завичаја окупио је око 100 излагача са простора бивше Југославије који су представили своје обичаје, рукотворине али и гастрономску понуду. Република Српска и Република Србија, посебно Војводина његују традиционално добре односе које спајају иста кутлура, исти народ, а овакве манифестације доприносе њиховом продубљивању. На територији Војводине постоји 50 завичајних удружења, а управо је циљ ове манифестације да окупи и интегрише припаднике нашег народа и у Србији и у региону.
Међу излагачима, а у жељи да активости и дјеловање својих удружења презентују на најбољи и најоригиналнији начин, нашли су се Завичајно удружење Сава Мркаљ, Удружење жена Јединствено Руско село, Завичајно удружење Банија, Удружење жена “Наковчанке“, Удружење Петровчани, Српски крајеви, Удружење Срба, Херцеговаца и пријатеља у Србији, Мостови на Дрини, Културна заједница Крајине, Удружење “Матица Српска у Дубровнику“, Завичајно удружење Славонаца, Завичајно друштво Змијање, Општина Дрвар, Представништво Републике Српске у Србији, Удружење жена Бачки Грачац, Завичајно удружење Личана, Завичајно удружење Јањана, Удружење Крушево брдо, Удружење студената Републике Српке у Србији, Максим Мудринић гајдаш и други.
Наведена удружења и организације представили су своје рукотворине, односно уникатне и ручне радове, као свој знак распознавања, односно све оно по чему су препознатљиви. Доласком на сајам, понијели су своје обичаје и своју културу како би презентовали рад својих удружења. У том смислу, печат на овогодишњем Сајму завичаја оставило је Завичајно удружење Сава Мркаљ које је на најљепши начин представило свој рад, стављајући акценат на остварења у току 2018. године када је удружење обиљежило 235 година од рођења и 185 година од смрти Саве Мркаља, великог реформатора српске азбуке. Тим поводом, на сајму су презентоване двије књиге: Сава Мркаљ “Пјесме“ и пјеснички рукопис Бошка М. Бућана “Испод пепела“. Поред наведеног, Завичајно удружење Личана представило је своје рукотворине међу којима су се нашли одевни предмети, сувенири, стаклене посуде, а личност која представља симбол њиховог краја је Никола Тесла. Затим, Удружење жена “Наковчанке“ представило се кроз слане и слатке рукотворине и на тај начин привукле пажњу гостију да приђу њиховом штанду и пробају њихове производе. Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији своје представљање базирало је на “даровима Херцеговине“, односно чајевима и здравим напицима. Мостови на Дрини су приказали своје рукотворине у изради гусли, док је Општина Дрвар представила домаће производе и туристичка мјеста која би требало да посете сви који дођу на територији наведене општине. Удружење које је, такође, на Сајму завичаја привукло пажњу је Удружење студената Републике Српске у Србији – Нови Сад, које је основано 12. априла 2019. године и које представља прво удружење студената у Србији. У Новом Саду студира око 7000 студената из Републике Српске и наведено удружење је основано са циљем да буде конзулат студената који долазе из Републике Српске, односно адреса на коју ће се прво обратити када дођу на студије. Поред тога, главни циљеви удружења су помоћ студентима при уписивању на факултет, помоћ при налажењу привремених послова токо студирања и повезивање студената са привредницима приликом налажења сталних послова. Поред наведеног, удружење се бави хуманитраним радом и до сада су већ одрадили једну хуманитарну акцију “хуманитарни турнир у малом фудбалу“ на којем је учествовало 25 екипа.
Удружење “Матица Српска у Дубровнику“ у току Сајма завичаја представло је Зборник научних радова “Барања кроз векове“ који је настао са циљем сазнавања нових чињеница о Барањи из области историје, демографије, етнологије, археологије прикупљених и сабраних од тридесетак научних радова. Овим зборником је потврђена историјска, етничка, политичка, демографска и друга утемељеност српских корена Барање. Повод за зборник радова представља међународни научни скуп који се одржао у Сомбору од 12.10. до 14.10.2018. године. Организатори скупа били су Влада Републике Српске Крајине у прогонству, Удружење “Матица Српска у Дубровнику“ и “Покрет за обнову србистике“.
С обзиром да се о Барањи мало писало и мало се зна, овај научни скуп и зборник радова треба да пруже одговоре на многа питања везана за наведено подручје. У радовима су садржане чињенице о злочиначким делима непријатеља који су имали за циљ промену демографске и верске структуре становништва Барање. Зборник се бави и савременим, војним, политичким и геостратешким процесима и односима насталим после Великог рата, окончаним присаједињењем Краљевини Србији.
Уводну реч презентације зборника дао је један од приређивача истог, дипломирани правник Милорад Буха:
-Барања јесте негде на периферији српских земаља, али је она у основи центар. Центар зато што су српски коријени у Барањи од памтивјека. Све што будемо писали о Српству, писаћемо о Барањи и обрнуто.
Према рјечима приређивача овог зборника, Барању можемо звати матицом српског народа, а не неком граничном области. Научни радови филолога говоре о вишевјековној присутности српског језика у Барањи, што упућује на древно присуство српског етноса на том подручју. У прилог наведеном говори и Историјска карта Барање из XVIII и XIX века која осликава живот простора Барање и духовне грађевине односно око 70 цркава и манастира који су постојали у Барањи као потврда живота српског народа на том подручју.
О историјском и културном значају Барање говорила је предсједница КУД “Јован Лазић“ из Белог Манастира Светлана Пешић која је представила српску барањску народну ношњу. Ова ношња припада ношњама панонске зоне, али има караткеристике које су специфичне за подручје Барање. Била је под утицајем њемачке и мађарске ношње и од њих се разикује по кроју и начину украшавања. Ношње су израђивале жене за чланове своје породице и за себе. Богате су и широке, израђиване од лана и памука, мање од вуне, разликују се по кроју, наборима и украсима. По начину украшавања разликују се свечане и радне ношње.
Поред историјских података, српска барањска ношња свједочи о постојању и животу српског народа на подручју Барање, као и о значају овог подручја за српски народ о чему се све више говори.
Сајам завичаја изазвао је велику пажњу јавности и интересовање свих оних који су заинтересовани да дају свој допринос очувању традиције и културе, као и повезивању и јачању веза које постоје међу припадницима српског народа у Републици Србији и земљама окружења. Сарадња која се презентује кроз културу, традицију, обичаје, али и сарадњу у привреди и туризму рефлектоваће се на још чвршћу повезаност између Републике Србије и Републике Српске.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац