Одржано 7. Бучко вече на Авали: Потомци партизана желе да обнове Вазнесењску цркву

У суботу 8. јуна 2019. године, по седми пут су се на Авали састали Славонци из Бучја.

И овога пута њихов домаћин био је Ранко Продановић. Како нам је објаснио,Бучје је дио данашње општине Пакрац у коме живи свега десетак људи и обухвата читав низ засеока ( Дереза, Граховљани, Ново Село, Драговић, Шуметлица, Бранешци, Будићи, Ожеговци, Поповци, Котурић, Гредевица, Главица, Јаковци, Кричке, Рогуље, Цицварем Бјелајци, Цикоте, Пргомеље и Тисовац).

– Током Другог свјетског рата Бучје је било устаничко село у коме су основане двије партизанске бригаде. Након рата проглашено је за спомен село у коме је била дозвољена градња за 50 кућа, као и викенд насеља намијењеног за заслужне грађане. Kолико је село било напредно свједочи податак да је имало спомен школу, станове за учитеље, бензинску пумпу, комплетну здравствену услугу, па чак и стоматолошку амбуланту – прича Продановић.

 

УСТАШЕ НА САВИНДАН СРУШИЛЕ ЦРКВУ…


Он истиче да су се Срби овог краја посебно истицали у НОБ. Свакако најзначајније и најпознатије име је Радован Кнежевић — Тихи. Овај народни херој, рођен у српском селу Котурић, након завршене ваздухопловне школе постао је активни подофицир у Краљевини Југославије, да би почетком Другог свјетског рата дошао у партизанске редове. Почео је као курир између Суњске и Папучке чете, а завршио као командант Дванаесте ударне дивизије НОВЈ која је у свом саставу имала 2.700 бораца.

 

Људи поријеклом из Бучја имају жељу да обнове сеоску цркву Вазнесења Господњега. Ова црква подигнута је на мјесту старије цркве посвећене Светом Николи из 1762. године. Храм је обновљен 1895. године, а на Савиндан 1942. године усташе су га срушиле заједно са парохијским домом.

…КОМУНИСТИ УКЛОНИЛИ И ТАБЛУ СА НАТПИСОМ ДА ЈЕ ПОСТОЈАЛА


Након Другог свјетског рата црквене власти поставиле су на црквишту крст и плочу с натписом да је ту постојала православна црква. Сваке године на Спасовдан окупљало се локално становништво на народном збору, све док СУБНОР није склонио плочу, а на месту парохијског дома подигнут је велики задружни дом чије рушевине и данас стоје.

 

Прије неколико година поново се у Бучју народ окупља на Спасовдан, а ове године било је више од 200 присутних. Управо је то један од разлога да се и ми у Србији окупљамо иза Спасовдана – каже Продановић и наводи да се највећи број Славонаца из бучког краја населио по београдским предграђима.

Према ријечима Продановића, Бучје је било познато као српски крај. За вријеме грађанског рата у Хрватској управо у Бучју је била смјештена команда за Западну Славонију, као и болница. Колика је била стратешка важност Бучја говори податак да се у овом селу налазила и База УН.

 

НЕИЗВЈЕСНА ФУДБАЛСКА УТАКМИЦА


Ранков отац Мишо Продановић први се доселио у једну од барака у подножју Авале, а потом су стигле и бивше комшије. Вриједни Славонци су трошне запуштене кућице претворили у своје домове. Данас на простору од неких стотињак метара живи 5 породица из Славоније, па је логично да је окупљање на Авали започело је у Милошевој и Ранковој кући гдје се окупило педесетак земљака.

На оближњем терену одиграна је ревијална фудбалска утакмица. Екипе су подијељене на домаће играче који живе у близини Авале и госте који су дошли са разних страна. За домаће су играли Жељко Продановић, Предраг Савић, Славомир Радивојевић, Саша Продановић, Немања Савић и Андрија.

Гости су играли у саставу Жељко Вуковић, Мирко Глигић, Славе Радивојевић, Миодраг Бјелан и Андрија Бехара. У овој екипи играо је тандем пристифао из Њемачке Ненад Ковачић и Никола Босић, као и Весо Голић који је дошао из Словеније.
Врућина и права најезда комараца нису омели мајсторе фудбала да покажу завидно умијеће. Утакмица је била веома неизвјесна. Регуларни дио меча завршен је неријешено 3:3, да би након извођења пенала домаћи били бољи.

Играло се веома коректно, па судија меча Мићо Ћасић из Бачке Паланке није имао много посла..

Редован учесник свих окупљања је један од играча домаће екипе Предраг Савић. Он нам је испричао да су старији некад заједно играли мали фудбал на турнирима по Славонији. Они озбиљнији тренирали су велики фудбал у Кусоњама или би играли за пакрачки Хајдук.

У времену у коме су се многи одродили од завичаја захвалан сам Ранку Продановићу што нас окупља. Волио бих да су окупљања чешћа. Мада у људској природи увијек постоји жеља за побједом, најважније је да смо добро пазили једни друге и да се нико није повриједио – рекао је Савић.

 

У СЛАВОНИЈИ СЕ УГЛАВНОМ НАВИЈАЛО ЗА ЗВЕЗДУ


У гостујућој екипи посебно се у црно бијелом дресу истицао Мирко Глигић, заклети навијач Партизана. Он је на овај скуп стигао из Панчева, а у његовој екипи било је играча који су само због овог скупа дошли из Словеније, Њемачке и Хратске.

Ово је прилика да се сретнем са људима са којима сам одрастао у Славонији. Са некима сам заједно ишао у школу, са некима играо фудбал, а са некима дијелио и војни ров. Посебно ме радује што се на овим скуповима појављује све већи број младих, који су рођени у Србији, али који имају дубоко укоријењену свијест о припадности завичају својих предака – рекао је Глигић.

Он се осврнуо и на ривалитет Звезде и Партизана који је постојао и у Славонији,

Ако гледамо квантитет, признајем да је у Славонији било више Звездаша, али квалитет је увијек био црно-бијели – поручио је Глигић уз осмијех.

 

ПОКЛОН ЗА МАРИЈУ


Након фудбала вече је настављено у планинарском дому „Чарапића брест”. На вратима госте је дочекивала љубазна домаћица Љубица Продановић, а култ Бучке вечери спојио је више од 200 земљака. За ову прилику из Америке су стигли Раде Самарџић и Предраг Вујић, из Холандије Предраг Гаћеша, а из Шпаније Далибор Радаковић.

Србе из Славоније у најтежим временима одржала је пјесма. За добро расположење побринуо се „Нон стоп бенд” чији су чланови такође поријеклом из Славоније.

У културном дијелу програма наступио је КУД „Банија”, а уприличена је и богата томбола.

Највећи апалуз добили су добротвори Стево и Рајка Лазић. Они су у договору са организатором одлучили да љетовање у њиховим апартманима на Сребрном језеру поклоне дјевојчици Марији Бехари из Приједора која је након вишемјесечне борбе савладала опаку леукемију и овај одмор ће јој добро доћи.

Текст и фото: Трифко Ћоровић

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Коментари
  • Avatar

    Pozdrav, mozete li mi poslati slike sa Bučke večeri na mail
    Unapred hvala i veliki pozdrav

    петак, 14. јун 2019.

Напишите коментар