У Владимировцу, насељу у општини Алибунар, обиљежено 100 година колонизације

ПОНОСИМО СЕ СВОЈИМ ПРЕЦИМА

Откривањем спомен плоче са именима свих добровољаца  са Солунског фронта, пригодном поемом коју је за ову прилику написао и говорио њихов потомак Зоран Слепчевић, а затим ручком, у оближњем Девојачком бунару, 27. марта, обиљежен је вијек колонизације Владимировца.

Диван сунчан дан и релативно велики број мјештана дочекао нас је у Владимировцу, насељу у општини Алибунар. Мада се о историји овог мјеста може писати много, у  уводу вриједи истаћи да је оно веће од општинског центра Алибунара и да се налази на магистралном путу Београд –Вршац. Владимировац се може подичити својом историјом, а посебно људима који су своје животе дали на Солунском фронту да би преживјели и омогућили својим потомцима да живе на овим просторима.

КОЛОНИСТИ УДАХНУЛИ ЖИВОТ ВЛАДИМИРОВЦУ

Само насеље је основано 1808. године  и звало се Петровосело. У њему живе представници великог броја националности, а најбројнији су Срби са нешто више од 50 и Румуни са преко 30 процента. Садашњи назив носи од 1922. године тако да се симболично може везати и за долазак колонизираног становништва у ово мјесто. Када смо код колонизације треба рећи да је тадашња била добровољна, за разлику од оне 1995. године када је  Олуја „донијела“ прогнане Србе из истих тих крајева одакле су и њихови преци овамо дошли прије 100 година. Међутим, о томе више неком другом приликом.

Званични дио програма почео је полагањем вијенца на споменик ратницима добровољцима 1912 – 1918. године. Предсједник потомака Солунаца Сава Лукић, у пратњи потпредсједника Душана Боројевића, секретара удужења Ранка Прибића и омладинаца обучених у народне ношње, урадили су то са великим пијететом према својим прецима у име 150 чланова удружења. Многи од њих, који тренутно живе у Београду, Земуну, Нишу и другим крајевима, због корона вируса, или других обавеза, нажалост нису могли да присуствују овој свечаности.

ИМЕНА ЗА СВА ВРЕМЕНА

Сама презимена на споменику говоре да су прије стотину година „Босна, Далмација, кршевита Лика послале са родне груде своје, Солунце и њихове фамилије да просторе Војводине населе и на нова огњишта да ватре упале“, како, између осталог, пише у поеми Зорана Слепчевића коју је прочитао на овом скупу. Слепчевић је поему завршио речима да: „…данашње село на старо не личи, веће је и љепше – баш као у причи“.

Удружење потомака Солунаца добровољаца 1912–1918. године у парку, преко пута Храма Светог Јована Владимира, а непосредно поред раније подигнутог споменика ратним добровољцима, уз свесрдну помоћ мјештана и потомака Солунаца, подигло је спомен плочу како би генерације које долазе знале ко су им,  и колико храбри, били преци.

Предсједница општине Алибунар Зорана Братић и предсједник Удружење потомака Солунаца добровољаца 1912–1918. Владимировац  Сава Лукић имали су част да открију спомен плочу, а затим су се гости упутили ка Девојачком бунару, гдје су их, како српски обичаји налажу, дочекали погача и со.

У другом дијелу манифестације одржаном у ресторану “Плава дама“ у Девојачком бунару, присутнима се први обратио Сава Лукић. Захвалио се на одазиву на ову свечаност, напомињући да се не смију заборавити људи који су прије једног вијека дошли у ове крајеве из својих ранијих завичаја и да њихови потомци морају бити поносни на њих.

Лукић је посебно истакао да му је изузетно драго што се међу присутнима налазе Олга Вуковић, кћерка Микана Боројевића, носиоца Карађорђеве звијезде, чије би име, по приједлогу Удружења,  требало да понесе једна улица у насељу Колонија у Владимировцу.

Поздравио је и Драгаш Јована, сина Илије Драгаша солунског добровољца, који се као аустроугарски војник предао Русима и са осталим земљацима упутио на Солунски фронт, као и Владимира и Бошка Калинића, такође потомке солунских добровољаца. На крају свог излагања, Лукић је предложио, и нада се да ће уз помоћ општине бити постављен споменик у румунском православном гробљу на коме су сахрањивани потомци Солунаца до 1940. године, истичући  да је међу њима било највише дјеце.

СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ СЕ НИКАД НИСУ ПРЕДАВАЛИ

Умјесто оправдано одсутне предсједнице општине Зоране Братић, присутне је поздравио општински одборник у СО Алибунар Зоран Максимовић Шуцо, дугогодишњи секретар МЗ Владимировац. Максимовић је у свом препознатљивом стилу упутио ријечи захвалности свима присутнима што су се одазвали на овај изузетан значајан јубилеј, нагласивши да се поноси својим прецима и да је сигуран да би се и они поносили својим потомцима.

Скупу се обратио и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекавши да му је изузетна част да присуствује обиљежавању 100 година од колонизације српских добровољаца у насељу Владимировац. Истакао је да су добровољци двију српских војски Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у Великом рату ( 1914- 1918)  у огромној већини били Срби, аустроугарски држављани из Баније, Лике, Кордуна, Далмације, Славоније, Барање, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баната, Бачке, Барање, Срема које је водила идеја српског државног и духовног јединства.

„Због тога су они одлучили да се у рату боре на страни српске и црногорске војске. То су били људи који су унапред осуђени на смрт. У случају заробљавања чекао их је аустроугарски преки суд, породице би им биле интерниране у логоре, а имовина конфискована. Због тог разлога добровољци српске војске никада се нису предавали. У периоду од 1920. до 1941. године, у крајевима Баната, Бачке, Барање, Срема, Славоније формирано је око 200 насеља у којима је уочи Другог свјетског рата живјело око 100.000 добровољаца и чланова њихових породица. Српски добровољци и њихови потомци дали су велики допринос друштвеном, економском, културном, просвјетном и сваком другом развоју Србије и Југославије“, истакао је Линта, напомињући да морамо бити поносни на наше славне претке и нека им је вјечна слава.

На крају службеног дијела програма Сава Лукић се захвалио спонзорима за спомен плочу, Браћи Урошевић, сестрама Станка Ковачева, Мири и Ради, лимару Дамјану Нанићу, штампарији Аце Добросављевића, Ранку Прибићу и свима који су помогли да се она подигне на овај значајни јубилеј.

Лукић се посебно захвалио на присуству народном посланику Миодрагу Линти, предсједници општине Алибунар Зорани Братић, мјесном пароху Милану Стефановићу, Ђорђу Лукачу из Националне службе за запошљавање, одборнику СО Алибунар Зорану Максимовићу, Ђурици Белићу и Лавинел Ардељану, предсједнику и потпредсједнику Резервних војних старешина Општине Алибунар, предсједнику пензионера општине Алибунар Милошу Окиљу, предсједнику Крајишника из Владимировца Милану Вранешевићу, Борку Брежанину из Купиника и свима који су својим присуством увеличали овај скуп. Нови би, по његовим ријечима, требало да буде на промоцији књиге „Монографија 100 година колонизације Владимировца“ која је у припреми.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ     

Нема коментара

Напишите коментар