У Окучанима обиљежено 26 година од прогона и страдања Срба

Прошло је 26 година од прогона и страдања Срба у војној акцији “Бљесак”, проведеној на подручју Западне Славоније, од 1. до 4 маја 1995. И данас, Срби који су остали на том подручју, сјетили су се страдалих. У храму Светог Великомученика Димитрија у Окучанима, истовремено се славио Васкрс и туговало за мртвима.

Полупразно црквено двориште, дијелом због короне, дијелом и јер нема више ко да дође – тако ове године изгледа тужни Васкрс у Окучанима, јер пада у дане страдања и егзодуса Срба из Хрватске. Прва три дана маја за Србе из Западне Славоније већ 26 година подсједник су на страшну војну акцију “Бљесак” из 1995. која им је одузела све што су имали.

За само 36 сати, са подручја Западне Славоније, која је била у саставу тадашње РСК и под заштитом УН-а, протјерано је 15.000 Срба, а 283 убијено или нестало. За само 162 жртве до данас је расвијетљена судбина.

Црквено двориште сигурна је зона, у којој могу без страха, наглас, да кажу да су Срби, али и да се присјете страдалих и несталих. “Моји су преци овдје дошли прије Турака”, каже Миленко Јаћимовић, а” ја данас не смијем да кажем да је ово моја, српска земља”.

– Ми палимо свијеће, поклањамо се жртвама, док други славе што су жртве ликвидиране, убијене. То су махом цивили, жене, дјеца, старци. У мом селу двоје људи живи зсу апаљени у кућама – прича Јаћимовић.

Одмах поред храма Светог Великомученика Димитрија, подигнута је висока католичка црква, са звоником који надјачава сваку молитву и разговор у комшијском дворишту, чак и на Васкрс. Неријетке су и провокације из околних дворишта, баш у вријеме када се Срби сјећају страдалих. Чак и на Васкрс, ту је и полиција, због потенцијалних инцидената и провокација.

Млади, којих је све мање, кажу да за њих закони о запошљавању у институцијама не важе, само зато јер су Срби.

– Влада атмосфера страха и понизности, људи се сраме, ваљда зато што су медији наметнули стигму да је ријеч Србин нешто негативно и нешто што је најгоре на овом свијету – каже Горан Ногић, предсједник Вијећа српске националне мањине у Новој Градишци.

Тешко је да над Славонијом има премца када је српско страдање у питању, каже епископ пакрачко-славонски Јован, и подсјећа да без сјећања нема идентитета.

– Увијек треба да имамо на уму оно што нам је оставио патријарх Герман 1984. у Јасеновцу – праштати морамо, заборављати не смијемо. Јер заборављање је супротно свему ономе што је наш народ, што нам је Црква дала, супротно ономе што нам је Христос оставио – напомиње епископ Јован.

Посљедњи попис, кажу мјештани, открива да Срби нестају, али не зато јер умиру, него што су уморни од борбе са системом – па тако од оца Србина и мајке Српкиње, нема ниједног српског потомка, иако су им дјеца жива и здрава. Због тежине српског имена, одричу се сопственог идентитета.

Само у Окучанима, како каже локални парох, остало је 57 српских кућа. У вријеме вјерских празника и обиљежавања датума страдања, чак ни данас није популарно бити Србин у Хрватској.

Извор: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар