Удружење бораца Кордуна додијелило медаље за храброст

У Београду одржана је 16. фебруара друга проширена сједница Предсједништва Удружења бораца Кордуна, 8. кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, ратова 1990–1999. Више нема међу Кордунашима преживјелих бораца НОБ-а, али и даље гаје традиције славне дивизије.

На самом почетку одали су пошту свим погинулим минутом ћутања.

Сједницом су предсједавали предсједник Удружења Ђуро Шкаљац, замјеник Слободан Благојевић и члан Управног одбора Тошо Пајић.

Гости су били пријатељи Удружења, а из Црне Горе су дошли отац, брат, братанац и ујак  Дарка Влаховића који је славно дао живот на Мекушју 1991. као дио 9. зајечарске бригаде.

Овом приликом су додијељене Медаље за храброст (у знак признања и захвалности за исказану храброст у одбрани српског народа у Републици Српској Крајини, Републици Српској и ратницима бивше СФРЈ 1990–1999) установљене 1992. године на Кордуну у Слуњу. Предсједништво је формирало комисију за додјелу која је приједлоге предала Управном одбору Удружења, који је потврдио приједлог Комисије.

Предсједник Комисије за додјелу медаља за храброст Слободан Благојевић је образложио начин на који су се медаље додијељивале.

– Епархија горњокарловачка 1992. године је додијелила неколико медаља нашим истакнутим Кордунашима, а остајало је неподијељено 18 медаља које су прошле године предане Удружењу бораца Кордуна у даљу ингеренцију. У жељи да додијели неким људима за које смо сматрали да требају да добију медаље за храброст крајем прошле године Предсједништво Удружења бораца Кордуна формирало је комисију од стране компетентних људи из редова војске, полиције и цивилних структура.  Свако из свог дјелокруга рада дао је своје приједлоге, које је Управни одбор Удружења бораца Кордуна потврдио једногласно на својој сједници 1. фебруара 2025. године.

Медаље су додијељене истакнутим борцима, полицајцима и представницима цивилног сектора и то: 11. пјешадијске бригаде која је покривала подручје општине Војнић–Крњак, 13. пјешадијске бригаде подручје општине Слуњ и 19. пјешадијске бригаде подручје општине Вргинмост, Мјешовите артиљеријске бригаде, затим бригади СУП-а Кордун и цивилног сектора.

– Сви ми који данас добијемо ову медаљу знамо да има још много људи који су то заслужили. Многи наши пријатељи саборци који нису данас са нама, који су изгубили своје животе. Ми смо на задњој сједници Управног одбора одлучили да се установи та медаља и убудуће, и да сваке године их подијелимо одређеном броју људи, прије свега постхумно онима који су живот изгубили у борбеним дејствима – рекао је Благојевић.

Образложења је рекао предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, а добитници су:

Слободан Благојевић за изузетне врлине у ратним дејствима, као оперативац у диверзантском воду ТО у Војнићу и за политички ангажман у СО Војнић, његова храброст је изражена када је Топуско било у окружењу, а Слободан Благојевић стао у име четири општине Кордуна и ставио се на располагање преговарачком тиму, навео је Шкаљац.

Светозар Гвоздић, официр у мјешовитој бригади и током рата испољио велику храброст, доводећи свој живот у опасност у злочиначкој акцији Олуја приликом распада МАБР-а.

Драган Пајић звани Бато командант батаљона у ТО Вргинмост, био је тај који је сакупио људе у Територијалној одбрани у првим данима агресије Хрватске. До краја је остао и борио се.

Лазо Пекеч је био предложен за добитника медаље, али је се одрекао у корист једног од својих бораца.

Ратна болница Петрова гора, а послије Свети Георгије – добитници су др Драгица Бакић и др Милан Кресојевић, начелник болнице. У тешким околностима спасавали су животе, и како наводи доктор Кресојевић, оперисали су око 4.000 људи. Они су такође добили и Повеље Удружења бораца које им је уручио Ђуро Шкаљац.

Добитници су и предсједник Удружења бораца Кордуна, секретар СУП-а на Кордуну Ђуро Шкаљац и некадашњи министар унутрашњих послова РСК Тошо Пајић.

Додјела припадницима бригада од стране официра и команданата

Припадници 11. пјешадијске бригаде општине Војнић и Крњак које је предложио Слободан Благојевић:

Двојица постхумно: командант, потпуковник Драган Ковачић, начелник бригаде Никола Радовић, Малић Милић и учесник извлачења људи из Логоришта  Никола Кекић.

Добитнике 13. пјешадијске бригаде општине Слуњ предложио је Лазо Пекеч.

Лазо Пекеч је уручио медаље: потпуковником Драгићу Егићу, медаљу примила његова ћерка Наталија. Добитник је и капетан прве класе Жарко Шаша родом из Примишља, медаљу је примила његова супруга. Трећи добитник је Ненад Нено Катић живот изгубио у Негославцима у источној Славонији.

19. пјешадијска бригада општина Вргинмост, добитнике предложио Драган Пајић.

Постхумно – капетан извиђачко диверзантског одреда, прави борац Никола Торбица, медаљу је примио син Радован. ПВО артиљерац командир пјешадијске јединице Јован Малобабић, био је на првој линији, послије је ратовао и са муслиманима.

Светозар Гвоздић је подијелио за своје предложене из МАБР-а (мјешовита артиљеријаска бригада).

Драган Бараћ био је уз своје саборце читав рат све до злочиначке акције Олује и не само он него и његова сестра болничарка Бранкица.

Артиљерац резервни официр унапријеђен у чин мајора, учествовао у ослобађању Топуског и истјеривања усташа Јово Крагуљац.

СУП Војнић, добитнике предложио Ђуро Шкаљац.

Мили Мајсторовићу борцу од првог дана, и како каже, Ђуро Шкаљац, исказао несебичну храброст. Начелник СУП-а Слуњ Милош Пајић, медаљу примио његов син Славко. Медаљу добио и Дарко Вукић који је заједно са Јанком Ивановићем, Милом Мајсторовићем, како Шкаљац каже био његова десна рука. Медаљу је добио и командир станице у Крстињи Деветак Душан и дао велики допринос на подручју Слуња.

Једна посебна медаља додјељује се постхумно, додијељена Дарку Влаховићу који није са Кордуна, али се посебно истакао у борбама на Кордуну. Био је активан војник Југословенске народне армије, родом из Подгорице, херојски је изгубио живот 28. децембра 1991. године у борбама у околини Карловца у својој 19. години живота. Присутни чланови његове породице отац, брат, братанац и ујак, преузели су медаљу.

Мирослав Митић из Опова је са Дарком Влаховићем био на Турњу, овом приликом рекао је неколико ријечи о свом храбром, страдалом саборцу.

– Дарко је прије свега био велики човјек, људина. Дао је свој живот бранећи српски народ у касарни Мекушје. Увијек је био на првој линији, никада није био назад. Могао је да избегне смрт, дошао је из другог павиљона, али тенк је код мљекаре ишао са једне на другу страну. Из правца кантине је дошао код мене , и гађао тенк. Тенк јесте погођен, али је нажалост и он погођен.

Оцу Дарка Влаховића, Ђуро Шкаљац уручио је и Захвалницу од републичког СУБНОР-а.

Апелује на све када буду ишли за Црну Гору, а пролазе у близини манастира Прекобрђе у Доњој Морачи да му упале свијећу. Он је то заслужио, са 19 година је погинуо.

Сину Николе Торбице, оцу Дарка Влаховића, Јови Крагуљцу уручене су књиге. Син капетана Торбице добио је и мајицу са натписом хероји вјечно живе.

Милош Крнета и пјесникиња и секретар Удружења бораца Бојана Вучић прочитали су своје пјесме. Пјевачка група Завичајног клуба Кордунаша Звуци Кордуна отпјевали су неколико пјесама, а међу гостима је био и предсједник ЗКК Слободан Шарац.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Миле Новаковић и редакција СК