Удружења Срба из Федерације БиХ организовало скуп гдје се говорило о проблемима имовинско-правних односа Срба из Федерације БиХ.

У организацији Удружења Срба из Федерације БиХ у Београду је 28. 12. 2021. одржан скуп на коме се говорило о проблемима у вези са рјешавањем имовинско-правних односа Срба из Федерације БиХ.

На скупу су присуствовали представници општина два кантона Ливањски кантон (општине Гламоч, Купрес, Грахово, Дрвар) и Унско-сански кантон (општине Петровац, Кључ, Сански Мост, Босанска Крупа, Цазин, Велика Кладуша, Бихаћ).

На самом почетку домаћин, предсједник Удружења Драган Дивјак је упознао све присутне са тешким условима живота на овим општинама, као и са неким акцијама које је ово Удружење имало.

11. септембра је објављена кампања за заштиту имовинских права Срба у Федерацији БиХ у Министраству спољних послова Србије јер постоји ризик да, због усклађивања података о непокретностима катастра и земљишњих књига, остану без имовне. Шеф кампање је Арно Гујон, а што се тиче Републике Српске носилац је Влада Републике Српске, извршитељ је Ђорђе Радановић који је присуствовао овом скупу.

Како је Радановић навео јавило им се 3.245 људи поријеклом из Федерације БиХ у вези са рјешавањем имовинских права.

– Проводи се пројекат са Свјетском банком односно, врше такозвану хармонизацију тако што усаглашавају грунтовно и катастарско стање. Србима катастар одговара, тамо је све чисто, његово формирање почело је при општинама 1951. године, а завршено је тек 1989. године са тзв. авио снимањем. Сада је проблем када Геодетска организација узме на усаглашавање грунтовницу и катастар за одређено мјесто, јер се у грунтовницама највећи дио земље води на људима који су умрли још прије рата.

Од укупног броја људи који су се јавили канцеларијама у Републици Српској њих више од 90 посто живи изван БиХ, и нису спровели оставинске расправе. Прије свега мора се покренути оставинска расправа. Ако је човјек умро прије рата Извод из матичне књиге умрлих се налази у општини гдје је човјек умро. Тада се његова смртовница треба доставити надлежном суду на спровођење оставинске расправе.

– Оно што смо видјели као проблем је да ниједна београдска општина не доставља умрлице нити конзулату БиХ, нити Министарству спољних послова Србије. Зато сами морате те умрлице доставити Министарству спољних послова Србије које ту умрлицу просљеђује амбасади или конзулату за Федерацију, то је Конзулат Мостар који има своју кацеларију у Дрвару и Амбасада у Сарајеву. Они ће даље да просљеђују општинама гдје је преминули рођен – рекао је Радановић и напоменуо да се у другим дијеловима Србије достављају умрлице.

Након што Извод из књиге умрлих уђе у општину, правна служба која ради у кампањи може тада позвати  ту општину и тражити да се изради смртовница. Матичар у Федерацији БиХ надлежан за упис чињеничне смрти саставља смртовницу.

– Службеник који ради смртовницу треба да позове неког од насљедника и да се распита ко су све потенцијални насљедници и да све то забиљежи у смртовницу. Да упише постојање имовинских права и да све то пошаље на Суд који даље по службеној дужности води оставинску расправу – рекао је Радановић.

Међутим, поједини матични уреди у БиХ не чине то по службеној дужности у року од 15 дана, већ очекују захтјев за покретање оставине који упућују сродници – насљедници или опуномоћена лица.

– Када смртовница „уђе“ у Суд формира се предмет, и добије свој број. Након тога путем сајта Високог тужилачког савјета БиХ пратите ток тог предмета. Затим назовете Суд да видите ко је поступајући судија. У досадашњој пракси судије увијек гледају да изађу у сусрет, не желе да се њихово име спомиње у Високом тужилачком савјету да не раде.

Други проблем који је идентификован на том подручју је Закон о стварним правима члан 58 – одржај или досјелост.

– Сваки Србин поријеклом из Федерације ако нема никакав уговорни однос са Бошњаком или Храватом који обрађује његову земљу мора предати у Министарство унутрашњих послова кантона или Полицијску управу те општине један Допис који би требало да гласи: „ Ја Mарко Марковић из села Јанковац поред Бихаћа овим путем тражим од МУП-а Унско-санског кантона ПУ Града Бихаћа да забрани приступ мом посједу… који се налази у селу том и том…јер ја као власник односно ванкњижни власник нисам никоме дозволио да користи моју земљу нити сам у било каквом уговорном односу са било којим лицем у вези са мојим земљиштем. Тражим од МУП-а да забрани приступ и коришћење мог земљишта.“

Овим путем се прекида могућност да судским путем дође до одржаја или преноса права својине. То се пише у два примјерка, један иде у МУП, други примјерак са печатом и датумом када је предато, ознаком МУП-а и потписом овлаштеног лица задржавате за себе. То је доказ да сте прекинули одржај.

Након уводног излагања први се за ријеч јавио Вук Станић представник Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије.

– Права Срба у Федерацији су изузетно угрожена и срамота је што у Федерацији предвиђају Србе као консутутиван народ, они су једини народ који нема свој Кантон. Србија има предсједника Александра Вучића који је родом из Бугојна требао би више да се ангажује, као и Република Срска и Срби широм дијаспоре. Мора се тражити кантон за Србе у Босанкој Федерацији.

Предсједник Удружења грађана Мостара у Београду Благоје Ребић каже да је оствaривање права Срба у Федерацији јако тешко јер су Срби у очима муслимана и Хрвата окупатори.

– Ми ништа не можемо остварити без институција система. При министарствима имају одбори који су задужени да помогну и оним људима који су дошли из Федерације у Србију, ви сте једни од тих. Имате и у Скупштини одбора који су задужени за Србе у региону, па бих овом приликом рекао да се Миодраг Линта, народни посланик здушно бори на свим нивоима. Нема довољну подршку од људи који су око њега, шта више много је на овим просторима реметилачких фактора који на свим нивоима власти чине све да наши људи не остваре своја права.

Благоје Ребић наглашава да би сваки члан неког Удружења требало да учини све како би подлмадио удружење.

Никола Волаш новинар подсјећа присутне на 1997. годину када је основано Удружење за повратак Срба у девет босанско-крајишких општина.

– Нашим залагањем смо поспјешили повратак 30.000 људи који су изразили жељу да се врате. То је поступак репатријације. Послије тога су се сви овдје наведени проблеми свели у једну основну мисао да се Србима повратницима обезбиједи одржив повратак. Дејтонски споразум, његов Анекс 7 то гарантује као и Устав БиХ, али пробем је што се то не примијењује.

Волаш као велики проблем наводи што повратници нису имали адекватну подршку од Републике Србије, али и од Републике Српске.

Жељко Бурсаћ поздравио је све у име Удружења Ћиро Личка Калдрма – Дрвар и навео проблем одсуства младих људи  и њихова незаинтересованост за очување српског идентитета.

– Подржаћу сваку акцију доброг човјека, брата Србина. Мој ђед је пјевао „Босна и Лика једнога су рода само што их преградила вода“. Наша мука никог не интересује, и све што смо оставили на својим огњиштима.

Свој случај је изнијела и Илинка Раца из Бихаћа.

– Након мајчине смрти спроведена је оставинска расправа, добила сам посједовни лист. 2005 године када је било усаглашавање авионског снимања комшија који је умро прије моје мајке је „ оживио“ послије 15 година потписао се и са личном картом уписао се у моје имање. Нико није узео у обзир да је тај човјек мртав, моју мајку наводно нису могли да нађу, дали су јој заступника који је био члан комисије. Одузели су ми све, осим неке шупе коју су ми оставили у средини до које не могу ни да дођем. Да ствар буде гора кућу коју су они усвојили комунални инспектор ме обавезује да је срушим јер су је они запалили у близини имају кафић. Ја сам платила рушење, остатке сам ставила уз ту моју шупу да би ме они тужили да ти остаци непријатан мирис шире – рекла је Раца.

Госпођа је све покушала, тужила је те комшије неколико пута, потрошила велике своте новца, и ништа није успјела. Овом приликом је Ђорђе Радановић обећао да ће се њихова канцеларија побринути за овај случај.

Скупу су присуствовали између осталих и Вељко Жигић предсједник Удружења избјеглица из Републике Хрватске, Миленко Тришић из Удружења грађана Мостара у Београду, Никола Радић предсједник Удружења бораца 7. банијске дивизије, Славко Милановић, предсједник Удружења логораша Јасеновац…

Чланови удружења Ћиро Личка Калдрма Дрвар су отпјевали неколико пјесама.

ОДБОР ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА СРБА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ

Мејл: odborzazastitupravasrba@gmail.com

Контакт телефон: +38765 702 375

Текст и фото: Драгана Бокун